Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

NBS: sve više građana koristi najsavremenije oblike plaćanja

Porastao je i broj internet prodavnica, kojih ima 2.231, za 10,83 odsto više nego krajem 2020, a čak 81,68 procenata više nego na kraju prvog tromesečja prošle godine.
На ПОС терминалима обављено је чак 79 милиона трансакција картицама (А. Васиљевић)

Naši građani sve više koriste najsavremenije oblike plaćanja. Na kraju prvog tromesečja ove godine ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva imalo je skoro 3,2 miliona korisnika, što je za 14,45 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS).

Rast broja korisnika koji su ugovorili uslugu mobilnog bankarstva još je veći, sa 1,76 miliona korisnika na kraju prvog tromesečja 2020. godine na gotovo 2,3 miliona na kraju prvog tromesečja 2021, što predstavlja povećanje od čak 28,95 odsto.

Ne raste samo broj ovih savremenih instrumenata plaćanja, već i njihova upotreba. Tako je korišćenje elektronskog i mobilnog bankarstva fizičkih i pravnih lica znatno porasla, posebno kada je reč o mobilnom bankarstvu. Broj transakcija izvršenih putem mobilnog telefona je za 76,32 odsto veći nego u prvom tromesečju 2020, a za 4,37 nego u prethodnom tromesečju. Tada je bilo čak 11,6 miliona transakcija.

Kada je reč o elektronskom bankarstvu, porast broja izvršenih transakcija fizičkih i pravnih lica iznosi 12,68 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine (sa 31,8 miliona na 35,9 miliona transakcija).

Zbog uobičajenih sezonskih kretanja, broj izvršenih plaćanja u poslednjem tromesečju svake godine upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva veći je nego u ostalim tromesečjima. Interesantno je da je na kraju prvog tromesečja ove godine, ukupan broj izdatih platnih kartica bio 9,64 miliona što predstavlja rast od 10,03 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2020.

Na POS terminalima izvršeno je čak 79 miliona transakcija karticama što je rast od 18,47 procenata u odnosu na isto tromesečje 2020. Ovde je reč o onima koje su izdale domaće banke, dok je broj plaćanja karticama inostranih pružalaca platnih usluga očekivano manji – 3,7 miliona što je pad od 3,85 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Proteklo tromesečje obeležio je i nastavak aktivnosti NBS i banaka na širenju broja bankomata na kojima gosti iz Kine i drugi vlasnici kartica najvećeg kartičnog brenda na svetu Unionpej mogu podići novac svojim platnim karticama, pa je takvih bankomata u zemlji 1.282.

Kada je reč o POS terminalima, korisnicima je na raspolaganju 1.550 terminala više nego na kraju 2020., što je za gotovo 6.000 više nego na kraju prvog tromesečja prošle godine i iznosi 99.301.

Porastao je i broj internet prodavnica, kojih ima 2.231, za 10,83 odsto više nego krajem 2020, a čak 81,68 procenata više nego na kraju prvog tromesečja prošle godine. Ne smanjuje se ni popularnost kupovine robe i usluga preko interneta, te je tako broj dinarskih plaćanja (na sajtovima srpskih trgovaca) iznosio više od 5,5 miliona, odnosno za 116,5 odsto više nego u prvom tromesečju 2020. Vrednost pomenutih transakcija bila je veća od 12 milijardi dinara, što je za 124 procenta više od vrednosti izvršenih plaćanja u prvom tromesečju 2020.

Premda nešto niži, porast broja i vrednosti u istom periodu beleže i transakcije u evrima i američkim dolarima – vrednost i broj plaćanja u evrima za 27,9 odsto odnosno za 20,5 procenata, dok u dolarima rast iznosi 88,6 odsto odnosno 61,4 procenta. Povoljnoj dinamici bezgotovinskih plaćanja u našoj zemlji i u prethodnom tromesečju nastavio je da doprinosi dalji razvoj IPS NBS sistema, koji stiče sve veće poverenje korisnika. Tako je prosečan dnevni broj izvršenih plaćanja za prvo tromesečje 2021. godine iznosio 93.015, a u aprilu je još veći – 117.094 plaćanja. O dinamičnom porastu broja plaćanja koje građani i privreda obave preko IPS NBS sistema svedoči i dvostruko obaranje dnevnog rekorda tokom 2021., te je tako najveći broj plaćanja dostignut 15. marta, kada je realizovano 168.661 plaćanje.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoki
Te vaše najsavremenije forme plaćanja se svode na samo jednu. Svakog prvog ili drugog u mesecu svi pojure u banke ili pošte gde stanu u ogroman red, pa kada najzad dočekaju svojih 5 minuta podignu celu platu s računa. Usput ponesu račune za komunalije, struju, telefon ... i sve to plate u isto vreme, ostatak uzmu u kešu. Od ostatka žive do prvog, ko preživi. Hrane ih rođaci sa sela. Ostalo kupuju na odloženo plaćanje, obavezno čekovima. Kartice retko ko koristi.
Pera Kojot
Najzastupljeniji način plaćanja je i dalje:"Dakle, zajedno sa onim od pre sad ti dođem ukupno...'
Radovanka
Tacno. To se vidi po ogromnim redovima kad se placaju racuni za komunilije.
nikola andric
Stara razlika izmedju forme i sadrzine. Sadrzina je placanje u gotovu (novcu) dok su svi ostali ''delovi imovine'' fiktivan novac. Svi se prvo moraju prodati odnosno zameniti za novac kako bi se stekla ''likvidnost'': sposobnost placanja. Poreski ''stos'' je da se fiktivna imovina trerira kao realna. Ako imovinu pretpostavimo u obliku akcija i setimo se kraha berze 1930 sva ta ''imovina'' ce ''ispariti''. Dok je u medjuvremenu prisvajana od drzave kao realna .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.