Sreda, 28.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MILjENKO JERGOVIĆ, pisac

Strateško odustajanje od razuma

Od mejnstrim kolektivizma gori je danas samo sektaški, antimejnstrim kolektivizam
(Фото лична архива)

U novom romanu „Vjetrogonja Babukić i njegovo doba”, koji je u Srbiji objavila „Buka”, Miljenko Jergović parodira naše doba i njegove fenomene, ali smeh koji on izaziva ponekad ustukne pred nelagodnošću od tolike distopije. Reč je o savremenom pikarskom romanu, čije mesto dešavanja su aerodromi po celom svetu. Babukić putuje s jednog kraja sveta na drugi i sreće galeriju likova svih rasa i vera, počevši od dagestanske veštice do „rođenog Beograđanina” koji je zapravo rođen u Zagrebu. Samo na analizi jednog sendviča na frankfurtskom aerodromu saznajemo sudbine mnogih ljudi počevši od izbeglice iz Višegrada koja u Holandiji nadgleda pakovanja maslaca i baca robu s greškom, što je neminovno odvodi u zaključak da su i ljudi roba s greškom, jer tako i neke od njih odstranjuju.

Na trenutak pomislimo da to i nije pikarski roman nego naša gola stvarnost. Koga personifikuje vetrogonja Babukić?

– Nikoga i svakoga. Babukić je čovek koji je jednoga dana pobegao od intimnih problema i istorijskih nevolja. Bila je 1991, on je bio analitičar pri zagrebačkoj vojnoj oblasti JNA, ljubavnica je zatrudnela, a on šta će nego da pobegne na avion. I od tog trenutka on leti od aerodroma do aerodroma, potuca se po svetu iako je, zapravo, izvan sveta, jer se slabo miče od aviona i aerodroma – kaže Jergović za „Politiku”.

Babukić sreće razne ljude, pa naravno i Srbe i Hrvate, koje je ponekad teško razlikovati, što kulminira u liku likvidatora Bate Hama, koji je bio „efikasan kao što to samo Srbin može, ali prema životu drugih ravnodušan kao pravi Hrvat”. Može li biti gore?

Naravno, sve to je preterivanje. I Bata Ham, Hrvoje Antun Mikuličić, udbaški „kiler”, koji kad nije na zadatku, živi maskirnim životom uglednog terazijskog sajdžije, rođeni Hrvat, ali uvereni Jugosloven, koji se prirodno transformiše u Srbina, lik je s viškom biografije, preteran i karikaturalan, ali toliko je toga što nam se dogodilo preterano i karikaturalno. Na kraju krajeva, ako vlastite biografije ili biografije svojih bližnjih i poznanika osvestimo i dobro o njima promislimo, shvatićemo da smo i sami možda karikature od ljudi. Ako živite u grotesknom vremenu, negde između vlastite male istorije, mahnite istorije raspada Jugoslavije i onoga što je povest običnog i mirnog evropskog sveta, u čijem komšiluku boravimo, nekako se po nuždi sudbine i po istorijskom usudu pretvarate u karikaturu. Ako želimo govoriti o stvarnosti, mi obično moramo utišati glas, smanjiti doživljaj, upristojiti i uobličiti svoju priču u skladu s nečim što u našem slučaju zapravo i nije stvarnost. Realizam je u našem slučaju svođenje divljeg i nenormalnog sadržaja na konvenciju, pristojnost i normalnost. Babukić je recimo moj lični eksperiment kojim želim istražiti šta se dobije ako se odustane od takvog realizma.

Svedok je Babukić da je Amerikancima na bostonskom aerodromu sumnjiviji rumunski baletan nego melanholični Muhamed, inače vinovnik napada na Kule bliznakinje u Njujorku jer, eto, oni će pre videti opasnost u Sioranovom pesimizmu nego u nasmešenom saudijskom princu Osami. Čini se, međutim, da se Sioran više ne uklapa ne samo u američki način života nego generalno nigde?

Sioran je za današnje doba nepodnošljivo politički nekorektan. Nisam siguran da bi u današnjoj situaciji mogao slobodno objavljivati. Optužili bi ga za mizoginiju, za defetizam, mržnju prema ljudima, reakcionarstvo, mržnju prema strancima, prljanje vlastitog gnezda, antimodernizam, mržnju prema Francuzima, mržnju prema Rumunima, za fašizam, antikomunizam. Ali najviše bi bio kriv za kvarenje svenarodnog dobrog raspoloženja. Na Siorana bi poslali atentatora, nekog mog Batu Hama. On je bio sve ono protiv čega se današnji svet očajnički bori.

Babukićeve avanture završavaju se u apokaliptičnoj atmosferi na Aerodromu „Nikola Tesla” u vreme epidemije kovida 23, koji je mnogo opasniji od kovida 19 jer se prenosi mislima. Ako ne misliš ništa, nećeš se ni zaraziti, konstatuje Babukić. Da li on to nama sugeriše da se iz bezbednosnih razloga lepo pretvorimo u robote?

Ne bih rekao baš u robote. Možda u funkcionalne idiote, u budale. Sve što se oko nas zbiva, kao i sve u čemu Babukić u svojim avanturama sudeluje, vodi tome da bi čovek, za svoje dobro, trebalo da postane budala, te da bi glavu trebalo da očisti od svih ličnih, individualističkih, a samim tim i subverzivnih misli. Treba misliti kontrolisano, i u skladu s duhom epohe. Kada se slabo obrazovan svet susretne s takvim izazovom, onda iz čiste subverzije, a pomalo i iz straha, počinje izmišljati kojekakve teorije zavere i priključivati se kojekakvim – opet strogo kolektivističkim – pokretima. Od mejnstrim kolektivizma gori je danas samo sektaški, antimejnstrim kolektivizam. Bolje je misliti ono što vam diktiraju džambo plakati uz auto-put, nego postati antivakser, ravnozemljaš, prezira vredan protivnik zdravog razuma.

Muka je u pameti, kaže vaš junak. Bez pameti, srećni smo, a bez strepnje i straha nema ni romana i pripovetki, pa neće biti ni književnosti. Ukratko, kod Babukića nigde svetlosti. Vidite li vi svetlost bilo gde u ovom vremenu?

Ne bih rekao da baš nigde nema svetlosti. Babukić je veseo, vedar lik. Njegov svet jeste apokaliptičan, ali nije to neka naročito sumorna apokalipsa. On uživa u opštem ludilu, a ima taj čudesni talenat da mu je dovoljno da čuje jednu rečenicu stranog jezika i da odmah, na osnovu nje, može rekonstruisati kompletan jezik, njegovu leksiku i sintaksu. Tako Babukić, leteći svetom, upija jezike i razumeva svet. To je, što se mene tiče, najmračnija linija romana. Nikako ne bih voleo imati Babukićev dar i razumeti šta govori svet, šta govore svi ljudi oko mene. Iako me, s druge strane, zanima šta govore. Ali bolje je ne znati. A svetlost, za koju pitate, svetlost je u čovekovom razumu, svetlost je u veri u razum. To je najviše što imamo. I najgore u našoj epohi, koja, čini mi se, započinje slomom komunizma i raspadom bipolarnog sveta, jste strateško odustajanje od razuma. Zašto odustajemo? Ne znam. Ali pomalo i zato što je kapitalizam zasnovan na manipulaciji ljudima koji su odustali od razuma. Recimo, da biste kupovali tolike predmete koji vam nisu potrebni, vi se morate nerazumno ponašati, morate nerazumno misliti. Da biste svoju domovinu, a onda i celu Evropu, štitili od provale migranata s Istoka, morate odustati od razuma. Razumno bi, naime, bilo sve te ljude doživljavati kao što doživljavamo vlastite sugrađane i zemljake. Ako je njima dobro, dobro će biti i nama.

Roman ste napisali u vreme pandemije. Kako na kraju gledate na ceo taj period kome inače još ne naziremo kraj? Ili i vi mislite da nas čeka i kovid 23?

Epidemija je stigla iz fikcije, a ne iz stvarnosti. Nismo je imali u živom istorijskom iskustvu, ali ne zato što velikih epidemija nije bilo u našem svetu i vremenu, nego zato što smo svoj doživljaj sveta suzili na Evropu i Ameriku i nije nas briga šta se u poslednjih sto godina događalo u Africi ili Aziji. Tamo je i te kako bilo epidemija. Tamo se i danas više umire od malarije nego što se na Zapadu umiralo od virusa korona. Ali nas njihovo iskustvo naprosto ne zanima. Oni su za nas fikcija. Život ljudi u Africi nama je jednako nestvaran kao ono što se zbiva u genijalnom Pekićevom „Besnilu”. Preporučujem ljudima da čitaju „Besnilo”. U toj knjizi je i odgovor na vaše pitanje šta dolazi nakon kovida 19.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Niki
Razum nikada nije bio odlika većine, tako da se ne može govoriti o strategiji. Pojedinac mora sam da razabere i izabere ako ima s čim. U suprotnom kako vetar duva.
Sasa Trajkovic
Култура је колетерална штета назови транзиције у Србији. А сада преко ових феминистичких лобија из Брисела врши се атак и на српски језик, културу, традицију морал и етику. Промена парадигме у друштву из социјализма смо ушли у неки либерални капитализам и самим тим једно потрошачко друштво и конзумеристичку културу. Суноврат морала и било каквих вредности довеле су до кризе брака, породице урушавају се мељу људски односи, уметност је постала део неких интересних група који се промовишу као елита
nikola andric
Pretencija knjizevnika da objasne ljude i svet je bazirana na pogresnom tumacenju francuskog pokreta prosvetiteljstva. Pogresnom u slovenskim zemljama. U tim zemljama je ''prosvecenost'' protumacena kao ''nacitanost''. Sa naukom to naravno nema nikave veze. Kao sto i obrazovanje nema nikave veze sa knjizevnicima.
Филип
Јерговић са сарајевске Хипи клупе из времена ружа, поста заклети борац за садашње федерално монолитно Сарајево, наравно без Хипи клупе, са адресом у свом Zagrebu. Све је финта била и остала

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.