Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lingvistika između zakonske i rodne ravnopravnosti

(Фотографије Анђелко Васиљевић)

Odavno jedan zakon usvojen u Skupštini Srbije nije izazvao toliko negodovanje stručne javnosti kao nedavno proglašeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. U ovom tekstu prenosimo drugi deo razgovora sa eminentnim stručnjacima vođenim u našoj redakciji, a prvi deo smo objavili juče na sajtu „Politike”.

U priručniku se nudi i mogućnost izbora, poput: antropološkinja/ antropologica, defektološkinja/defektologica, mikrobiološkinja/mikrobiologica, pedagoškinja/pedagogica... Ali, može samo ekološkinja, kardiološkinja, meteorološkinja, a ne i ekologica, kardiologica, meteorologica. Zašto?

JOVANKA RADIĆ: To nije izbor, već prisila da dosledno koristimo jedan od oblika skovanih po „logici” ideologije, a ne po logici jezika. Mi u dubinskim slojevima svesti imamo mehanizme koji odlučuju o tome koji ćemo sufiks upotrebiti. Kolebanja se javljaju kad se adaptiraju tuđe reči, ili kad se igra s jezikom – što feministi i čine. Oblici tipa učiteljica, doktorka, profesorka su nam „normalni” zato što sa ženama tih profesija svi ulazimo u ličnu interakciju. Kao sve drugo, naša svest klasifikuje i zanimanja: doktor obuhvata sve specijalnosti u oblasti medicine, npr. hirurg, internista, virusolog, a profesor sva univerzitetska zvanja. Za studenta je i asistent „profesor” – obraća mu se sa profesorka / profesore, ne sa „asistentkinjo” ili „asistente”.

VIKTOR SAVIĆ: Iz ovog priručnika mi vidimo da je cilj da se kroz banalnu intervenciju, to jest kroz uvođenje femininativa, u jeziku sprovede „rodna ravnopravnost”. Ti femininativi su uglavnom kao metu uzeli imenice takozvanog opšteg roda, koje označavaju profesiju, zanimanje i tome slično. Mi kad uzmemo ovakve dve imenice – vatrogasac i kolega – u gramatičkom smislu reči, one pripadaju različitim vrstama promene. Imenica vatrogasac izgleda kao tipično muškog gramatičkog roda, a imenica kolega ponaša se kao da je imenica ženskog roda. Međutim, obe su opšteg roda. One su, zapravo, u principu neutralne na rod, to jest, kad se kaže „kolega”, kao i „profesor”, vi uvek mislite i na jedne i na druge. Kad se kaže „student”, misli se i na jedne i na druge. Sva ova leksika o kojoj mi govorimo nastupila je u poslednjih stotinak godina, kada je intelektualizacija srpskog književnog jezika, između ostalog, išla ka neutralizovanju razlika. Ovo sada je veliko vraćanje unazad i ozakonjenje polarizacije kakvu ni društvo ni jezik nisu želeli da stvore. Dakle, ovo je jedna izrazita banalizacija, vulgarizacija, urušavanje jezičkog sistema, potiranje jezičkog razvoja. Manifestacija potpunog nerazumevanje jezičkog razvoja, jezičke strukture, nerazumevanja kako jezik funkcioniše.

JOVANKA RADIĆ: Mislim da je problem nastao otkad smo se počeli baviti jezikom na racionalan način. Jezik iracionalno jako lepo funkcioniše jer ga dubinski mehanizmi kontrolišu. Zato sada i oni koji se ne bave jezikom slute da ovde postoji neki problem, dublji od onog „para mi uši”, ali se polako navikavaju. Današnji političari, verujući da će tako pridobiti ženski deo biračkog tela, redovno kažu „građani i građanke”. Nameće se pitanje šta oni misle o ženama?

Zar nije legitimno da se i u ravni jezičke forme pošalje politička poruka, tim pre ako je motivisano željom da se istakne antidiskriminatorni stav?

VIKTOR SAVIĆ: To „građani i građanke” jeste diskriminacija. Ne pokriva srednji rod, ne obuhvata one koji se ne osećaju ni kao građani ni kao građanke. Treba da se koristi takozvana imenica opšteg roda – građani. Sve drugo je, u stvari, diskriminacija i obična politika.

Upotreba „rodno osetljivog jezika” direktivno je propisana i u udžbenicima, nastavnom materijalu i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada. Kakvi problemi se mogu očekivati na tom polju?

VESNA LOMPAR: Prvo, šta ovaj zakon znači za profesore i nastavnike u školi? Da li će i oni morati, obraćajući se učenicima na času – pošto je to deo obrazovno vaspitnog rada – u svakom trenutku da se preslišavaju da li su pored imenice muškog roda učenik upotrebili i imenicu učenica, da li je opravdano da koriste imenicu muškog roda đak, jer ne znam kako bi glasio analogon ženskog roda? Drugo, da li se obavezno korišćenje rodno osetljivog jezika odnosi na udžbenike koji će se tek pisati ili će se nova pravila retroaktivno primenjivati? Da li ćemo sve postojeće udžbenike morati da „retuširamo”, da ih „prevodimo” na „rodno senzitivni jezik”? I koje će telo ocenjivati da li je neki udžbenik dosledno primenio takav jezik? Dodaću nešto iz vlastitog iskustva, pošto se od 2005. bavim pisanjem školskih udžbenika. Još tada je postojala preporuka da se rodno senzitivni jezik koristi u udžbenicima. To je značilo da treba menjati uobičajeno obraćanje učeniku na početku knjige poput: „Dragi učeniče, savladao si gradivo šestog razreda, sada te čekaju novi izazovi.” Decenijama ovo nikome nije smetalo. Prema preporukama „rodno osetljivog jezika” ovo obraćanje glasilo bi ovako: „Dragi učeniče / draga učenice, do sada si savladao/savladala gradivo...” Da rečenica ne bi bila ovako troma, kao autor bila sam dovedena u situaciju da odustanem od ličnog obraćanja učeniku. Umesto „o ovoj pojavi učio si prošle godine”, pribegla sam formulaciji u kojoj nema direktnog obraćanja: „o ovoj pojavi bilo je reči prošle godine”. I koliko još ima ovakvih slučajeva u kojima je sve dovedeno do apsurda! Na primer, kako će glasiti rečenica „Ako rešiš ovaj zadatak, dokazaćeš da si pravi jezikoznalac”? Možda ovako: „...dokazaćeš da si pravi jezikoznalac / prava jezikoznalka”. Ovim zakonom autori udžbenika su u poziciji da više razmišljaju o formi rodno osetljivog jezika nego o sadržaju onoga o čemu pišu. A postoje mnogo bitnije stvari o kojima treba voditi računa u udžbenicima, kao što su dužina rečenice, da li su učeniku poznate sve reči, šta na odgovarajućem uzrastu može da razume...

ISIDORA BJELAKOVIĆ: Jedno od ključnih pitanja jeste definisanje „rodno senzitivnog jezika” i precizno određivanje njegovih granica. U Zakonu se navodi da je to „jezik kojim se promoviše rodna ravnopravnost žena i muškaraca”. Ako govorimo o jeziku, onda se Zakonom obavezujemo na sistemske izmene u jezičkoj strukturi u celini, a ne samo u jednom njegovom domenu. Drugim rečima, ako se govori o rodno osetljivom jeziku, onda ta „rodna osetljivost” mora da se odrazi na sve domene jezičke strukture – morfologiju, derivatologiju, sintaksu, organizaciju teksta. Ne samo na zakonsku obligatornost prilikom upotrebe odgovarajućih formi imenica kojima se ukazuje na osobe ženskog pola. S druge strane, ukoliko govorimo o „rodno osetljivom jeziku”, onda se otvara pitanje potencijalne diskriminacije i osoba muškog pola: da li su oni diskriminisani ako se o njima govori kao o „strankama”, „mušterijama”, „pristalicama”… jer su to imenice ženskog roda? Šta ćemo sa imenicom lice, koja je srednjeg roda? Da li će ona nestati iz strukture srpskog jezika jer je rodno neutralna? Ovakvih pitanja ima veoma mnogo, a tekst Zakona ne nudi preciznija objašnjenja. Konačno, izuzetno je važno voditi računa o tome da se naše društvo menja i da u bliskoj budućnosti možda nećemo govoriti samo o muškom i o ženskom rodu kao o društvenim grupama. Moguće je da će zakonom biti ozvaničene i druge rodne grupe, kao što se to dešava u svetu. Prevodioci su već sada u problemu, a svi ćemo se tek suočiti sa opštim jezičkim haosom ukoliko predstavnici drugih rodnih grupa budu takođe insistirali na svojoj jezičkoj prepoznatljivosti, jer im Zakon to omogućava.

ANA MACANOVIĆ: Problem je što je upotreba „rodno osetljivog jezika” ovim zakonom obavezujuća i što su za nepoštovanje propisane kazne. Kada nešto sankcionišete, morate da uspostavite jasna pravila igre. Mene zaista zanima koje su to karakteristike i obeležja „rodno senzitivnog jezika”, odnosno njegove neupotrebe, na osnovu koje se može izreći sankcija.

VESNA LOMPAR: I ko će to procenjivati.

VIKTOR SAVIĆ: I za koje jezike, osim srpskog, u našoj državi ima ih veoma mnogo...

ANA MACANOVIĆ: E vidite, ovakvi problemi se javljaju jer je politika potpuno ignorisala jezičku struku. A donosi se zakon čiji se jedan deo tiče jezika, i to ne jednog dela jezika, nego jezika kao sistema. Standardni jezik je sistem uređenih pravila, i on onima koji ga govore pruža različite mogućnosti, naravno, uz poštovanje zakonitosti tog jezika. U većem delu javnosti i medija, sve je svedeno na priču o socijalnim femininativima. A to nije suština rodno osetljivog jezika, i ne bi trebalo da bude.

VESNA LOMPAR: Pored uklopljenosti u tvorbeni sistem, jedan od parametara za prihvatanje neke forme jeste njena ustaljenost. Dakle, nešto može biti izgrađeno u duhu srpskog jezika, ali, ako nije ustaljeno u komunikaciji, ta reč neće opstati. A da bi se neka reč ustalila, neophodno je da postoji potreba za stvaranjem te reči. Tako će se, na primer, prevoditeljka verovatno s vremenom ustaliti, ali pešakinja neće.

VIKTOR SAVIĆ: Sada dolazimo do tačke da polarizacija koja se sprovodi u stvari navodno zahteva uravnoteženost muškog i ženskog pola. Tako da će sledeća faza biti veštačko pravljenje nečeg što bih uslovno nazvao maskulinativima, kao što imamo femininative. Recimo, ja neću više da budem osoba, hoću da budem „osob”, hoću da budem „mušterij”, razumete. Takve vrste izbora, dubleti i tripleti koji se nude u kojekakvim priručnicima, koji su, moram da kažem, trivijalnog karaktera, vode u haos, urušavaju jezički sistem. Niko razuman u ovom društvu to ne može da priželjkuje. Ne može da želi urnebes i sprdnju na račun jezika. I druge nacionalne zajednice u našoj zemlji koje se koriste srpskim kao jezikom komunikacije to ne mogu da žele, jer niko neće znati taj novoskovani jezik.

JOVANKA RADIĆ: Zakon o rodnoj ravnopravnosti je čisto ideološki, ozakonjenje ideologije. Tu nema mesta za srpski jezik. Ni za mađarski, ni za romski, ni za albanski, ni za jedan jezik.

VESNA LOMPAR: A može se desiti da je posredi uobičajeni politički manevar „namećemo više, a bićemo zadovoljni da dobijemo i manje”. U konkretnom slučaju, možda su predviđeni određeni ustupci ukoliko se jedinstveno i snažno kao struka usprotivimo usvojenim zakonskim rešenjima. Možemo i to očekivati.

VIKTOR SAVIĆ: Neka rade što smatraju da treba, ali neka ostave jezik na miru.

ISIDORA BJELAKOVIĆ: Mi donosimo zakon kojim se unosi haos u jezik, u trenutku kada se srbistika i srpsko društvo suočava sa ogromnim problemom ne samo funkcionalne nepismenosti nego i polupismenosti, ili fundamentalne nepismenosti, čak i među visokoobrazovanim stanovništvom. Umesto da se država fokusira na to kako da reši te probleme, dobijamo zakon koji narušava sistem u celini, koji stvara novi jezik. Da li će srpski jezik uopšte i dalje postojati, ako promene budu sistemske?

Ako smo stigli do pitanja opstanka srpskog jezika, onda je suprotstavljanje ovom zakonu odsudna linija odbrane. Šta u tom smislu struka namerava da preduzme?

ISIDORA BJELAKOVIĆ: Odbor za standardizaciju srpskog jezika doneo je odluku koja se završava rečenicom da je „neophodno da Ustavni sud proglasi ovaj zakon neustavnim”. U Matici srpskoj će krajem juna biti organizovan okrugli sto, na kojem će učestvovati najeminentniji stručnjaci ne samo iz srbistike nego i iz drugih naučnih disciplina i na kojem bi trebalo da se odluči o daljim koracima.

VIKTOR SAVIĆ: Čitava jedna struka je u zastoju, srbistika je u zastoju zato što mora da odgovara na nasrtaje kojima je izložena. Mi se bavimo poslednjih mesec dana problemom koji su nam napravili ljudi izvan struke. To je krajnje neodgovorno ponašanje, ne samo prema jednoj nauci nego i prema njenom predmetu, koji pripada svima nama kao kulturno dobro prvog reda. To je neodgovorno ponašanje prema sopstvenom narodu. Srpski jezik je ranjen, u poslednjih 20 godina doživljava strahovito urušavanje zbog nebrige celog društva i svih koji su institucionalno odgovorni. Mi u školskom sistemu imamo nebrigu prema srpskom jeziku. To mora da se ispravi. Sada je trenutak kada mi svom narodu moramo da se odužimo za to što nas je školovao, da jasno kažemo: Mi se bavimo naukom, a ko neće da se bavi naukom, nego hoće da sprovodi diktaturu ideologije u okviru nauke, na primer oni koji su amaterski ušli u oblast srbistike iz neke od stranih filologija, neka se bavi nečim drugim. Neka srpski jezik prepuste onima koji ga zaista vole i čiji je on uža struka.

Država jedina ima delatne poluge kojima može da zaštiti srpski jezik. Paradoksalno, izgleda da umesto zaštite iz tog pravca stižu napadi?

VIKTOR SAVIĆ: Potreban je zakon u kome će jasno biti navedeno: „Zabranjeno je političko i ideološko intervenisanje u strukturu srpskog jezika”. Jer, ko je ovoj državi, koja je mlađa od srpskog jezika, dao pravo da interveniše u njegovu strukturu? Bilo kakvo seciranje, eksperimentisanje i iživljavanje na srpskom jeziku stvara prekid, šum u komunikaciji sa Srbima u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, na severu Makedonije, ili bilo gde u svetu gde naši sunarodnici žive i i dalje koriste srpski jezik. Urušavanje jezičkog sistema jeste direktno urušavanje srpskog nacionalnog, narodnog, identitetskog bića.

Srbistika ženskog roda

O zastupljenosti žena u strukturi vlasti i parlamentu često se i pohvalno govori i piše. Manje je poznato da su žene u srbistici ne samo nadmašile „trećinsku kvotu” nego su u ubedljivoj većini. U Institutu za srpski jezik SANU, među 72 zaposlena, ima 57 žena i 15 muškaraca. Na Katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je 21 žena i 13 muškaraca, a slične razmere su na katedrama u Novom Sadu i Nišu. Na smeru srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, u školskoj 2020/2021. godini, od 55 upisanih studenata, samo sedmorica su muškarci. Ove podatke je predočio prof. dr Viktor Savić, uz duhovitu opasku da je „polna struktura” učesnika Okruglog stola „Politike” verno odrazila stanje u srbistici. A zatim je sasvim ozbiljno dodao:

„Da li ćemo sada po obrascima nasilnog stvaranja simetrija, u sledećih 20 godina zaustaviti prijem žena na Institut za srpski jezik da bi se uspostavila ravnopravnost? Da li ćemo devojkama koje žele da upišu srpski na Filološkom fakultetu još na vratima reći: ’Vratite se, pozivamo muškarce!’ Naravno, ovo je ironija, ali i dosledno, do krajnosti izveden apsurd koji nam se događa.”

Vukova borba s jezičkim inženjeringom

Krajem 18. i početkom 19. veka srpski jezik se našao na iskušenju koje bi se relativno moglo uporediti s ovim sadašnjim. Bilo je to vreme ogromnog progresa u srpskom društvu i uključivanja u tokove evropske moderne civilizacije. To je dovelo do potrebe za prevođenjem priručnika i udžbenika iz različitih naučnih i tehničkih oblasti. Međutim, kako kaže prof. dr Isidora Bjelaković, problem je bio što je trebalo uvesti niz termina koji nisu živeli u srpskom jeziku:

„U jednom trenutku dolazi do haosa: svaki autor prevodi na svoj način. Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić krajem četvrte decenije 19. veka shvataju koliko je to pogubno za sistem. Kako kaže Sterija, „kod jednog nastavnika učenici slušaju o krivičnom, kod drugog o kaznoslovnom, kod trećeg o kaznitelnom pravu, svako insistira na svom terminu, niko neće da prihvati tuđ, kuda to vodi?” I nadahnuti prosvetiteljskom idejom, oni 1841. osnivaju Društvo srpske slovesnosti. Cilj je bio da se uvede red u terminološki sistem, ali prave ogromnu grešku. Odlaze u ekstremno jezičko čistunstvo, tzv. purizam, i stvaraju kovanice koje veoma često nisu bile usklađene sa strukturom srpskog jezika. Na primer: muž-žena za hermafrodit, ili jezikovka za gramatika, a gramatika je četrdesetih godina 19. veka bio termin opšteprihvaćen. Dakle, nameću konstruisane reči, samo zarad toga što su skovane od jezičkog materijala iz srpskog jezika. Vuk Stefanović Karadžić prepoznaje tu grešku, shvata da to ne vodi nikuda i da se jezička rešenja ne mogu nametati. Vuk je pravilno shvatio da jezik treba pustiti da se razvija prirodnim putem. Zahvaljujući tome, u srpskom danas imamo stabilnu jezičku strukturu. I sačuvane reči kao što su geografija, matematika, gramatika, biologija, fizika, hemija...

 

Komentari50
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

LJILJANA ĐURIĆ
Ja tim novogovorom neću da govorim i pišem. Da li ću i da čitam? Neću. Ceo svoj radni vek radila sam zaista muški posao - organizator, producent. Uopše mi nije smetalo da me cela ekipa i saradnici zovu tako. Dešavalo bi se da upotrebljavamo i imenice oganizatorka ili producentkinja. Najnormalnije je upotreba imenica kao i do sada. Ako baš hoće cepidlake, dovoljno je da se uz naziv posla kaže lično ime, koje nesumnjivo govori o rodu poslenika.
Бојана
Pitanje je kako je nastala. Na primer , u Crnoj Gori je već donet zakon poput našeg, pa se tamo preko njihovog zavoda za zapošljavanje traže vozači i vozačice. Ovo vozačica što liči na kosačicu, nije sigurno niko upotrebio pre genijalnih tvoraca samog zakona.
Miroslav
Lingvisti ne treba da se bave time da li je neka reč potrebna ili nije. Potrebna je čim je nastala. Primer je sleng. Pitanje je samo da li je formirana u skladu sa jezičkim pravilima i predložiti ispravke, jer se ovde radi o službenoj upotrebi (pitati pravnike šta je to tačno). To je sve. Ostalo su tlapnje.
LJILJANA ĐURIĆ
Niste Miroslave u pravu. Ko će se jezikom srpskim baviti nego li lingvisti. Jedno pitanje - jeste li ikad držali neki predratni udžbenik (pre II sv. rata)? Ja jesam našla jedan - istoriju. Da vidite koja lepota jezika, tečan blistav, a o jasnoći da i ne govorim. U pamet se Srbi. Prvo su se pojavili pre godinu dve neki likovi sa tvrdnjom da govorimo svi jedan jezik, pa sada ova ozakonjena presija i zaista mog maternjeg jezika.
Радица
"Облици типа учитељица, докторка, професорка су нам „нормални” зато што са женама тих професија сви улазимо у личну интеракцију." Из овога следи да са женама других занимања "не улазимо у личну интеракцију". Зато је и донет закон. Да би и те друге жене биле језички препознатљиве у својим професијама. Те жене нису измишљене него стварне.
Коанчно право објашњење
Барво! Коначно право објашњење.
Spira
Lakše je kukati nego nešto korisno uraditi. Reči, reči reči...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.