Kipru i Malti prete kazne EU zbog „zlatnih pasoša”

Kipar i Malta mogli bi da završe na sudu zbog zakonski problematičnog i netransparentnog programa prodaje „zlatnih pasoša” bogatim strancima, tokom kojeg su zaradili milijarde evra.

Samo dva dana nakon što je zvanična istraga utvrdila da je kiparska vlada nebrojeno puta prekršila sopstveni zakon, dajući državljanstvo za gotovo 7.000 ljudi u periodu od 2007. do 2020. godine, Evropska komisija je upozorila Nikoziju i Valetu da mogu biti novčano kažnjene ukoliko u roku od dva meseca ne odgovore na zahteve unije. „Evropska vlada” je još u oktobru prošle godine protiv ove dve članice EU pokrenula prekršajne postupke zbog koruptivne prakse davanja državljanstva, uglavnom tajkunima iz Rusije, Azije i arapskih zemalja, u zamenu za investicije.

„Iako je Kipar ukinuo sporni sistem i prestao da prima nove prijave 1. novembra 2020. godine, nastavlja se obrada zahteva koji su na čekanju”, navodi se u saopštenju komisije, prenosi Rojters.

Evropska komisija je pre nekoliko dana izdala i dodatno zvanično pismo – obaveštenje Malti, u kojem naglašava svoju zabrinutost od prošle godine, dajući ostrvu dva meseca da odgovori. Ukoliko malteška vlada ne odgovori u ovom roku, u sledećem koraku Brisel bi dao obrazloženo mišljenje i čitava stvar bi završila na sudu.

„Iako prethodni sistem izdavanja državljanstva investitorima više nije na snazi, Malta je uspostavila novi sistem krajem 2020. godine”, objašnjavaju u komisiji.

Kao odgovor na potez komisije, malteška vlada je čvrsto zauzela stav da je državljanstvo stvar o kojoj države članice samostalno moraju odlučivati i da tako treba i da ostane. Vlasti u Valeti ističu da podržavaju konstruktivni dijalog s Briselom i da će u narednom periodu potpunije odgovoriti na primedbe evropskih zvaničnika. Od 2014. godine program davanja „državljanstva putem ulaganja” doneo je Malti 1,5 milijardi dolara. Tokom 13 godina prodaje „zlatnih pasoša” u državnu blagajnu Kipra slilo se čak osam milijardi evra.

Uprkos upozorenjima državnog tužioca tokom 2015. i 2016, kiparska vlada je nastavila da najmanje još četiri godine nezakonito izdaje pasoše rodbini bogatih investitora.

Bivši predsednik Vrhovnog suda Miron Nikolatos kaže da je, od 6.779 izdatih „zlatnih pasoša”, 53 odsto ovih putnih isprava koje omogućavaju nesmetan rad i bezvizno kretanje širom Evropske unije izdato članovima porodica investitora, pa čak i rukovodiocima firmi koji nisu u rodbinskim vezama.

Nakon što je državnom tužiocu Jorgu Savidesu predao finalni izveštaj nezavisne komisije na 780 stranica, Nikolatos je za AP rekao da trećina stranih investitora koji su dobili državljanstvo nije ispunila sve kriterijume. Istraga je utvrdila da osam odsto njih nije zadovoljilo osnovni kriterijum za pasoš – da ulože 2,5 miliona evra u kiparsku privredu, dok 12 procenata nije ispunilo uslove koji omogućavaju dobijanje stalnog prebivališta u ovoj zemlji istočnog Mediterana.

Na osnovu istrage četvoročlana komisija je preporučila vlastima u Nikoziji da razmotre mogućnost oduzimanja državljanstva u čak 85 odsto slučajeva, za koje se sumnja da su podnosioci zahteva za dobijanje državljanstva počinili krivična dela u pokušaju da se domognu pasoša. Nikolatos, ipak, upozorava da bi proces oduzimanja državljanstva rođacima investitora i rukovodiocima kompanija koji nisu krivi mogao da bude komplikovan zbog pravnih normi u kiparskom i zakonu EU.

Kiparski državni tužilac Savides poručio je da će u skladu s preporukama izveštaja ispitati mogućnost za oduzimanje državljanstva, izvesti prekršioce zakona na sud i preduzeti disciplinske mere.

Zbog kontroverzne šeme „zlatnih pasoša” tužilaštvo je prošlog meseca pred sudom u Larnaki pokrenulo prve krivične procese protiv petoro naturalizovanih građana i četiri pravna lica. Zbog delikatnosti čitavog postupka pravosudni organi nisu otkrili imena osoba i nazive firmi protiv kojih je podneto čak 37 tužbi.