Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Češki dom u svojoj zgradi nije svoj na svome

Zdanje nadomak Slavije, u Ulici Svetozara Markovića 79, podigli su beogradski Česi 1928. godine. – Deleći sudbinu društva i države, zgrada duže od pola veka nije u vlasništvu Čeha
(Д. Мучибабић)

Jugoslovensko-čehoslovačka liga. Lako je navući na sebe jedan maler, ali je ta organizacija bila dvostruko ukleta da se raspadne s obe strane. Ni Jugoslavije ni Čehoslovačke više nema, ali sedište te lige, „Češki dom” u Beogradu, obe je nadživeo. Mada, ni to mu nije od velike pomoći jer za njega jedva da bi iko znao da ga predsednici Češke i Srbije Miloš Zeman i Aleksandar Vučić nisu nedavno spomenuli u Pragu.

Ni da se slučajno nađete pred njim, ne biste pogodili da je ta zgrada sa Češkom povezana još otkako su je beogradski Česi podigli 1928. godine nadomak Slavije. Srpska radikalna stranka, Zadruga studenata Univerziteta u Beogradu, Republički geodetski zavod i mesna zajednica „Zapadni Vračar” – to su nazivi na tablama na zidu zdanja, kao i na kapiji njegovog dvorišta u Ulici Svetozara Markovića 79. Na ulazu, pa čak ni na interfonu, nigde ni traga o udruženju „Češka beseda Beograd” – nestalo kao da je Čehoslovačka.

Dvorište prostrano. U debelom hladu klupe za odmor i oronule ljuljaške i klackalice. Kroz krošnje drveća viri trospratno zdanje uvučeno od ulice dovoljno da buka ostane na glavnoj kapiji bašte. Naziv „Češke besede” tek je u hodniku, na poštanskim sandučićima. Ali, i dalje ne znamo gde u zgradi da je tražimo.

U donjem dvorištu su i kancelarije katastra, u kojem su podaci o zgradama i placevima u gradu, ali ni to ne pomaže. U još jednom ironičnom obrtu, upravo odatle u oči upada da se o zgradi arhitektonski i urbanistički nije vodilo računa. Nadograđena je tako da njen dozidani deo radikalno odstupa od stilskog koncepta izvorne fasade.

Penjemo se stepenicama okupanim dnevnom svetlošću koja dopire kroz stakla na velikim prozorima, od kojih su neka polomljena. Prirodno svetlo otkriva i zidove koji se krune i polomljene pločice na podu. Na drugom spratu je, konačno, „Češka beseda Beograd”.


Učionica u Čehoslovačkom domu 1934. godine (Arhiva Dr Jaromir Linda/„Češke besede Beograd”/Savez Čeha u Daruvaru)

I nije slučajno to što je „Češki dom” blizu Slavije. Ta reč označava idealnu sveslovensku zemlju. Stari hotel „Slavija” koji se nekad tu nalazio delo je češkog arhitekte Franje Nekvasila. Njegov sunarodnik Stojan Titelbah svojevremeno je projektovao Novi dvor, koji je danas sedište predsednika republike. Obećanjem da će „Češki dom” pokloniti toj državi predsednik Vučić, tako, na neki način vraća dug Srbije.

Za sada, „Češka beseda Beograd” u zgradi nije svoja na svome. Članovi udruženja sastaju se u sali načinjenoj od dve nekadašnje školske učionice, koju zakupljuju od opštine Savski venac.

– Sa Zadrugom studenata Univerziteta u Beogradu imamo važeći ugovor o besplatnom korišćenju, ali poslednjih godina taj prostor na prvom spratu koristili smo tako što najavimo da imamo neki skup, dođu predstavnici zadruge i otključaju nam i, kad završimo, ponovo zaključaju. Zato smo od opštine tražili da nam daju drugi prostor koji plaćamo – kaže Milan First, predsednik Udruženja „Češka beseda Beograd”.

On i njegovi prethodnici nikad nisu odustali od borbe da povrate zdanje koje su sagradili Česi i koje je delilo sudbinu društva i države u kojoj je podignuto. Do 1939. godine u objektu su, osim obdaništa i Masarikove osnovne škole za češke đake, pozorišne sale i stanova za domare i učitelje, bile i prostorije raznih čehoslovačkih organizacija i ustanova. Početkom Drugog svetskog rata „Čehoslovački dom” postaje stecište izbeglica Čeha koje su u Beogradu čekale da dobiju francuske vize. Po ulasku vojske Trećeg rajha 1941. godine u Beograd, češka škola pretvorena je u nemačku školu. Nastava u Masarikovoj školi obnavlja se 1946, a zbog sve manje đaka i ona se zatvara 1960.

– Četiri godine kasnije opština Savski venac nacionalizuje zgradu izuzev prvog sprata, sa obrazloženjem da udruženje ne razvija delatnost prema statutu. Prostori su dodeljeni Studentskom centru Univerziteta u Beogradu, a kasnije ih je preuzela Studentska zadruga – objašnjava First.

Posle nacionalizacije, sledi tipičan scenario: zgrada sve više propada, učionice se preuređuju u stanove i kancelarije, nadziđuje se sprat, a finansijski problemi udruženja naterali su njegove članove da i prvi sprat „Čehoslovačkog doma” ustupe Studentskoj zadruzi uz uslov da ih besplatno koriste dokle god udruženje postoji, kaže First.


Terasa iznad pozorišne sale 1934. godine (Arhiva Dr Jaromir Linda/„Češke besede Beograd”/Savez Čeha u Daruvaru)

– Devedesetih godina prošlog veka tadašnja predsednica udruženja pokušava da osujeti nadgradnju zgrade. U dva navrata udruženje traži da mu se vrati oduzeta imovina jer je dom izgrađen isključivo prilozima beogradskih Čeha uz podršku Čehoslovačke. Agencija za restituciju odbila je zahtev „Češke besede Beograd” zato što je, prema Zakonu o restituciji, moguće vratiti nepokretnosti zadužbinama i fizičkim licima, ali ne i udruženjima – ističe First.

Zato su sve nade oko 300 Čeha koji žive i rade u Beogradu sada položene u poslednji susret Vučića i Zemana. Tada je predsednik Srbije najavio da će Zeman doći u Beograd pre kraja godine jer je obećao da će prisustvovati otvaranju „Češke kuće”, kako je „Češki dom” nazvao Vučić.

– On je to obećao, a ja sam obećao da ću rešiti komplikovane imovinske odnose i pokloniti „Češku kuću” iz 1928. češkoj državi – kazao je Vučić, a preneli mediji.

First kaže da nema razloga da sumnja da tako neće i biti. Ideja njegovog udruženja je da se u tom zdanju otvori češki kulturni centar u kojem bi pripadnici ove manjine u Srbiji mogli da organizuju različite događaje, otvore restoran češke kuhinje, prodavnicu specijaliteta iz te države i da u njemu budu predstavništva tamošnjih kompanija. Jedna se na velika vrata vratila na Slaviju – tako što je kupila deo zemljišta u Mitićevoj rupi gde prema planu može da se zida stambeno-poslovni kompleks.

Zdanje vredno, ali ne i zaštićeno

Čehoslovačko udruženje 1925. odlučuje da za gradnju „Čehoslovačkog doma” otkupi parcelu u tadašnjoj Studeničkoj ulici 62, posle Drugog svetskog rata Svetozara Markovića 79, i da gradnju započne na proleće 1926. To mu ne uspeva jer do tada nisu bili iseljeni stanari iz kuće koja je bila na toj parceli. Kamen temeljac položen je oktobra 1926, a objekat svečano otvoren dve godine kasnije.

Glavnu proslavu uveličale su značajne ličnosti tog vremena poput zastupnika kralja Aleksandra generala Milana Zelenike, ministra prosvete Milana Grola, predsednika Srpske kraljevske akademije nauka Slobodana Jovanovića, gradonačelnika Beograda Koste Kumanudija...

Trospratnu zgradu projektovao je praški arhitekta Alojz Mezera (1889–1945), autor i češke ambasade u Beogradu, a izgradila firma Jozefa Dupskog. Objekat ima kulturno-istorijske vrednosti i, kao rano ostvarenje međuratne arhitekture modernizma, nalazio se u okviru celine „Vračar” koja je uživala status prethodne zaštite, a potom u okviru „Zapadnog Vračara”, čija je prethodna zaštita istekla krajem 2020. godine.

Znameniti Česi

Česi, zanatlije, intelektualci, arhitekte i muzičari koji dolaze u Srbiju južno od Save i Dunava, 1869. godine osnivaju društvo „Češka beseda” kasnije „Lumir”, preteču današnje „Češke besede Beograd”. Jedan od osnivača bio je Ignjat Bajloni, industrijalac koji je u centru grada imao pivaru.

Koliki trag su ostavili u srpskoj prestonici svedoče i zdanja koja su projektovali. Kapetan Mišino zdanje osmislio je Jan Nevole, a po rešenju Jana Dubovog izgrađena je Astronomska opservatorija na Zvezdari. Zgradu Jugoslovenske banke na Trgu republike, danas hotel „Centar No.1”, projektovao je Jaroslav Prhal, a gradila je firma „Matija Bleh”...

Znameniti Česi dobili su ulice u Beogradu kao što su: Masarikova, Jana Husa, Tiršova, Šafarikova, Švejkova, Vele Nigrinove...

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан
За почетак бисмо могли са нашим поштованим братским и словенским народима Чесима и Словацима да обновимо фасаду а затим средимо друге делове зграде са циљем враћања основне функције.
Slovaci?
A šta sa Slovačkom? Ipak je to bila kuća Čehoslovačke. Slovaka puna Vojvodina, a na vrh toga Slovačka država nije ni Kosovo priznala...
Zdravko
Kako se može postati član udruženja "Češka beseda Beograd!? Molim za informacije, unapred zahvalan.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.