Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Planovi za informatičku deceniju Subotice

IT kompanije udružile su se u kreiranju zajedničke strategije kako bi Subotica postala novi informatički centar specifičnog profila
(Фото: Н. Тумбас)

Subotica – Do sada su rađene razne projekcije Subotice za narednu deceniju, ali prvi put u taj posao upustili su se i informatičari. Mada angažovani u oblasti gde vlada velika i oštra konkurencija, u Subotici su ujedinjeni i u zajednički klaster, a novi projekat, proistekao iz prvih privatnih kontakata uobličen je u zvaničan naziv „IT Subotica 2030” i okupio je nekoliko informatičkih kompanija.

Inicijatori su bili Branimir Gajić, jedan od osnivača kompanije „Infostud”, i Džordž Salfelt, osnivač kompanije „Oksaliti” (Auxality), s kojom je iz Švedske stigao u Suboticu.

U svetu su informatički centri postali gradovi srednje veličine, koji imaju, poput Hajdelberga u Nemačkoj ili Levena u Belgiji, ispod 150.000 stanovnika, ili kao Lund u Švedskoj ispod 100.000. To je i profil Subotice sa 104.000 građana. Osim toga, u Subotici i okolini postoji oko 50 srednjih škola koje imaju neki informatički smer ili odeljenje, a članice IT klastera i učesnice ovog projekta su i Viša tehnička škola strukovnih studija i Ekonomski fakultet, koji kao visokoškolske ustanove dalje obrazuju informatičare.

Važno je i da ovakvi urbani informatički centri budu u radijusu od 100 kilometara od drugog velikog centra, a upravo to je udaljenost do Novog Sada, a upola manje do susednog mađarskog grada Segedina. Što se informatičkih snaga tiče, prema onome što su u ime svojih delatnika predstavili Gajić i Salfelt, subotički IT klaster okuplja 20 kompanija, sa ukupno preko hiljadu zaposlenih, oko 500 visokokvalitetnih kadrova koji zarađuju preko hiljadu evra, a tu je i veliki broj frilensera. Trend u svetu pokazuje da stručnjaci ovog profila traže sredine u kojima imaju bolje uslove za život svojih porodica, udaljavaju se od buke i užurbanosti velikih gradova, ali im ostaju ipak dovoljno blizu, ostvarujući neposredniji kontakt s prirodom. Dok investicije u informatičkoj industriji u EU iznose 800 evra po glavi stanovnika, kod nas su deset puta manje. Dakle, postoji ogroman prostor za rast, a subotički informatičari ih vide u izgrađivanju slike Subotice s prepoznatljivom informatičkom ekspertizom, osvajanje onoga što se naziva „velika karta”, a to je rad s nekom od velikih kompanija, razvijanje kongresnog centra, uz obezbeđivanje zdravog životnog okruženja u atraktivnom gradu.

„Naš cilj je da u narednih 10 godina Suboticu postavimo na mapu regionalnih i nacionalnih IT centara, da napravimo dobru spregu za mlade, od obrazovanja, praksi, rad i kompletnog života u Subotici. Naravno, da će najveći IT centri biti u velikim gradovima, ali i mali gradovi imaju šansu da se pozicioniraju jer IT tehnologija omogućava da se kvalitetni biznisi razvijaju, održavaju i u manjim mestima. Ekspertiza mora da se razvija u sprezi s obrazovnim institucijama”, kaže Branimir Gajić i dodaje da Subotica može da ima kompetetivne prednosti u oblastima kao što su softversko inženjerstvo, mašinsko učenje i veštačka inteligencija.

Informatički poslovi mogu da privuku veliki broj mladih ljudi, za razliku od sadašnje situacije kada uglavnom odlaze na rad u inostranstvo, a jedan od onih koji se kretao u suprotnom pravcu upravo je Džordž Salfelt, koji kaže: „Nismo slučajno ovde, bio sam u Kini i Indiji, gde imate veliki broj radnika u informatičkom poslu. Mi nismo tu zbog takvog velikog broja, mi smo tu da bismo pronašli eksperte, razvijali ih i ostvarili dugoročne planove. Mnoge velike kompanije teže da svoja odeljenja razvoja, istraživanja i ekspertize smeste u harmonično i mirno okruženje. To je ono što nastojimo da izgradimo ovde u Subotici. Ne pretendujemo da se takmičimo s velikim sredinama, već da budemo niša koja će privući međunarodne kompanije”, kaže Salfelt.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.