Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hronični bolesnici između čekića, nakovnja i korone

Privatni sektor zdravstva je raj za moćne materijalno i statusno pozicionirane pacijente, s jedne, i nedostupan većini pacijenata, s druge strane. Šteta po društvo u celini je dvostruka. Takođe, troškovi lečenja kovid pacijenata su enormni
Анђелко Васиљевић

Skoro godinu dana nalazimo se pred „kordonom” kovida 19, pošasti koja svakog trenutka može da nas zgrabi u zagrljaj, bez obzira na starosnu dob, i, na prvi pogled relativno, dobro zdravstveno stanje.

Pred očima miliona građana u Srbiji vodi se „rat” između lekara –„armije” vojnika u belim uniformama, i, nevidljivog neprijatelja, čiji se „pogodak” u metu može videti, nakon povišene temperature, gubitka čula ukusa i mirisa i oštećenih pluća, koja svojim izgledom podsećaju na „belu zastavu” koja u ratu simbolizuje predaju.

Lekari kao „graničari”, vojnici, na prvoj borbenoj liniji naoružani porukom-poukom Hipokratove zakletve: „Život damo, pacijenta ne damo”, obučeni u skafandere, jurišaju poput pešadijsko-izviđačkog bataljona, pokušavajući da se odupru „neprijatelju” na prvoj borbenoj liniji, žrtvujući pri tome i svoj život.

Divim se pregalaštvu–požrtvovanosti–stradanju lekara koji bdiju nad obolelima od kovida 19, s željom da ih otrgnu iz zagrljaja smrti, ili, pak, teških posledica kovida, zbog kojih ostaju doživotni invalidi.

Ukoliko im to ne uspe, pribegavaju strategiji zaokreta, finog podešavanja – odmerenih koraka,  zasnovanoj na multidisciplinarnoj terapiji, gde počasno mesto pripada kiseoniku.

Njihova želja da spasu pacijenta, nije ništa manja od želje pacijenta i njegovih najbližih da, iz bolničke postelje, i s kiseonika koji udišu „dozirano” iskoče na svetlost dana i punim plućima udahnu svežinu tog spasonosnog leka i osete lepotu života, van kovid bolnice.

I dok se na „bojištu” sučeljavaju koplja: „agresora” – kovida 19, Hipokratovih sledbenika i pacijenata, pogođenih „metkom” kovida 19, na drugoj strani, armija hronično obolelih pacijenata (kardiovaskularnih, dijabetičara, psihotoničara... itd.), u strahu iščekuje „oluju”, sopstvene bolesti, dodatno, i neizvesni napad  kovida 19. Strah se multiplicira i, kako nam je poznato, strah dodatno pogoršava zdravstveno stanje.

Šta im je raditi:

Poput junaka iz romana Mihaila Lalića, oni lutaju „bespućima” Lelejske gore.

Kol-centar i službenici za zakazivanje pregleda im odgovaraju: „Svi lekari specijalisti su,  angažovani u kovid bolnicama. Pregledi se ne zakazuju…”

Posle takvog odgovora, prvo se uplašite, obeshrabrite, zatim, pomislite, da li je dovoljno prati ruke i držati socijalnu distancu da bi vas kao hroničnog bolesnika „promašila” korona. Pri tome, podsvesno vas opominje upozorenje Kriznog štaba, da su na udaru kovida 19, hronični bolesnici, ti, koji, prvi „stradaju”.

Potpisnik ovog teksta, svestan je svih poteškoća s kojima se suočava naše zdravstvo, zarobljeno, pandemijom kovida. Svaki oboleli je opterećenje za porodicu, zdravstvo i društvo u celini.

Primere svih časnih zdravstvenih radnika treba isticati, učiniti ih javno dostupnim menadžmentu–upravi institucija u kojima rade, i, fakulteta, gde prenose znanje mlađim generacijama studenata, lekara, specijalizanata, naučnoistraživačkih radnika.

Istovremeno, učeći ih Hipokratovim odrednicama, humanosti,  ne deleći pacijente na ove-one, već, svodeći sve različitosti na zajednički imenitelj: čovek–građanin–pacijent.

U prilog, potvrde,  njihovog pregalaštva–požrtvovanosti i radu u izuzetno teškim uslovima   su i priznanja državnog vrha Republike Srbije, koji im je dodelio priznanja-plakete na Dan državnosti. Istovremeno, to je i promocija našeg zdravstva u regionalnim i globalnim zdravstvenim integracijama.

S druge strane, dok većina lekara, časnih, vrednih, marljivih bdije nad obolelima od kovida 19, saosećajući sa „žrtvama” kovida i njihovim bližnjima, druga grupa lekara, istina, u manjem broju, pod zaštitom „angažovanosti u kovid centrima” neumorno radi i  u privatnim ordinacijama...

Zaboravljajući na svoje hronično obolele pacijente, koje su, takoreći, do juče, smatrali, da su vrlo rizična grupa, kojima je potrebna kontrola za tri, šest meseci, uz „obaveznu” prateću analizu: holter, eho, ergo, hormoni štitne žlezde, markeri, EEMG, EMNG, dopler karotida, spirometrija, laboratorijske analize, pregled očnog dna... itd.

Sada je ove preglede, ili, većinu njih, nemoguće uraditi.

Ako je verovati, vakcina  će kao spasonosni lek stati za „vrat”, koliko-toliko, i ovoj pošasti, kovidu 19, dok će se u međuvremenu zdravstveno stanje hroničnih bolesnika, zbog nemogućnosti da izvrše kontrolni pregled, još više pogoršati.

I dok je ova „mera” na snazi, razvojna strategija našeg zdravstva, patiće od tzv. zdravstvene miopije (kratkovidosti). Gasimo požar, u jednom „ataru”, dok oganj tinja na drugom kraju „sela”. Kovid 19 lečimo, ostale bolesti ostavljamo za postkovid period, koji mnogi neće dočekati.

Slikovito rečeno, temelj rušimo, kuću pokrivamo.

Time je otvoren i drugi problem, svojevrsna „crna rupa” u zdravstvu, s aspekta tekuće–primarne–tercijarne zaštite, hroničnih bolesnika, koji ne mogu da se pregledaju u specijalističkim ambulantama.

Šta da rade oni?

Privatni sektor zdravstva je raj za moćne – materijalno i statusno pozicionirane pacijente, s jedne, i nedostupan većini pacijenata, s druge strane. Šteta po društvo u celini je dvostruka. Međutim, troškovi lečenja kovid pacijenata su  enormni.

Propadanje hroničnih pacijenata se sve više povećava (zbog pogoršanog zdravstvenog stanja i nemogućnosti pregleda kod specijaliste lekara u KC i Domovima zdravlja).

Privatni sektor zdravstva,  očekuje „hroničare”, pod uslovom da su platežno sposobni.

Oni su po onoj Njegoševoj: „Sirak tužni bez igdje ikoga...”.

Pitanje za kreatore zdravstvene strategije u RS (Ministarstvo, KBC, KC, domove zdravlja, privatno zdravstvo... i dr.): Zašto kreatori zdravstvene politike u Srbiji (nadležno ministarstvo), ne postignu sporazum s privatnim sektorom zdravstva, da oni „preuzmu” hronične pacijente, i van kovida 19, i omoguće im lečenje, pregled po ekonomski prihvatljivim cenama, kao što su npr. cene koje je odredilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, da lekar može da radi, pruža usluge u privatnoj praksi  (koristeći prostorije KC, bolnice…), po cenovniku koji je, usvojen pre pandemije kovida 19.

Na taj način, bi se, koliko-toliko smanjila šarolikost cenovnika privatnih ordinacija i pružila  šansa pacijentima koji nisu kovid bolesnici, da se konsultuju, pregledaju kod lekara specijaliste.

Uzgred, napominjem, da su cene pregleda u, nekim, privatnim ordinacijama u pojedinim gradovima više nego cene na VMA u Beogradu.

I da ne budem pogrešno shvaćen, potpisnik ovog teksta ne piše o ovoj temi, iz zavisti, bojazni da će se lekari – ljudi koji bdiju nad nama, i brinu se za naše zdravlje, kao najvažniji resurs svake zemlje – obogatiti.

Naprotiv, on to, kao ekonomista, s jedne strane, i potencijalni pacijent, s druge strane, navodi  kao primer dobre poslovne prakse – fiskalne konsolidacije društva u celini.

Da nam svima bude bolje!

Univerzitetski profesor

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.