Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ponavljaju razred da bi ostali u domu

Od oko devet hiljada dece i mladih bez roditeljske brige i pažnje, njih 600 raste uz vaspitače u socijalnim ustanovama širom Srbije, ostali su u hraniteljskim porodicama, a u najskorije vreme biće oko dvesta onih „najstarijih”, punoletnih, koji će morati da počnu da brinu sami o sebi
И када се друже и договарају шта да раде увек су у кругу: чланови удружења „Мој круг” (Фото Удружење „Мој круг”)

Završim srednju školu, onda višu, pa pređem na poljoprivredni fakultet, diplomiram i okončam master, i zamislite ne uspem kao inženjer da nađem posao nigde u Vojvodini. Šta ću? Dođem u Beograd, gde zemlje „ima najviše u saksijama”, i zaposlim se – ne zato što sam imala prosek 9,5 ili zato što sam imala napisane odlične radove i što sam dobra, vredna osoba... Ne, nego zahvaljujući medijima jer sam sasvim slučajno pozvana u neku emisiju da ispričam svoju životnu priču, posle koje se javio direktor jednog javnog preduzeća i ponudio mi posao, ali kako su njega smenili, tako su i meni dali otkaz.

Jasmina Đokić, tridesetogodišnjakinja čije reči navodimo, nije „samo” jedna od predstavnica svoje generacije, nije joj zaposlenje bilo jedini problem jer, srećom, danas radi u „Srbijašumama”. Ona je devojka s teškom životnom pričom i neko ko je bio u sistemu socijalne zaštite, kako se to administrativno piše, a zapravo znači odrasla u hraniteljskoj porodici poput njenih braće i sestara jer je u sedmoj godini ostala bez mame, u dvanaestoj bez maćehe i u trinaestoj bez tate. A onda s punoletstvom prestala da bude briga države jer ovdašnji zakoni propisuju da se neko ko nema roditelje ili oni ne mogu da brinu o potomstvu s navršenih 18 godina smatra „zrelim” da izađe iz već pomenutog sistema socijalne zaštite. To znači iz doma ili odlazi od hranitelja jer je sposoban za samostalan život.

– Priznajem, nisam čula da je bilo ko od onih koje znam i s kojima sam u kontaktu imao prednost pri traženju posla u odnosu na druge kandidate s biroa. A znate li da gotovo niko nije naučen da popuni uplatnicu? A tek da se snađe za stan, posao, a po mogućstvu da dobro govori engleski, da ima vozačku dozvolu, a reč je o mladom čoveku koji od malih nogu nije imao na koga da se osloni, koji je ostao bez bližnjih, pa i imovine koju su posedovali, neko koga su silom prilika odvojili od brata ili sestre jer je on u drugoj porodici... – izvlači na površinu neke činjenice i iz sopstvene biografije naša sagovornica, rođena u Duboni kod Mladenovca.

I njen drugar Novica Simanić, koji je odrastao u domu „Jovan Jovanović Zmaj” u naselju Braće Jerković, slično govori o životu punom paradoksa zbog propisa koje bi nesumnjivo trebalo menjati i prilagođavati potrebama dece bez roditeljske brige. Oni tek punoletni ne mogu dalje sami, upozorava Simanić, koji je i sam uspeo da se izbori da postane muški frizer i broker da bi imao siguran komad hleb.

Onih koji će ići putem kojim je Novica prošao izlazeći iz doma u ovom momentu ima oko devet hiljada, njih 600 raste uz vaspitače u domovima širom Srbije, ostali su u hraniteljskoj porodici, a u najskorije vreme biće oko dvesta onih „najstarijih”, punoletnih, na kraju redovnog školovanja koji će biti prepušteni sami sebi. Jedno je sigurno, moći će da pokucaju na vrata udruženja „Moj krug, koje su pre tri godine osnovali mladi, takođe, odrasli bez roditeljskog staranja u Srbiji, sa ciljem da onima koji izlaze iz takozvane alternativne brige pruže podršku na putu ka samostalnosti.

Članovi i članice ovog udruženja prvo su sami uspeli da isplivaju iz mora nevolja, zreliji su i iskusniji od onih koji napuštaju sistem socijalne zaštite. Sastavili su i spisak zaduženja ne bi li se izborili s milion paradoksa koje su sami iskusili. Uz ostalo, zalažu se i za promenu slike o mladima iz takozvanog sistema alternativne brige, rade na osvešćivanju društva ako bi u te dve reči moglo da se spakuje stalno ukazivanje na otežavajuće zakonske odredbe i ponekad loš rad centara za socijalni rad, ali pre svega svojim vršnjacima pomažu da razviju veštine neophodne za početak samostalnog života.

Jasmina i Novica dodaju da u udruženju „Moj krug” svako doprinosi koliko može, pominju drugare Denisa Ćulahovića i Ilijanu Kladar, podsećaju da je počelo idejom da se stvori krug mladih, odatle i ime, koji će međusobno da pružaju podršku jedni drugima. Najveći izazov je, kažu, suočavanje s realnim svetom, a pritom si sam bez saveta i podrške. Ono što su svi prepoznali kao najveći izazov jeste svakako nedostatak informacija – kome mogu da se obrate za neka osnovna pitanja kada je reč o samostalnom životu.

Centar za pozitivan razvoj dece i omladine ili skraćeno CEPORA svojim projektom „(Ne)vidljivi mladi: Kampanja o mladima koji napuštaju sistem socijalne zaštite” nastoji da ovim mladim ljudima pomogne, dok se „jednog lepog dana ne promene propisi”. Direktorka centra Lidija Bukvić podseća da zbog dužeg ostanka u domu ili kod hranitelja mnogi obavezno ponavljaju razred, isto tako namerno padaju godinu na fakultetu ako nastave školovanje jer dok su na redovnom školovanju, ali ne duže od 26. godine, zbrinuti su, imaju adresu na koju mogu da se prijave, traže pomoć.

– Oni koji žive u Beogradu, za razliku od drugih mesta u Srbiji, mogu da računaju na smeštaj, privremeni stan koji im glavni grad ponudi, pod uslovom da su vredni, dobri studenti, ne prave ekscese. Komunalije dve godine plaćaju parama od novčane pomoći koja im isto toliko traje i rade na crno da bi imali od čega da žive jer ako prijave da su zaposleni, gube sve privilegije – i stan i finansijsku pomoć – pojašnjava Lidija Bukvić.

Ove probleme naša sagovornica vidi kao vrh ledenog brega jer nema sumnje da bi propise u ovoj oblasti trebalo dobro pročešljati i – promeniti, prilagoditi svakodnevici mladih koji nemaju oslonac roditelja. Da ta takozvana pomoć postane stipendija i podstrek za dobre ocene, a ne razlog za ponavljanje razreda ili godine na studijama, a put do posla i „pozitivna diskriminacija” pri zapošljavanju pisano pravilo, a da ne pominjemo adresu i „prijavljivanje kod nekoga” da ne bi ostali na ulici bez ikakvih prava i podrške.

– Nisu naši ljudi neosetljivi, pogađa ih tuđa muka, ali mališana u Zvečanskoj svi se uglavnom sete pred Novu godinu, onda ih zatrpaju igračkama i paketićima, bude i torti, pa nastane muk do sledećeg decembra. Vreme je za novi sistem i propise – primećuje direktorka Centra za pozitivan razvoj dece, što Jasmina Đokić i Novica Simanić dobro znaju i – pamte.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Комшић
Поздрав за Новицу,ако се добро сјећам био је у групи васпитачице Виде Радин, а моја маленкост у групи васпитачице Евице Јамрик.Тешки избјеглички дани,али дани којих се са поносом сјећам,онако како се сјећам и вриједних васпитачам,који нас уче,како често волим рећи дјеци којој сад предајем у гимназији,животу какав нас чека, а не какав бисмо жељели.
Sndr
Centar za socijalni rad bi trebalo da se potrudi da deci bez roditelja i onoj izmestenih iz svojih porodica, nadje hraniteljske porodice koje se time ne bave profesionalno i iz kojih moraju da odu nakon sto postanu punoletna, vec takve hraniteljske porodice koje ce ovu decu prihvatiti kao svoju i gde ce moci da ostanu dokle god to zele. Licno znam par slucajeva gde je ovo slucaj, tako da nije nemoguce samo treba malo vise truda i zalaganja.
Кад се тера мода по сваку цену
Не може jедно удружење да исправи системску заблуду (грешку државе) која плаћа смештај у хранитељским породицама за 8400 деце, а само 600 је смештено у државним установама-домовима. Дакле, држава прво потроши сваког месеца (8400х34100) 286 милона динара за хранитељство у приватним аранжаманима, што износи 2,44 милона евра, уместо да се новац инвестира у квалитетне капацитете у домовима за децу без родитеља, продужење школовања са средњег на високо, као и старосне границе са 18 на 26. година.
Gradjanin
Ne postoji ustanova koja moze nadomestiti porodicu. Biti smesten u ustanovi nije prirodno okruzenje... Koliko shvatam to je razlog zasto se deca pre smestaju u hraniteljske porodice nego u ustanove (domove). Ne mozemo mi laici da raspravljamo , zato postoji struka. Lepo sve sracunato, ali zivoti dece nisu samo brojke, vec svaki zaseban slucaj...
marko
Ovu decu koje je bukvalno drzava odgajala , ako su odlični đaci treba primati u državu službu, a ne lenjivce preko veze.
dusan1
Neznam koliko je humano i 'demokratski' uplitati državu u nečiju sudbinu ali savko od nas ima neku muku kao u priči o čoveku koga boli zub kad sretne onog što ga je zmija ujela. Osim napuštene ima i invalidne dece i mladih osoba koje vrlo teško neki privatnik (bez profita) hoće i može da zaposli. Ali država bar može da na poslove plaćene iz budžeta propiše neke uslove koji daju prednost u zapošljavanju osoba sa 'posebnim' potrebama a ne da nepotizam i preopruke budu osnovni uslovi za posao.
Nis Rados
Такав закон постоји. Државне фирме морају имати одређени проценат особа са инвалидитетом, мислим да је око 2 %.
Саша Микић
У ''мрачним комунистичким временима'' малте не у сваком граду је постојало предузеће ''Дес'', које је имало за циљ професионалну рехабилитацију, оспособљавање за рад инвалидних лица и инвалида оштећеног слуха. У тим ''мрачним'' временима је постојала брига за људе, али у капитализму је ''свако за себе'', па тако да је остављено сваком да се брине о себи, а држава брине само о социјали и тоје све. Тражили сте, гледајте! Ах, да, сва су та предузећа ''страдала'' у приватизацији.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.