Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je moguć „Severni tok 3” između Sibira i Aljaske

Dve vodeće nuklearne sile sveta najbliže su jedna drugoj u plitkim vodama Beringovog prolaza: gasovod, pruga ili most mogli bi poslužiti kao poslovna spona između dve zemlje, koju su američki biznis i carska Rusija podržavali još pre stotinak godina
(Б. Кнежевић)

Rusija je spremna da nastavi sa implementacijom projekata sličnih „Severnom toku 2” sa drugim zemljama, izjavio je 4. juna šef Kremlja Vladimir Putin na plenarnom zasedanju Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. „Očekujemo da logika međusobnih benefita neizbežno stekne prednost nad različitim vrstama veštačkih barijera u tekućoj političkoj situaciji. Od ekstremnog je značaja da se održe i ojačaju poslovne veze među državama”, dodao je Putin nakon neočekivane objave u Sankt Peterburgu da je prvi od ukupno dva cevovoda „Severnog toka 2” tehnički postavljen.

Koje je sve „druge zemlje” Putin mogao imati na umu, ako se zna da sibirski gas već uveliko teče prema Evropi i Kini?

Dvanaest dana posle zagonetne poruke iz Sankt Peterburga američki predsednik Džozef Bajden i ruski lider Vladimir Putin, sastaju se, prema najavama, danas u Ženevi.

Trenutni odnosi Amerike i Rusije na najnižoj su tački od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, možda čak i od poslednjih godina mandata Mihaila Gorbačova, ocenjeno je nedavno na međunarodnom okruglom stolu američkog Univerziteta Stanford. U međuvremenu, i Bajden i Putin, svaki na svoj način, najavljuju spremnost za međusobne „stabilne i predvidive odnose”. Brojni posmatrači muku muče ovih dana da razaznaju teme eventualnog dodira Amerike i Rusije danas.

Osvrt na geografske karte i istoriju ukazuje na jednu mogućnost: na prirodni rusko-američki amfiteatar u Beringovom prolazu, osamdesetak kilometara ispod Arktičkog kruga.

Naime, usred relativno toplih i plitkih voda Beringovog prolaza, prosečne dubine oko 55 metara, nalaze se dva ostrva: Veliki Diomed (u sastavu Rusije) i Mali Diomed (teritorija SAD) međusobno udaljena 3,8 kilometara. Malo je znano da američki graditelji s pogledom u daleku budućnost već decenijama vagaju izgradnju dvokrakog mosta od rta Princ od Velsa na Aljasci do ruskog grada Uelena, s tunelom preko Velikog Diomeda.

Mnogo pre njih, rusko-američka telegrafska kompanija pokušala je još 1864. godine da uspostavi komunikacionu mrežu San Francisko – Moskva preko Beringovog prolaza. Na ovu viziju nadovezala se pred kraj 19. veka grupa titana američkog biznisa i političkih vizionara planom izgradnje „Kosmopoliten železnice”, koja je trebalo da opaše svet. Potom je inženjer Džozef Štraus, projektant mosta Golden gejt u San Francisku, predložio izgradnju železničke veze između Aljaske i Sibira. Početkom 20. veka (1904. godine) sindikat američkih železničkih magnata zagovarao je izgradnju pružnog tunela od rta Princ od Velsa na Aljasci do Irkutska, preko rta Dežnjov. Ruski car Nikolaj Drugi odobrio je 1905. godine izgradnju tunela. Izbor železničke rute, prihvatljiv tada za obe strane, nikako nije bio slučajan. Između rta Dežnjov i rta Princ od Velsa, Beringov prolaz je najuži: udaljenost između Rusije i Amerike na tom mestu iznosi samo 55 milja (89 kilometara).

Revolucije i globalna krvoprolića u 20. veku zaustavili su gradnju ovih spona. Za vreme hladnog rata, rusko-američka granica između Velikog Diomeda i Malog Diomeda bila je proglašena za „Ledenu zavesu”.

Novi vek doneo je izvesni pomak. Vladimir Putin, tada premijer Rusije, odobrio je 2008. godine plan za izgradnju železničke pruge do Beringovog prolaza u okviru razvojnih planova Moskve do 2030. godine. Sredinom prošle decenije putna mreža Aljaske produžena je na zapad do mesta Tanana (1.110 kilometara od Beringovog prolaza).

Prostor za direktan novi saobraćajni, poslovni, a možda i energetski dodir Rusije i Amerike ogromnih mogućnosti za saradnju u 21. veku, nacrtan je, možda, na geografskoj karti Beringovog prolaza.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubomir Ćulibrk
Sve je u principu izvodljivo, samo ako je volja tu. Vidim samo jedan problem. Kako uvesti sankcije svojoj vlastitoj državi posle!?
Божа
Зашто не, па да се крене колима из Београда за Лос Анђелес.
acogz
Ili čak dalje do Njujorka...
Тертерије
Лепа бајка. Северни ток 3 опет иде у Немачку. Чак се и пројектује. А највероватније због огромне потражње за гасом у Европи, да ће бити и СТ4. Ови пројекти са САД су мегаломански. Просто је прескупо, јер се ради о огромним тешко приступачним пространствима са малим бројем становника. Са руске стране још и има пар градова, али на Аљасци су хиљаде колометара пустопољине. Или од Иркутска до Анкроџа има скоро 6000 км и то ваздушном линијом!
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Није исто када гас стиже Немцима и Американцима...
ANTE BAN
Moguć- jest, ali- duboko sam uvjeren da nikada neće biti realiziran! Ameri neće dopustiti ruskom diktatoru da prodajom plina dobiva političke poene na američkom kontinentu, što bi Putinu, kao i svakom diktatoru,- bila prvenstvena namjera! A- pogotovo mu neće dopustiti monopolistički položaj, koji je sa postulatima tržišne privrede potpuno nespojiv!
M
Rusija ne diktira nikome nista, a Amerika svakome.
Alpline
@AnteBan A vidim vi ste na liniji kao i uvek u istoriji. Čuj 'diktator' Putin. Nije čudo da je Mesić ponosno izjavio da ste u II svetskom ratu dva puta pobedili. Samo me zanima da li ćete ovoga puta 'prešaltati' ispred Moskve ili malo ranije?
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.