Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Domaći terorizam – najveća pretnja po SAD

Da li su beli supremacionisti veća opasnost od islamista ili vlada želi da se obračuna s Trampovim podržavaocima
Трампов подржавалац приликом упада у Конгрес (EPA-EFE/Jim Lo Scalzo)

Američka strategija borbe protiv terorizma prvi put je posle više od 20 godina usredsređena na domaći umesto na islamski terorizam, što se povezuje s događajima iz januara, kad su podržavaoci Donalda Trampa upali u Kongres.

Bela kuća je ove sedmice donela dokument koji je označio domaći terorizam kao najveću pretnju po američku bezbednost. Vlada upozorava na ekstremne desničarske organizacije, a neke od njih su učestvovale u dešavanjima na Kapitolu, kao na najveći rizik za bezbednost države i građana, prenosi „Volstrit džornal”.

Za razliku od dosadašnje politike usmerene na terorizam koji je dolazio spolja, strategija Džozefa Bajdena okreće se ka unutra, što je, kao i brojne druge teme, podelilo javnost. Dok jedni pozdravljaju promene navodeći da muslimanski fundamentalisti odavno nisu najveći rizik po Ameriku, drugi smatraju da je ovo uvijeni način da se vlada obračuna s pobornicima bivšeg predsednika.

Kako se navodi u strategiji, Ministarstvo pravde i Federalni istražni biro (FBI) dobiće još sto miliona dolara i uposliti dodatne istražitelje da bi sprečili buduće napade. U planu je tešnja saradnja s tehnološkim kompanijama čije platforme često služe za propagiranje zločina mržnje, kao i ambicioznije suprotstavljanje rasizmu, za koji je ocenjeno da je u korenu desničarskog ekstremizma. Bajdenova vlada namerava da više uloži u obrazovanje i mentalno zdravlje, kao i da se pozabavi problemom slobodnog naoružanja. Zbog relativno labavih pravila, čak i ljudi s ekstremističkim stavovima mogu zakonito da nabave oružje, što je potvrđivano u masovnim ubistvima.

Iako je i Trampova strategija pominjala supremacioniste evropskog porekla kao rizik za nacionalnu bezbednost, sadašnje vlasti zameraju bivšem predsedniku što je u izjavama često izjednačavao belačke ekstremiste, okupljene, na primer, u organizaciji Ponosni momci, sa levičarskim i afroameričkim pokretima. Tu se pre svega misli na pokret Životi crnaca su važni, koji organizuje proteste protiv policijske brutalnosti nad Afroamerikancima i čiji su članovi nasrtali na snage reda i palili policijske stanice. Kao ekstremna levica najčešće se pominje Antifa, poznata po tome što se na ulici često sukobljava sa zagovornicima belačke supremacije.

Kritičari ističu da je strategija neizbalansirana jer u prvi plan stavlja desničare, dok previđa pokrete poput Antife, čiji je pobornik prošle godine ubio jednog Trampovog podržavaoca. Iz Ministarstva pravde odgovaraju da pretnju vide u svim nasilnim organizacijama, bez obzira na njihovu ideologiju. Primećuju i rizik koji dolazi od levičarskih anarhista, ali dodaju da su najveći broj napada ipak organizovali desničari i antivladine milicije. Ističe se da zločine protiv pripadnika manjina uglavnom čine slobodni strelci namesto dobro organizovanih grupa i da FBI istražuje oko 2.000 ovakvih napada. U planu je i bolja kontrola kandidata za posao u Pentagonu, policiji i državnoj birokratiji nakon što se ispostavilo da je u masi koja je prodrla u Kongres 6. januara bilo bivših vojnika i policajaca.

Liberalno orijentisani mediji podržavaju izmene, nagoveštavajući da je mnogo ranije trebalo usmeriti pažnju na ubistva inspirisana ekstremno desničarskom ideologijom. Pojedini komentatori u ovim redakcijama smatraju da vlada nije otišla dovoljno daleko jer je događaje iz januara pomenula samo jednom u strategiji, umesto da je Trampove podržavaoce jasno označila kao domaće teroriste.

Kako ocenjuju konzervativni mediji poput Foks njuza, strategija se ustremila na kritičare administracije s ciljem da ih zaplaši. S ove televizije ocenjuju da je najveći zločin koji su počinili jurišnici na Kapitol bio taj što su se slikali u Kongresu i da tu nije bilo ni govora o nasilnoj smeni vlasti jer niko od demonstranata nije ispalio nijedan metak. Iz tabora kritičara upozoravaju da će „Fejsbuk” postati još moćniji jer će pod parolom borbe protiv domaćih terorista cenzurisati sadržaj koji postavljaju kritičari Bajdenove administracije. Jedan broj ljudi koji su zimus uhapšeni u Vašingtonu već poručuju da su politički zatvorenici, lišeni slobode samo zato što su uz Trampa. Od njih 500, niko nije optužen za domaći terorizam, iako ih je nova vlada nazivala domaćim teroristima.

I pored toga što je Bajden ovako nazvao demonstrante koji su upali u Kongres i što je Tramp istim izrazom „častio” pripadnike pokreta Životi crnaca su važni i Antifa, domaći terorizam nije jasno prepoznat u američkom zakonodavstvu, niti povlači kaznu. Da bi neko u kome bezbednosni organi vide domaćeg teroristu mogao da robija, on mora da bude osuđen za druga krivična dela, poput ubistva.

Kako primećuje list „Ju-Es-Ej tudej”, ni Bajdenova strategija ne podrazumeva da će biti donet zakon koji bi kriminalizovao domaći terorizam i izjednačio lokalne američke ekstremiste sa radikalnim grupama iz inostranstva. Kad je u januaru povedena priča da treba doneti zakon o domaćem terorizmu, tome su se suprotstavile i pojedine liberalne organizacije za slobodu govora, kao i jedan broj demokratskih kongresmena. U ovim krugovima se plaše da bi država mogla da zabrani nepodobne organizacije tako što bi ih jednostavno proglasila terorističkim.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Знамо, знамо, "унутрашњи непријатељ у спрези са спољним". За ових тридесет година након хладног рата, САД су се претвориле у СССР.
Dusan Martinovic
U prevodu "Trump ne sme da se vrati" Kada proverite statistiku bilo je samo sest napada takve vrste u koju se uklucuje Parkland Shooting.Optuznice protiv resurrection "ustanika" padaju kao kruske a protiv dvadeset ucesnika ne smeju da dignu I ne mogu jer su infiltrirani FBI jedina mrtva veteran Ashlie Babit ne naoruzana identitet policajaca ne sme da se objavi. Ovome sa zastavom odredjeno je psihijatrisko lecenje. narod besan zbog kradje izbora koju je pomogla EU jer je Trump otpisao NATO
Нада Латиновић
Бела кућа и администрација демократа свесне су да су манипулацијама уз подршку медија и нерегуларним изборима дограбили власт. Политиком борбе против "домаћег тероризма" угрожен је бели човек и присталице бившег пред. Трампа. Желе да онемогуће прбојрвање и проверу ласачких листића и гласачких спискова у спорним државама. Таква политика и застрашивање народа води диркетно у тоталитарно фашистичко друштво.
Darko
Promena etnicke i demografske strukture stanovnistva u SAD ce neminovno dovesti do velikih problema(upotrebio sam najblazu mogucu rec) u njihovom drustvu. To je neizbezan istorijski proces,neminovan , cega su oni duboko svesni.Ne postoje mehanizmi pomocu kojih bi oni resili efikasno to pitanje. To vreme dolazi za 20-30 godina a to je u istorijskom smislu -sutra.
nikola
kontrola, selekcija, zabrana. po potrebi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.