Nedelja, 25.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto kilogram maline košta 800 dinara u maloprodaji

Naše „crveno zlato”– najpoznatiji domaći brend u svetu – i ove godine u sezoni biće nedostupan većini domaćih potrošača
(EPA/EFE/Sandor H. Szabo)

Dok se ovih dana ugovaraju cene za novi rod maline, kilogram ovog voća na beogradskim pijacama i u malim piljarama dostiže cenu i do 800 dinara. Ovo je i do tri puta više od trenutne cene – od 250 do 350 dinara po kilogramu, koliko dobijaju proizvođači u otkupu od hladnjačara.

Srpska malina, crveno zlato, najpoznatiji domaći brend u svetu, i ove godine u sezoni biće nedostupan većini domaćih potrošača. Ovakva situacija ponavlja se godinama, a najdrastičniji „poremećaj” na tržištu dogodio se 2017, kada je maloprodajne cena bila čak sedam puta viša od otkupne. Pakovanje od 125 grama u radnjama tada je koštalo 100 dinara, dok su proizvođačima hladnjačari nudili 120 dinara – ali po kilogramu.

Jasno je da ekonomske logike nema u formiranju maloprodajnih cena ovog voća, ali i ko u lancu ostvaruje najvišu zaradu.

Na to su svojevremeno ukazali iz Asocijacije malinara Srbije, ističući da je upravo glavno pitanje koliko je učesnika na tržištu u lancu prodaje i da proizvođači ipak najmanje zarađuju. Oko 75 odsto malinara prodaje ovo voće direktno hladnjačarima, a proizvođači zaključuju da postoji mnogo posrednika dok to voće stigne do potrošača.

– Umesto da budemo karika u tom lancu, mi gledamo kako od nas kupuju jeftino i prodaju skupo – rekli su tada u ovoj organizaciji. Činjenica je da su se u međuvremenu tržišne okolnosti promenile i da zbog nestašice maline u svetu proizvođači ove sezone računaju na značajno bolju zaradu nego pre četiri godine.

Široj javnosti malo je poznato da Srbija najvećim delom proizvodi malinu koja ide direktno u hladnjače i dalje u izvoz ili domaću preradu. Samo male količine sveže maline ostaju na domaćem tržištu, ali to uglavnom nisu sorte vilamet i miker, koje su najtraženije u izvozu, ali smrznute.

(EPA/Sandor H. Szabo)

– Troškovi kod sveže maline jesu veći, ali naši prodavci prate neke svetske trendove ne uvažavajući lokalne prilike. Nije to samo slučaj kod maline nego i kod nekog drugog voća. To izaziva prilično veliki revolt kod potrošača – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo.

On ističe da ovako visoka cena nema veze s proizvođačima, već s trgovcima. Kako objašnjava, proizvodnja kod sveže maline drugačije je organizovana. Troškovi se uvećavaju jer je potrebno da bude što manje kontakta rukama, selekcija se radi na samom polju, a manji je i učinak berača, što poskupljuje proizvodnju.

– Drugačiji je i sortiment. Najčešće to nisu vilamet i druge najzastupljenije sorte jer ona nije dobrih karakteristika kada je reč o svežem programu. To su sorte koje daju manji prinos, ali podnose i duži broj dana izloženosti u tim nekim polukontrolisanim uslovima. Ako i ima vilameta u maloprodaji, to je u manjim količinama jer ta malina ima tamniju boju i nije toliko prijemčiva kupcima – objašnjava Leposavić.

Kada je reč o otkupnoj ceni o kojoj se ovih dana intenzivno govori, naš sagovornik kaže da je prilično šarenolika situacija na tržištu. Ozbiljniji otkupljivači koji razmišljaju dugoročno ponudili su od 250 dinara za kilogram vilameta do 270 za miker.

– Ove cene imaju tendenciju rasta i sigurno će tako biti. Imali smo i ponudu u Mačvi za 350 dinara po kilogramu, ali takvi otkupljivači uglavnom nabavljaju za njih potrebne količine i posle toga prekidaju otkup – kaže Leposavić.

On dodaje da treba biti obazriv u ovom trenutku jer je velika jagma na tržištu i pitanje je šta će biti kada budu ispoštovane količine od 20.000 tona, koje mi već dugujemo iz prošle sezone.

– Tačno je da je svuda u svetu malina daleko skuplja nego prošle godine. Ali visoka cena ne mora nužno da znači da je to dobro, jer je pitanje kako će tržište reagovati kada „pokupi” sve one količine koje se već duguju. Treba biti razuman. Ni najviša cena ne može nadoknaditi pad prinosa. Savet proizvođačima je da ovakvu situaciju s boljim zaradama iskoriste za poboljšanje svojih zasada – kaže Leposavić.

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ljutko ljutković
Fala ljudi al upravo kupih 2 kg prvoklasnih banana(99 din/kg) ikg limuna(135 din/kg)!!Prodajte vaše maline kome hoćete i pošto hoćete al nemoj da vam padne na pamet blokada puteva i zahtevi da vam država(poreski obveznici),dodaju do cene za koju vi mislite da je dobra!Malina nije jedina voćka(odavno je ne kupujem)!!
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Beogradjani bi hteli da im neko donese jagode dzabe . NA SELO GOLSPODO I RADITE. Rad na polju pocinje i izgrev Sunca - avrsava se kad Sumnce zadje.
Небојша
80 % "београђана" су ти исти иза којих су остали напуштени засади јагоде. И ви желите да вам неко принесе јагоде...
Nenad
Dejan - po tebi prijatelju ispade Beograd zasebna drzava. Ti ljudi koji ti prodaju poljoprivredne proizvode stvarno su krvavog znoja. Nemaju ni asfalt, ni kanalizaciju, struju jedva normalnu. Placaju sve poreze i dazbine uredno kao i svi ostali gradjani ove drzave. Registraciju kola - a nemaju asfalt, ekoloske takse - a nemaju kontejner ni kanalizaciju, vodu sami za sebe obezbede, bez struje budu danima. A tebi ako se ne svidja cena,kupuj gde ti odgovara.
Prikaži još odgovora
borko
Sve u izvoz. Mi samo da gledamo na slikama. Serem im se u maline. Da čujem oće li i ove godine da protestvuju. Živela besmrtna Srbija.
Srba
Igor
Protestuju, i cemu ljubomora, svako ko misli da se lako zaradjuje u malinama neka dodje u sela u okolini Arilja i neka ih posadi
Prikaži još odgovora
ekonomista Vlajko
Zbog Zakona o tendencijskom padu opšte profitne stope
Суводолац
Стварно није јасно зашто је та малина толико скупа? А познато је да она расте сама, да се залива сама, да се ђубри сама, да се опрашује и орезује сама, да се чак и бере сама и то по 60-70 кг дневно... итд., итд... А безобразни узгајивачи, нерадници, пландују са ногама на столу, врте палце један око другог и сучу бркове - "ала ће бидне пара"!
Vlada
Pa i nije jasno. Zašto seljak koji sve to rado dobije 250 dinara a trgovac na pijaci 550. Ako već hoće neko da zaradi objasnite tu logiku. Zar ne bi trebalo da je obrnuto?
Локални Абориџин
Нема се шта додати овоме, а и коме додавати?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.