Četvrtak, 29.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pola veka školstva po meri slabovidih đaka

Prva osmoletka na Balkanu osnovana za zaštitu vida pod nazivom „Dragan Kovačević” obeležava 50 godina postojanja i rada
(Фотографије М. Симић-Миладиновић)

Prva skrojena po meri dece s delimičnim vidom, a kao takva jedinstvena na Balkanu, osmoletka „Dragan Kovačević” obeležava 50 godina postojanja i rada. U beogradskom jezgru, Šafarikovoj ulici s kućnim brojem osam, ovaj hram znanja simbol je prekretnice u školovanju slabovidih učenika. Pre nego što je školske 1970/71. godine primila đake kao novoosnovana kuća znanja, ova škola spremala se da postane samostalna više od deceniju i po − od školske 1954/55. godine, kada su oformljena prva odeljenja za zaštitu vida, na istoj adresi, ali pod krovom redovne Osnovne škole „Radoje Domanović”.

I to zahvaljujući inicijativi i nesebičnom zalaganju znalaca oftalmologije i tiflologije koji su primetili da u zavodima za slepu decu širom ondašnje Jugoslavije ima mališana koji Brajev tisak ne čitaju dodirom nego ostacima vida. Bili su „prisiljeni da čitaju prstima kao da su slepi, što je bila lična tragedija učenika i roditelja koji su to morali da gledaju”, kako je govorio Đorđe Žutić, u to vreme direktor Zavoda za slepu decu i omladinu u Zemunu.

Za pomoć se obratio velikanu srpske medicine, očnom lekaru prof. dr Ivanu Stankoviću, po čijim je podacima u to vreme u našoj domovini bilo više od 25.000 dece „delimičnog vida” za koju je pogubno učenje u uobičajenim školskim uslovima i iz knjiga neprilagođenih ostacima i poremećajima vida. Ova dvojica stručnjaka među najzaslužnijima su za otvaranje prvih odeljenja za zaštitu vida u srcu prestonice u okviru klasične osmoletke koja se tome nije baš obradovala.

Za slabovide đake izdvojila je mali kabinet na spratu, u njemu sedam klupa, jedan ormar i nijedno nastavno sredstvo. Prvi učitelji bili su tiflolozi Radmila i Đorđe Žutić, inače roditelji barda srpskog glumišta, Miloša Žutića. Od tada ono malo vida što je kod ove dece bilo očuvano više nije bilo osuđeno na stradanje.

Nastavni plan i program bio je isti kao i u redovnoj osnovnoj školi, samo je način izvođenja nastave bio drugačiji da bi se „što više znanja i pismenosti postiglo sa što manje naprezanja vida”, kako je kao pionir ovog posla objašnjavao Žutić. Gradeći ovdašnju pedagošku praksu u radu sa slabovidim đacima, a po uzoru na takve škole u svetu, on je ukazivao da one jesu „skuplje od drugih, ali kada je u pitanju vid dece, onda sva sredstva koja se na to upotrebe ne mogu biti velika”. Tražio je da đaci u Beogradu dobiju naročito uređene učionice, s posebnim klupama, velikim zelenim tablama i malim tablama za svakog školarca, sa svetlom koje se može podešavati prema pojedinačnim potrebama đaka, povećala za uveličavanje slova...

Tada i javnost u dnevnoj štampi prvi put čita o važnosti i dometima rada sa slabovidom decom. Kao nezaboravni, u rukopisu monografije koja je povodom školskog jubileja u pripremi, ističu se oni prvi – „Ja mogu da pišem! Ja mogu da čitam!” – razdragani glasovi mališana iz članka „Da im se spase vid” sa stranica našeg lista iz oktobra 1955. godine, dok učitelj Žutić savetuje đake rečima: „Sine, nemoj da čitaš bez povećala, umorićeš oči.”

− Razvojni put ove jedinstvene škole nije bio lak. Vizija osnovaca bila je jasna, da stvore obrazovanje po meri dece oštećenog vida. Prosečno je u odeljenju bilo sedam učenika, kao što je i sada. Đaci su na nastavi bili pre podne. Majke su ih čekale u holu škole. Sedele su na ćilimima, štrikale i vezle, dok su deca na časovima, a zatim ih po podne vodile na vežbe u gradsku bolnicu. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je slabovidih učenika bilo dovoljno za osam odeljenja od prvog do osmog razreda, škola se osamostalila.

Ponela je ime Dragana Kovačevića, dečaka kurira i saborca partizana koji se u toku Drugog svetskog rata nije odvajao od svog strica Save Kovačevića, uz koga je i poginuo u bici na Sutjesci. Tridesetak godina kasnije Vjera Kovačević, Draganova sestra, daje prvu donaciju školi za opremanje kabineta za ortoptiku i pleoptiku koji je tadašnji Oftalmološki institut Kliničke bolnice grada Beograda, kao svoj izdvojeni punkt, otvorio u školi.

Svake nedelje sistematske preglede učenika tu je obavljala prof. dr Sofija Biga. Bio je to ogroman korak napred u kompleksnoj rehabilitaciji slabovidih učenika i rasterećenje za roditelje i đake koji više nisu morali posle nastave da idu u bolnicu na vežbe jer ih u školi svakodnevno drži defektolog ortoptista − priča Silvana Pavlović, direktorka OŠ „Dragan Kovačević”.

Danas u produženom boravku ove kuće znanja đaci ostaju do 17 dati, a od kuće do škole mnogi putuju organizovanim prevozom koji im je obezbedio grad jer dolaze iz svih opština prestonice. Više od decenije ovde postoji i pripremni predškolski program za buduće đake oštećenog vida, koji upravo završava 11 budućih prvaka. U ovom trenutku „Dragan Kovačević” je druga kuća za više od 100 osnovaca od prvog do osmog razreda.

Kurir se vratio kući

Jubilej OŠ „Dragan Kovačević” je obeležen otkrivanjem biste ovog dečaka heroja na platou ispred osmoletke. Takva bista je pre 30 godina ukradena, a sada se vraća kući, kako kaže Silvana Pavlović, direktorka škole.

− Kada su se stvorili uslovi za osnivanje naše škole, OŠ „Radoje Domanović”, koja je do tada bila u Šafarikovoj ulici, dobila je novu zgradu na Novom Beogradu, gde se i danas nalazi. Ispred nje je više bista pionira kurira, među kojima sam davno slučajno prepoznala našeg Dragana. Po ugledu na to spomen-obeležje urađena je replika koja će danas svečano biti otkrivena − otkriva direktorka.

Dragocena kuća znanja


(OŠ „Dragan Kovačević”)

Osmoletka „Dragan Kovačević” prvog direktora dobila je septembra 1972. godine i bila je to Stanika Kovačević, sada Dikić (na slici). Tu dužnost je obavljala do 1977. godine, kada postaje profesor Defektološkog fakulteta. Do danas postiglo se mnogo naučnih novina za pomoć slabovidoj deci, a kada je 1975. godine Beograd dobio Defektološki fakultet (sada FASPER), malo je studenata znalo šta je to uopšte, uverava ova profesorka u penziji.

− Drugačija je sada situacija sa specijalnim školama zbog inkluzije, za koju mislim da nije najsrećnije rešenje jer je svaki hendikep za sebe individualan i traži posebne i sveobuhvatne obrazovne i vaspitne kvalifikacije nastavnika. Slabovidost traži posebnu pažnju. Adekvatnu podršku đaci ne mogu dobiti u neadekvatno pripremljenim uslovima. Treba čuvati ovakve škole, deci pružiti uslove za pravilno obrazovanje, vaspitanje i rehabilitaciju − kaže prof. dr Stanika Dikić, ponosna što je na mestu na kome je ona nekada radila kao direktor ove nesvakidašnje kuće znanja sada njena bivša studentkinja Silvana Pavlović.

 

 

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Велики љубилеј и искрене честитке. Уместо да се као друштво бавимо суштинским проблемима нама се преко НВО намећу нека квази демократска питања родне равноправности или нонсенс звани "родно" осетљиви језик а следе и сличне феминистичке агенде професионалних феминисткиња из круга двојке, ПОСВЕТИМО се нашој деци јер они су наша будућност а посебно акцентујем децу са посебним потребама који су скрајнути на матргине друштва. Учинимо их видљивим и присутнијим у јавном животу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.