Nedelja, 25.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Profesorka Gordana Vunjak Novaković dobila titulu omiljenog svetskog pronalazača

Naučnica rođena u Beogradu razvila je metod za razvoj ćelija izvan tela i time ponudila materijal za rekonstrukciju lica i put ka zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva
Гордана Вуњак Новаковић (Фото Европски завод за патенте)

Nagradu publike koju daruje Evropski zavod za patente, na onlajn svečanosti dodele najprestižnijeg istraživačkog priznanja na Starom kontinentu, dobila je srpska naučnica prof. dr Gordana Vunjak Novaković, koja živi i radi u Americi. Profesorku biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i biomedicinskog inženjerstva Mikati fondacije javnost je izabrala za omiljenog svetskog pronalazača u konkurenciji 15 finalista sa cele planete. Ona je ponela ubedljivu naklonost publike i, od ukupno 27.000 glasova koje su davali posetioci internet portala Evropskog zavoda za patente od 4. maja do 17. juna, osvojila simpatije 48 odsto glasača.

Naučnica, inače rođena u Beogradu, razvila je metod za razvoj ćelija izvan tela koje koriste ćelije samog pacijenta i time otvorila nove horizonte u regenerativnoj medicini. Njen revolucionarni pristup nudi bezbedniji, precizniji i manje invazivan način za izvođenje rekonstrukcije lica i ide ka tome da bude uspešan i u zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva. Profesorka Vunjak Novaković dve decenije se bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se ljudska tkiva gaje u laboratoriji i spremno čekaju da se ugrade u telo pacijenta kome je otkazao organ ili mu je oštećena kost, na primer. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srce odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo. Trenutno istražuje da li bi njihova tehnologija mogla da pomogne i oporavku pluća koja su oštećena kod pacijenata obolelih od kovida 19.

Prilikom dodele nagrade srpskoj naučnici Antonio Kampinos, predsednik Evropskog zavoda za patente, istakao je da ovo priznanje publike pokazuje kako inovacije dotiču živote ljudi svuda u svetu.

– Posle neverovatno izazovne godine entuzijazam javnosti za pronalazak Gordane Vunjak Novaković odražava i snažnu veru u to da će nam ljudska kreativnost, strast za inovacijama i domišljatost pomoći na putu ka svetlijoj budućnosti – naglasio je Kampinos.

Kada je proglašena za omiljenog pronalazača, srpska naučnica je istakla da je to za nju potpuno iznenađenje.

– Zadivljena sam podrškom koju sam dobila. Hvala svima, zaista ovo nisam očekivala – rekla je prof. Vunjak Novaković.

Upitana da li je, dok je počinjala karijeru na univerzitetu u Srbiji, uopšte mogla da pomisli da će jednog dana biti pronalazač, naučnica je odgovorila da je to oduvek bila, još na fakultetu u Beogradu, jer to je bilo nešto što je prvo učila od ovdašnjih mentora, a zatim i u toku 12 godina koje je provela Bostonu. Ipak, ta vrsta naučnog rada „eksplodirala” je, kako kaže, kada je došla na Univerzitet Kolumbija, koji je okruženje koje pruža neverovatnu podršku preduzetništvu.

– Ljudi su tamo divni, vole da sarađuju, a to je glavno u svakom istraživanju, tako da je moja preduzetnička karijera došla kao odgovor na takvo okruženje. U suštini, od svega što se dešava u mojoj laboratoriji najbolji deo posla je rad sa izrazito talentovanim mladim ljudima. Zahvalna sam svojim studentima, postdoktorandima i saradnicima jer je ovo zaista rezultat naših zajedničkih zalaganja. Mentorstvo je najvažniji deo mog posla. Bavljenje naukom, predavanje, rad s ljudima, prenošenje otkrića u komercijalnu i kliničku primenu. Sve te stvari zasnovane su na mentorstvu, koje vidim kao dvosmerni proces jer se trudim da studentima prenesem ono što sam naučila od svojih mentora i u toku dugogodišnje karijere. Ali, takođe nastojim i da stalno slušam svoje studente jer nastavljam da učim kroz njih. To je proces u kom svi uživamo, tako da slobodno mogu da kažem da su mentorstvo i interakcija s ljudima najvažniji i najlepši deo mog posla – istakla je naučnica srpskog porekla.

Ceremonija dodela nagrada organizovana je iz Minhena i to – za 15 godina, koliko se održava – prvi put na daljinu. Nagrade su deljene u šest kategorija koje su, kažu predstavnici zavoda, jednako rangirane, a naša naučnica plasirala se u finale u dve kategorije. Profesorka Vunjak Novaković za inovativni doprinos u biomedicini našla se i među troje finalista koji su se nadmetali za nagradu za životno delo. Uz nju su u toj kategoriji bila i dva nemačka naučnika, Metin Kolpan i Karl Leo, fizičar koji je i dobio ovo priznanje. Inače, petnaest pronalazača ili timova iz celog sveta bili su finalisti u pet kategorija: Industrija, Životno delo, Zemlje koje nisu članice Evropskog zavoda za patente, Mala i srednja preduzeća i Istraživanje. Pobednike u ovih pet kategorija birao je žiri, a ogromna podrška javnosti odlučila je da Gordana Vunjak Novaković osvoji Nagradu publike za 2021. godinu. Izabrani dobitnici u svim kategorijama su iz Austrije, Nemačke, Indije, Norveške, Srbije, Švedske, Švajcarske i Amerike.

Gordana Vunjak Novaković je i direktor Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, članica Srpske akademije nauka i umetnosti i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Ugledna naučnica je i kreativni ambasador naše zemlje u okviru Saveta za kreativne industrije pri kabinetu Ane Brnabić, predsednice Vlade Srbije. Primljena je u Međunarodnu kuću slavnih žena u tehnologiji, dobitnica je brojnih prestižnih naučnih priznanja. Sa više od 41.000 citata i ha-indeksom 115, profesorka Vunjak Novaković je jedna od najcitiranijih osoba u istoriji u svim oblastima nauke. Značajna komponenta rada ove naučnice je transfer istraživačkih rezultata iz njene laboratorije direktno za primenu na klinikama i to kroz oko 50 patenata u Sjedinjenim Američkim Državama i tri kompanije koje je osnovala sa svojim studentima.

Komentari32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Pan
Svaka čast!
Milan Panić
Dovoljno je pročitati reprezentativni broj komentara pa shvatiti zašto ni ova vrhunska svetska a srpska naučnica nije mogla dosegnuti "zvezdane visine" u svom okruženju. Jedni neupućeni u njen rad se pitaju šta je to ona doprinela Srbiji a drugi je "prebacuju" u američke naučnike. Neće biti da su mediji glavni krivci za identičnu sudbinu Tesle,Milankovića,Pupina...biće da su nepremostivi problemi mentalitet i sistemi vrednosti i nekad i sad.
Ђорђе
Мислим да је сасвим океј да се особа рођена у Србији после животног века професионалног одрастања и сазревања у другој земљи зове научником те земље. Ерго, годспођа је амерички научник српског порекла. Јер рећи супортно не би било фер према земљи која је у њих улагала и помогла им да постану то што су данас.
Иван Грозни
Америчка научница српског порекла. Постигла је успех у Америци која пропада и која ништа не ради осим штампања долара. Тако пише у великом броју коментара. Зашто научници српског порекла не иду код "брата Сија"?
dr prof
Lepo je biti šef..., malo je teže biti asistent...
svet
Tacno. A kako to izgleda u praksi znaju samo oni koji su kroz to prosli.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.