Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ALEKSANDAR VULIN, ministar unutrašnjih poslova

Znamo ko je naredio prisluškivanje predsednika

Najvažniji zadatak ove generacije političara jeste stvaranje srpskog sveta, sve češće se pojavljuju glasovi ozbiljnih intelektualaca na Zapadu koji kažu da se srpsko nacionalno pitanje mora rešiti
(Фото лична архива)

U istom danu, prošlog utorka, imali smo presudu Ratku Mladiću, nastup predsednika Aleksandra Vučića u Savetu bezbednosti i nove optužbe prema Srbiji iz regiona, a svemu tome zajednički imenitelj je Haški tribunal, ocenjuje u razgovoru za „Politiku” ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

– Haški tribunal je formiran odlukom SB UN, a razlog je bio traganje za istinom i pomirenjem. A došli smo do toga da istina nije otkrivena, jer da jeste, ni Naser Orić, ni Ramuš Haradinaj ne bi bili na slobodi. Haški tribunal je dodatno zakrvio i posvađao sve narode na prostoru bivše SFRJ. Bojim se da pomirenje i nije bila namera, već da se Srbi proglase genocidnim narodom i da se ljudi na Balkanu dodatno posvađaju i zakrve – poručuje Aleksandar Vulin.

Srbija se na sednici Saveta bezbednosti suočila s teškim optužbama iz regiona.

Naš predsednik im je održao lekciju iz istorije, ljudskosti i dostojanstva. Bilo je mučno slušati kako Hrvatska, koja se nikada nije pokajala za Jasenovac, priča o potrebi kažnjavanja ratnih zločinaca. Bilo je bedno slušati čoveka koji ne predstavlja BiH, a predstavlja sebe kao nekog ko je navodno za građansku Bosnu, ali takvu u kojoj su Srbi narod nižeg reda, narod genocida, a Republika Srpska genocidna tvorevina. Bilo je jadno slušati ambasadore velikih sila koji su bombardovali i Republiku Srpsku i Srbiju – a nikad za to nisu odgovarali – kako pričaju o potrebi da se poštuje rezolucija Saveta bezbednosti. A napali su Srbiju, odnosno Jugoslaviju, bez odluke SB. Video sam atmosferu pritiska na Srbiju kakve dugo nije bilo, i da je tako koncentrisana. Sve velike sile Zapada, plus sve zemlje iz regiona, svi su ujedinjeni u tome da Srbija mora biti osuđena.

Činjenica je da Srbija sada ima više prijatelja u svetu, uključujući i taj isti SB.

Ako ste slušali govore Rusije i Kine, čuli ste da to nisu govori protokolarnih prijatelja, već su to zemlje koje prepoznaju Srbiju kao značajnog saveznika za koga se vredi založiti. Mi smo jedan od najznačajnijih partnera Kine u Inicijativi „Pojas i put”. Mi smo najsolidniji i najpouzdaniji partner Ruske Federacije u Evropi. Predsednik Vučić je uspeo da stvori zaista prijateljski odnos i sa Vladimirom Putinom i sa Si Đinpingom i to se, takođe, primećuje u našoj promenjenoj poziciji.

Može li Zapad sada da prizna da je pogrešio i da mu je Srbija važnija nego nekakvo Kosovo?

Ne znam da li oni misle da su pogrešili ili možda ipak misle da nisu sproveli svoje planove prema nama. Sećam se jedne mučne diskusije tokom pregovora u Briselu, gde vas drže danima, iscrpljuju, pritiskaju ne bi li vas tako slomili da potpišete nešto i da se to što pre završi. A vi im objašnjavate šta je po pravu, a šta nije, pozivate se na rezolucije. I onda je jedan od članova evropske delegacije izgubio živce i rekao je: „Vi ste poraženi u ratu, vi ste kapitulirali. Šta se vi uopšte pitate!” A onda sam mu odgovorio da nismo kapitulirali i da nisam video u Beogradu te tenkove o kojima govori i da će, dok ih ne vidim, morati drugačije da razgovara. E, to je njihova škola mišljenja, oni misle da su tu pogrešili, ne mogu da prežale što njihovi tenkovi nisu došli u Beograd i što mi nismo potpisali bezuslovnu kapitulaciju. Oni su želeli Srbiju koja sluša i koja se ni za šta ne pita. Tako je bila zamišljena pre Aleksandra Vučića. To sada nije ista Srbija.

Možemo govoriti i o MUP-u pre i za vreme Aleksandra Vulina. Počistili ste mafiju, odnosno veliki njen deo – zašto to ranije nije niko uradio?

Ništa ne počinje i ne završava se sa jednim čovekom. Kada je predsednik Vučić objavio rat mafiji, bilo je puno smeha na tu temu. Osmog decembra sam formirao operativnu obradu pod imenom „Otimač”, koja je počela da radi na najorganizovanijem i najsurovijem klanu u Evropi. Završena je 4. februara, kada smo ih sve pohapsili. Tad se više niko nije smejao. Predsednik je okupio sve bezbednosne resurse naše države. MUP, BIA i Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) nikad nisu sarađivali bolje. Da nisu osetili takvu podršku države i predsednika Vučića, operativci koji je trebalo da rade, znajući s kim imaju posla i s kim se sukobljavaju, mogli su da kažu da nisu spremni da se suoče i zameraju takvim monstrumima i rizikuju sebe i svoju porodicu.

Može li najmonstruozniji klan u Evropi da funkcioniše bez podrške spoljnih faktora?

Ne može. Kokain ne uspeva u Srbiji, mora odnekud da dođe. Morate da imate ozbiljnu logistiku, ozbiljne veze, ozbiljnu komunikaciju, a to ne može bez velikih službi. Ne može nikad bez moćnih službi. Ovakve stvari se projektuju. Osim što služe za transport droge i prikupljanje tog prljavog, odvratnog novca, one služe za likvidacije i izazivanje nemira, destabilizaciju. Služe da, kada ne možete političkim, onda možete kriminalnim argumentima. Služe da korumpiraju funkcionere u državi, da ih posle ucenjujete.

Oni, dakle, jesu deo neke šire agende?

Jesu i uvek mogu da budu iskorišćeni za bilo šta. Šta je za njih problem da napadnu nekog funkcionera, da izazovu sukobe na ulicama, nemir i nered. Ali moram istaći veliku zahvalnost Evropolu i regionalnim policijama.

A sve je zapravo počelo od prisluškivanja predsednika Vučića?

Što se tiče MUP-a, mi smo taj slučaj potpuno rasvetlili. Imate 26 lica za koja se znalo da imaju bar povremenu komunikaciju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ili članovima njegove porodice, i ona su stavljena, po zakonu, na obradu.

Čujemo primedbe iz opozicije da mi ne znamo ko su ta lica, niti o čemu su vođeni ti razgovori.

A zašto bismo znali? Da li ja znam s kim, recimo, razgovara Miroslav Aleksić? Ili Marinika Tepić? Otkud mi pravo da znam? I zašto bi trebalo da se obelodane privatni razgovori Aleksandra ili Danila Vučića? Svi ti razgovori do kojih smo došli preslušani su u policiji, a zatim su predati tužilaštvu jer su u pitanju operativne obrade – da tužilaštvo posluša svaki od 1.882 razgovora i utvrdi ima li elemenata krivičnog dela. A njih – nema. Nijedan od tih 26 ljudi nije ni osumnjičen, a kamoli osuđen, a vi kažete da su to kriminalci.

Da li ste utvrdili ko je iz vašeg ministarstva, na taj način, stavio predsednika na mere?

Jesmo. Apsolutno. To je sve dostavljeno tužilaštvu i očekujemo da ono da kvalifikaciju dela.

Dakle, znate ime i prezime pojedinca koji je naredio da se prisluškuje predsednik Republike Srbije, makar i ovim, posrednim putem?

Da, apsolutno. Vrlo dobro znamo kome su nošeni izveštaji i ko je to naredio. Postoji ime čoveka koji je razvio sistem prisluškivanja Aleksandra Vučića. I mi to ime znamo.

Kada će to ime biti poznato javnosti?

Kada TOK bude podigao optužnicu.

Ko je toliko hrabar da prisluškuje predsednika?

Nisam siguran da je to pitanje hrabrosti, ali znam da je trajalo godinu i po dana, dovoljno dug vremenski period. Bilo je dovoljno vremena da se te mere eksploatišu i da se učini sve što je trebalo.

Sada čujemo i od vas, i od premijerke Ane Brnabić i drugih ljudi bliskih predsedniku sve veću zabrinutost za njegov život. A znamo kakva užasna iskustva imamo iz prošlosti u ovoj zemlji.

Kada se sukobljavate sa mafijom, kada se sukobljavate sa velikim silama u političkom smislu, vi uvek morate da očekujete da će njihov odgovor biti težak. A može da bude i fatalan. Ako „kavački klan” raspolaže stotinama miliona evra, zašto mislite da se u odbrani tog novca neće potrošiti još koji milion da bi se likvidirao onaj ko vodi čitavu borbu protiv mafije? Pre nego što je Srbija razbila Belivukov klan i sprovela istrage koje su dovele i do Radoja Zvicera, on je bio čovek koji je odlično živeo u Crnoj Gori, bio ugostitelj i uživao u svom bogatstvu, zaštićen u samoj zemlji i odlično povezan sa strukturama vlasti. A onda je Srbija razbila ovaj klan i podigla optužnice i Crna Gora je morala isto da uradi, pa je on sada čovek koji je u bekstvu i njemu sav taj novac više ne služi ničemu. Osim za osvetu. Šta bi drugo mogao on da traži? I ne samo on nego i drugi čije smo milijarde evra učinili nesigurnim i onemogućili ih da dalje zarađuju. Naravno da će ići na onog ko je najodgovorniji za to. Ako ubijete Vučića, vi izazivate temeljnu političku nestabilnost unutar Srbije, mogućnost političkih sukoba. A politička nestabilnost Srbije je politička nestabilnost Balkana. Možete da ga volite ili ne, ali on je čovek koji okuplja milione glasača. U takvoj situaciji, zašto ne investirati 10, 15 ili sto miliona u to? Isplati se. Naš posao je da se to ne desi.

Deluje da je Vučić više zabrinut za bezbednost svoje porodice koja je stalno na udaru nego za svoju ličnu?

Predsednik Vučić je jako težak čovek za saradnju kada je u pitanju njegova lična bezbednost. Stalno govori: „Nećete me odvojiti od mog naroda, hoću da idem u to selo, da obiđem ovu školu, hoću da pričam s ljudima.” Možete da zamislite kakva je to noćna mora za bezbednosne strukture oko njega? Kada je bio njegov čuveni govor ispred Spomenika Stefanu Nemanji, imali smo operativne informacije da nešto može da se desi. Morao je bez ikakve zaštite sam da prođe nekoliko stotina metara, a okolo su visoke zgrade, veliki broj prozora... Kao stvoreno za snajperistu. Predlagali smo da se odloži, ali nije hteo da čuje. On je takav, ne obazire se previše, navikao je da prima udarce i mnogo više brine za porodicu, kao i svaki otac, brat, sin. A oni to znaju, gde ga najviše boli. Ne rade oni to zbog Aleksandra Vučića, već zbog politike stabilnosti čiji je on nosilac u Srbiji.

Kada Srbija ima stabilnost, može da pomaže svom narodu, ali iz regiona čujemo glasove o hegemoniji. Dobro im je došao termin „srpski svet”, koji ste vi plasirali, to žele da poistovete sa „velikom Srbijom”?

Termin „velika Srbija” stalno se zloupotrebljava i moramo stalno da se izvinjavamo zbog nečega što nikad nije postojalo. Kao što je austrijska štampa izmislila naziv „Crna ruka” za organizaciju koja se zvala „Ujedinjenje ili smrt”. Velike Srbije, nažalost, nikad nije bilo, u suprotnom bismo znali gde živimo i koji su naši etnički prostori. I kada se Jugoslavija razbijala, mi bismo se mirno povukli u „veliku Srbiju”. Srbi su jedini narod koji se borio za državu koja čak nije imala ni naše ime. Kada govorimo o srpskom svetu, pitam vas da li Britanija može da ima svoj Komonvelt?

Može i da se zove Velika Britanija, niko se ne ljuti...

Može i da održava veze s čitavim svetom kroz svoj Komonvelt. A mi, Srbi, koji svi živimo na dometu ne avionskih već autobuskih linija, ne možemo da imamo svoj srpski svet? I ne smemo da sarađujemo, ne smemo da budemo povezani? Ne smemo jer smo imali rukovodstva koja su to prihvatala. U komunističkoj Jugoslaviji, vi ste od Blagoja Neškovića, Aleksandra Rankovića i Krcuna imali pauzu do Slobodana Miloševića, gde niko nije smeo da kaže da je Srbin. Mi smo se tako ponašali, dok su se svi ostali pripremali, od Kardelja do Tuđmana. Pa Tuđman kaže u „Bespućima povijesne zbilje” da je „NDH bila izraz težnji hrvatskog naroda ka samostalnoj državi”. NDH! Kardelj kaže da je Jugoslavija „poslednji stepenik u razvoju slovenačke državnosti”.

Bar su iskreni, sve je istina što su rekli.

I radili su u tom pravcu. Samo Srbi ne smeju da se organizuju, da se povežu. Ako hoćete stabilnost na Balkanu, morate da rešite nacionalno pitanje najbrojnijeg naroda, Srba. Kada se Nemačka ujedinjavala, niko nije rekao: da li ste sigurni da narod koji je izazvao dva svetska rata treba da bude tako moćan i bude zajedno? Kako onda Nemačka, ili bilo ko, ima pravo da kaže da neće biti promena granica na Balkanu, a oni su nam 1999. i 2008. odredili gde će, po njihovom, biti Srbija i kolika će biti? Prethodna dva puta kada je Nemačka govorila i odlučivala u ime Evrope, to se nije dobro završilo. A što se Srbi ne bi ujedinili? Hoćemo li čuti neki ozbiljan argument, a da nije argument mržnje? Siguran sam da će se Srbi ujediniti. Ovo je istorijski proces i on se završava kada dođe do svog kraja. To tako mora i desiće se. Ali sam siguran da će biti mirno. Aleksandar Vučić je predsednik svih Srba i ako ste gledali poslednju sednicu SB UN, mogli ste da vidite da on govori u ime svih.

Nije pitao predstavnike velikih sila da mu dozvole da govori u ime svih Srba?

To pravo nam niko neće dati, moramo da se izborimo. I izborićemo se. Sigurna i stabilna Srbija i sigurni i stabilni Srbi jedini su garant mira na Balkanu. I jedina brana „velikoj Albaniji”. Gde to Šiptari žive u multietničkoj sredini, tamo gde se oni pitaju, odnosno u Albaniji i na Kosovu? „Velika Albanija” može da funkcioniše samo na prostoru koji je u potpunosti pod dominacijom.

Zašto to ne smeta nikome na Zapadu? Zar tamo niko ne vidi opasnost od „velike Albanije”?

Zato što im smeta Srbija. Zato što je „velika Albanija” najveća smetnja Srbiji. U poslednjim decenijama prve odsečene glave u ime Alaha nisu pale u Siriji i u Iraku, već na planini Ozren u Republici Srpskoj. Kada je odred „El mudžahedin” odsecao glave Srbima, govorio je da odseca ne srpske, već hrišćanske glave. Inače, komandant te brigade, u okviru koje je bio odred „El mudžahedin”, danas je načelnik Generalštaba OS BiH. I to nije problem.

Član Predsedništva BiH Šefik Džaferović bio je načelnik bezbednosti na tom području i nije za to znao?

To nije problem, to je sve u redu. To su bile samo srpske glave.

Danas već odsecaju francuske glave?

I to rade državljani BiH. U svim terorističkim aktima, od Madrida do Pariza, bio je neko sa prostora Balkana. I to baš sa onih prostora koji su bili žestoko podržani od strane Zapada.

Ima li srpski svet podršku i razumevanje bilo koga na Zapadu? Ima li ikoga ko razume da Srbija nije neprijatelj ni Zapada, ni Evrope?

Sve češće se pojavljuju glasovi, i to ozbiljnih intelektualaca, koji kažu da se srpsko nacionalno pitanje mora rešiti. Uglavnom su to bezbednosne strukture. Ljudi koji razumeju koliko bi u bezbednosnom smislu značilo ako bi se rešio nacionalni problem Srba. I koliko bi Balkan bio sigurniji i stabilniji. Balkan će biti stabilan kada Srbi budu ujedinjeni. Najvažniji zadatak ove generacije političara je stvaranje srpskog sveta.

Znači, radi se na tome?

Ja verujem.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
I Musolini je svojevremeno prisluškivao samoga sebe pa znamo kako je završio .
Milica
Iz vasih usta u Bozije usi! Odavno nisam procitala tekst koji pise ono sto je istina i sto je vecini Srba poznato, da sam ostala u neverici da je i ovo moguce procitati...
Neveričić Dragoje
Da li Vi želite kasti da je večina tekstova i vesti obično smeče i laž ili se može biti loše tumači vaš komentar? Popijte kiselu ona pomaže da se čoek povrati.
Vagar
Da je neko iz opozicije,objavili biste odmah.Ovako nije zgodno,dok se ne odabere ko će biti žrtvovan
dejan
Najteze je kad vas drze u Briselu i pritiskaju da potpisete nesto...",pa sta to nije potpisano,objasnite da se i mi divimo.Medjutim sve je odavno obelodanjeno i vidimo da niko ne moze na tzv KiM,je li to uspeh.
vox ex populi
Znam i ja; jedan od vas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.