Nedelja, 25.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Dobri stari hladni rat

Ukoliko se Putin i Bajden dogovore da Srbija postane zona američkog uticaja, tada će Kosovo postati članica UN, a Srbija članica EU. Ukoliko, se pak dogovore da postane zona pod ruskim uticajem, tada ostaje pitanje da li će Rusi insistirati na međunarodno priznatim granicima – bar u narednih 99 godina, kako piše u „non-pejperu 3.0”, ili će Kosovo prepustiti njegovoj sudbini. Fudbalskim rečnikom rečeno, naš plasman i prolazak u narednu fazu zavisi od utakmice dva vodeća tima

 

Samit Putina i Bajdena u Ženevi, suprotno većini komentara, mogao bi biti istorijski. Zapravo, on to već i jeste, jer se prvi put nakon sovjetske ere predsednici dve države sastaju kao ravnopravni igrači na suprotnim polovima.

U međuvremenu su se Jeljcin i Putin sastajali s Klintonom, Obamom i Trampom, ali su to uvek bili usputni sastanci na marginama velikih svetskih događaja, ili susreti u kojima je bilo jasno da ruski predsednici svojim prisustvom treba da potvrde američku globalnu hegemoniju.

Ovaj susret, međutim, dešava se u atmosferi hladnih diplomatskih odnosa, spuštenih do mere da su oba ambasadora povučena „na konsultacije”.

Iz te perspektive, moglo bi se reći da je Bajden učinio Putinu veliku čast simbolički priznajući Rusiji status ravnopravne svetske sile. Ali, postavlja se pitanje zašto je to učinio.

Upravo događaji koji su prethodili ovom samitu trebalo je da stvore utisak da se nalazimo na pragu novog hladnog rata – a je to ono što Americi treba. Pokazalo se da Amerika nije bila dovoljno snažna da održi Novi svetski poredak, odnosno da politički obezbedi globalizaciju, koja je bila, ako već ne njen politički projekat, onda bar projekat i proces za koji je bila veoma zainteresovana. Štaviše, „era globalizacije 2.0” ojačala je Kinu i od nje stvorila ekonomskog diva, koji sada preti da nasledi Ameriku na mestu svetskog hegemona.

Da bi zaustavila dalji razvoj tog, po nju nepovoljnog toka stvari, Amerika mora da prekine hiperglobalizaciju i da se vrati pod kišobran dobrog starog hladnog rata. Najbolje je ako joj takmac bude Rusija, koja, za razliku od Kine, nikad neće moći da joj stvarno ekonomski naudi.

Šta Rusija time dobija? Upravo ono što je imala i tokom prvog hladnog rata. Ugled velike sile, sigurnost da se NATO neće širiti ka njenim granicama i kontrolu nad zemljama satelitima. Suštinsko pitanje, međutim, glasi: Koje će zone kontrolisati Rusi i time garantovati da Amerika ne mora da brine od kineskog širenja na taj prostor?

Da bi to bilo jasnije, treba imati u vidu da suština hladnog rata nije trka u naoružanju, već podela sveta na interesne zone. Kao što je prvi hladni rat imao osnovnu funkciju da zaustavi širenje socijalizma u zemljama koje su kontrolisale SAD, tako i „hladni rat 2.0” ima ključnu ulogu da onemogući širenje kineskog uticaja u ruskim i američkim zonama.

Šta na sve to kaže Kina? Da li je to račun bez krčmara ili stavljanje Kine pred svršen čin? To, naravno, ostaje da se vidi, ali izvesno je da bi u tom slučaju manevarski prostor za njeno jačanje bio ograničen. Ona ne bi mogla da se osloni ni na sve jaču vojnu silu, jer bi time izazvala ne samo Ameriku, nego i Rusiju. Kini zato ostaje da traži pukotine u novoj hladnoratovskoj konstelaciji i da, možda, podrži jačanje pokreta nesvrstanih.

Raniji uporni pokušaji Zapada da politikom slobodnog tržišta i privatne konkurencije zagospodari ruskim prirodnim resursima gurali su Rusiju u zagrljaj Kine. Ukoliko Amerika odustane od tog nauma, i ako postane glavni kupac ruskih resursa, svi su izgledi da bi bratski zagrljaj Rusije i Kine mogao da se ohladi, što bi dodatno oslabilo kineske karte.

Naravno, ništa od toga neće se desiti preko noći, ali upravo ovaj susret može biti početak novog-starog partnerstva u neprijateljstvu, odnosno onog kursa koji je prekinut samitom Gorbačov – Regan 1985. godine, koji je označio početak kraja prvog hladnog rata.

Ostaje na kraju pitanje: A gde smo tu mi? To će u velikoj meri zavisiti od podele interesnih sfera na Balkanu. Ukoliko se Putin i Bajden dogovore da Srbija postane zona američkog uticaja, tada će Kosovo postati članica UN, a Srbija članica EU. Ukoliko se, pak, dogovore da postane zona pod ruskim uticajem, tada ostaje pitanje da li će Rusi insistirati na međunarodno priznatim granicima – bar u narednih 99 godina, kako piše u „non-pejperu 3.0”, ili će Kosovo prepustiti njegovoj sudbini. Fudbalskim rečnikom rečeno, naš plasman i prolazak u narednu fazu zavisi od utakmice dva vodeća tima.

Međutim, još jedan tim bi mogao da ispadne iz takmičenja. Plavi tim sa zvezdicama, čije kormilo ove jeseni napušta kapitenka Merkel mogao bi u ovoj konstelaciji za duži period da se preseli u nižerazredni rang.

Treba primetiti da je Bajdenu bilo važno da pre samita s Putinom učvrsti američke pozicije u EU i NATO-u i obaveže evropske saveznike na vernost. U lošim odnosima s Kinom i Rusijom, Evropljani će ponovo postati američki „humble servant” (ponizni sluga). To će biti zapravo i najjači udarac snu o suverenoj EU koja konkuriše ostalim velikim silama.

Imajući sve ovo u vidu, moglo bi se reći da se Trampova era nastavlja, ali na elegantniji način. Umesto otvorene konfrontacije i pretnji, Bajden će Evropu pokoriti savezništvom. Umesto postizanja saveza s Rusijom protiv Kine, Bajden će to postići navodom konfrontacijom i novim hladnim ratom. Umesto carinskog rata protiv Kine, Bajden će pokušati da joj zatvori prostor za dalje širenje. Drugim rečima, ciljevi koje je postavio Tramp ostaju isti, promeniće se samo sredstva.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bob
Posle procitanog texta svi kolumnista na temu sastanka Putin- Bajden ,predvidjanja i razmisljanja Vuletica bi izdvojio kao veoma ostroumna i moguca.
LaCosta
Autor polazi od zapadnjacke percepcije da je smisao drzava u dominaciji i iskoriscavanju slabijih za nakupljanje materijalnog bogatstva. Ipak su to potomci pljackasa koji su pobili na stotine miliona ljudi sirom sveta koji zele da se pokazu kao kulturan svet. Azijati nisu toliko pokvareni i ubedjen sam da ce Kinezi kao predvodnici civilizacije poceti sa izgradnjom nekog boljeg sveta. Njihova filozofija je vise nematerijalna mada su i oni zadnjih godina primili dosta loseg sa zapada.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.