Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Četvorka u trci za predsednika Irana

Najveće šanse daju se kandidatu konzervativaca, ali vlast brine niska izlaznost birača frustriranih višegodišnjim ekonomskim nedaćama
Присталица са сликом кандидата Ебрахима Раисија (EPA-EFE/Abedin Taherkenareh)

Današnji izbori za novog predsednika Islamske Republike, preko koje se godinama prelamaju interesi velikih sila, kao da više zanimaju svet nego 59 miliona iranskih birača, koji, ostavljeni da se bore protiv ekonomskih nedaća i pandemije, gube politički entuzijazam.

Izbori su mnogo više od nadmetanja konzervativaca i reformista, jer se tiču strateške reorijentacije establišmenta, a vlada koju će novi predsednik predvoditi biće odraz želje da se izađe iz perioda političkih neizvesnosti, koji je otvoren pobedom reformiste Mohameda Hatamija 1997.

U sklopu najavljenih strukturnih reformi, od novog predsednika se očekuje veća efikasnost i prihvatanje sociopolitičkog portfolija kreiranog da obezbedi održivi nacionalni konsenzus oko ključnih pitanja, poput socijalne pravde, i uslove participacije u političkom životu.

Za trku se prijavilo više od 600 kandidata, koji su predstavljali dva politička bloka čije su vizije različite ali funkcionišu ne dovodeći u pitanje jedinstven sistem spoja teokratije i republike. Samo sedmorica su dobila odobrenje Saveta čuvara revolucije: petorica konzervativaca i dvojica reformista, ali trojica su se u međuvremenu povukla.

U trci za naslednika predsednika Hasana Rohanija, koji posle dva četvorogodišnja mandata nema pravo da učestvuje na izborima, najveće šanse se daju Ebrahimu Raisiju, šefu iranskog sudstva, koji bi uz otvorenu podršku vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneija i konzervativnih krugova imao manje protivnika oko unutrašnje i spoljne politike, posebno sa SAD i zemljama Zaliva.

Raisi, šiitski sveštenik koji je 2017. bio protivkandidat Rohaniju, blizak je uticajnoj Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRG), iako nije član te paravojne elitne snage koja kontroliše mnoge tokove vlasti i novca.

Ostala trojica su Mohsen Rezai, sekretar Saveta za određivanje interesa poretka i bivši glavnokomandijući IRG, potpredsednik parlamenta Amir-Hosein Gazidadeh Hašemi i Abdolnaser Hemati, bivši guverner centralne banke, koji je u usponu.

Dvojica konzervativnih kandidata su se povukla kako bi Raisi dobio najmanje deset miliona glasova i time pojačao sopstveni kredibilitet, a isto je bez objašnjenja učinio i jedan kandidat sa centra.

Savet, koji čini 12 imenovanih pravnika, diskvalifikovao je glavnog kandidata reformista, potpredsednika Ešaka Džahangirija, bivšeg predsednika parlamenta Ali Laridžanija i bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinežada. Kandidat mora da ima između 40 i 75 godina starosti i da bude musliman šiit. Trijažu nije prošla nijedna od 40 žena koje su se prijavile.

Iranci, posebno mladi, već godinama očekuju promene, dok vlast najavljuje reforme složenog političkog sistema zemlje koji ima više centara moći i daleko je od monolita kako sebe predstavlja i kako ga Zapad doživljava, pa i strogo kontrolisani izbori mogu da donesu iznenađenja.

Iako je ajatolah Hamnei kandidatima poručio da uvedu više mladih ljudi u novu administraciju i da se ne bave pitanjima spoljne politike, Hemati je značajnu pažnju izazvao izjavom da bi – ukoliko bude izabran – bio spreman da se sastane s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u vreme dok Teheran i Vašington u Beču posredno pregovaraju o aktiviranju nuklearnog sporazuma koji je administracija Donalda Trampa jednostrano napustila 2018.

Ukidanje sankcija, kao i borba protiv kovida 19, koji je učinio da Iran ima najveću smrtnost na Bliskom istoku, moraće da budu prioritet novog predsednika, koji ima ograničena ustavna ovlašćenja, jer sve ključne odluke domaće i spoljne politike donosi vrhovni vođa.

Iako tradicionalno sklon „principijelistima”, kako je poznato tvrdo konzervativno teološko krilo, ajatolah Hamnei će očekivano podržavati „nuklearnu diplomatiju”, kao što je to činio i s predsednikom Rohanijem.

Birače ipak najviše zanima stanje privrede, koja je ozbiljno uzdrmana otkako su SAD Iranu zavele niz sankcija koje pogađaju naftnu industriju i bankarski sistem. Ekonomija je prošle godine pala za pet procenata, a rast nije zabeležen još od 2017.

Nezadovoljni učinkom dosadašnjeg predsednika i njegove vlade, birači nisu posebno zainteresovani za glasanje, uprkos kampanji mobilizacijom. Predviđanja govore o izlaznosti između 27 i 40 procenata, što bi bio istorijski minimum Islamske Republike posle parlamentarnih izbora 2020, kad je na birališta izašlo tek 42 odsto birača. Na predsedničke izbore 2017. izašlo je 70 odsto birača.

Ajatolah Hamnei pozvao je u sredu birače da izađu na izbore rekavši da bi manifestacija snage mogla da smanji strane pritiske na Islamsku Republiku.

Iako je tokom najdužeg vremena Rohanijeva dva mandata Iran bio pod sankcijama, konzervativci izbegavaju da pomenu tu činjenicu i svu krivicu za inflaciju od 39 odsto, nezaposlenost veću od 11 procenata i ekonomsku nekompetentnost svaljuju na njegovu administraciju.

Bez plana i programa, predstavljali su kao da vlada ima apsolutnu vlast prenebregavajući da je u rukama vrhovnog vođe. Samo jedan kandidat je govorio o demografskim problemima zemlje, zbog kojih joj preti opasnost da za tri decenije postane jedna od najstarijih nacija sveta.

Apatični birači nisu bili impresionirani, a ogroman procenat i nije pratio debate koje su bile „dosadne kao fudbalska utakmica bez golova”, napisao je neko na „Tviteru”. To je loš znak za zemlju kojoj je „transformacija neophodna”, kako je izjavio vrhovni vođa.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Još u vreme rata sa Irakom mladi su prema IRG(SEPAH)imali rezervu,možda zbog njihovih AK pušaka,i zbog strahovlade nazivali ih svakako.Sepah tada i sada se nemože uporediti pa kada bi tajnost izbora bila moguća i sloboda kandidovanja bez selekcije IRG.a Narod bi izašao na izbore i pre glasao za jednog Ahmadinedžada nego za bilo koga drugog...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.