Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mogu li se vođe u BiH zajedno pokloniti žrtvama rata

Međunarodni predstavnici predlažu zajedničke komemoracije, iz RS navode da diplomate iz sveta same „dele žrtve”
Валентин Инцко одаје пошту жртвама у Сребреници (Фото ОХР)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da li je u zemlji s najmanje tri istine i isto toliko interpretacija događaja iz devedesetih, moguće izgraditi odnose koji će dovesti do toga da vođe tri naroda zajednički odaju poštu žrtvama palim u proteklom ratu, što su nedavno predložile međunarodne diplomate?

Vehid Šehić, predsednik organizacije Forum građana Tuzla, za „Politiku” kaže da duže vreme pokušava da afirmiše zajedničko posećivanje mesta na kojima su stradali građani, bez obzira na nacionalnost.

„Žrtve moramo gledati kao žrtve, a ne kao pripadnike jednog ili drugog naroda. Potrebno nam je iskreno zalaganje da svi koji su počinili zločine budu kažnjeni, bez obzira na to iz kojeg su naroda. Živimo u podeljenom društvu i vremenu, gde se osuđenici i oni protiv kojih se vode postupci predstavljaju kao nacionalni heroji”, kaže Šehić.

Primećuje da od istine koja će biti bazirana na činjenicama svi beže, jer je zločina, kako navodi, bilo na svim stranama. „Nismo spremni, ni kao pojedinci, a ni kao država, da se suočimo s činjenicama. Političari su nespremni da pokažu pijetet prema žrtvama, ne deleći ih po nacionalnosti. Selektivan pristup pravdi ne može biti pravda, jer je to nepravda prema drugom. Zločince ne treba poistovećivati s narodima, sudovi utvrđuju individualnu odgovornost. Političari često zloupotrebljavaju pojam naroda, kada kažu da je rat zaustavljen između naroda. Jer, ratovale su tri vojske koje su sprovodile određene politike”, kaže Šehić.

Na prvi pogled, u začarani krug se ušlo zbog oprečnih uverenja o ratnim zbivanjima. Bošnjaci su kivni jer u Banjaluci izbegavaju da priznaju kvalifikaciju koju je Hag izrekao za Srebrenicu, što se tumači kao negiranje genocida, pa i veličanje zločina. S druge strane, u RS vlada uverenje da Sarajevo i tamošnje pravosuđe zanemaruju srpska stradanja.

„U BiH je stradalo 96.000 ljudi različitih nacionalnosti, od toga 29.600 Srba, vojnika i civila, što je 30 odsto ukupno stradalih. Ne možemo se pomiriti s činjenicom da je samo dva odsto presuda za zločine nad Srbima. To je neko namerno radio”, ističe Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.

Haški tribunal nedavno je izrekao drugostepenu presudu Ratku Mladiću, što je učvrstilo uverenje Bošnjaka da se u Srebrenici desio genocid, u istoj meri u kojoj je Hag osnažio ubeđenje u RS da je reč o političkoj presudi koja „nije zasnovana na činjenicama”.

Međunarodna komisija nezavisnih eksperata pre neki dan je utvrdila da u Srebrenici nije bilo genocida i da broj bošnjačkih žrtava ne prelazi 3.714. Politička igra u BiH u kojoj niko neće prvi da trepne u seni ostavlja žrtve na sve tri strane, što iznova raspiruje etničke animozitete u ionako rovitoj zemlji. Sugestiju da bi trebalo razmišljati u pravcu održavanja zajedničkih komemoracija, nedavno je dao Savet za sprovođenje mira (PIK) u BiH.

Analitičari nisu načisto koliko je realna mogućnost da Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH i lider najveće srpske partije, ode 11. jula u Srebrenicu, a da predsednik najveće stranke kod Bošnjaka Bakir Izetbegović dođe da se pokloni srpskim žrtvama u Bratuncu, ili da Dragan Čović poseti Ahmiće na obeležavanju zločina koji su hrvatske snage počinile nad Bošnjacima.

Iako u Banjaluci vlada veliko nezadovoljstvo radom pravosudnih institucija u Sarajevu, jer se veruje da pravosuđe BiH ne pristupa jednako procesuiranju zločina, srpski predstavnici i ranije su predlagali da se zajednički obiđu stratišta sva tri naroda, ali te ideje nisu zaživele. Nije bilo interesa za ranije zagovarane ideje iz Republike Srpske da se uvede moratorijum na sve nacionalne teme o kojima nema saglasnosti među vođama naroda.

„Reforma pravosuđa u BiH devastirala je pravni sistem, uključujući nesposobne i priučene kadrove koji su podložni uticaju privilegija, naročito kada je reč o Sudu BiH”, kaže za naš list politikolog Vojislav Savić. Nije optimista u vezi s mogućnošću da se u skorije vreme zajedno obeležavaju važniji datumi komemoracija iz poslednjeg rata.

Ipak, verski poglavari iz tri etničke skupine obišli su pre četiri godine mesta stradanja sva tri naroda, posetivši lokalitete Kazani kod Sarajeva, Križančevo Selo i Kruščicu u opštini Vitez, te Korićanske stene u opštini Kneževo. Mladen Grujičić, načelnik opštine Srebrenica, izjavio je da nikada nijedan bošnjački političar nije došao na komemoraciju za 3.500 srpskih žrtava u Podrinju, a da su srpski političari ranije odlazili u Potočare 11. jula. Smatra da zajedničkih komemoracija neće biti, posebno dok bošnjačkim liderima bude važnija kvalifikacija zločina od odavanja pošte žrtvama. Kao potvrdu svojih ubeđenja navodi podatak da je predlagao da se formira bošnjačko-srpska delegacija koja će obići sva stratišta u Srebrenici, ali je ideja – odbijena. Ipak, u Srebrenici se svake godine održava komemorativna sednica lokalnog parlamenta u čast svih žrtava.

Radomir Pavlović, predsednik SO Srebrenica, za naš list kaže kako se na komemoracijama za bošnjačke žrtve uvek nađe „prva postava” međunarodnih predstavnika, dok na srpska stratišta „dolaze nižerangirane diplomate”. „Zar time ne dele žrtve?”, pita on.

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Demos Cratein
Да су могли то би већ урадили. Грађански рат је историја и завршен је пре 26 година. У СФРЈ су 1971 године II светски рат уопће није био тема тадашњих политичара. Деца су партизанске филмове гледала исто као вестерен филмове. То је за њих била далека историја. А овај грађански 1991-1995 као да је јуче завршен. Још увек је тема политичара.
Marko Kraljević
Zamislimo da za istim stolom sede konfliktujući akteri a iza svakog stoji po jedan jak dasa (strani faktor). Čiji je frajer najjači, taj ima adute u svojim rukama. E kad ne bi bilo tih sila iza leđa, onda i samo onda se može sesti i fino, otvoreno i komšijski o svemu tabiriti, zajedno se dogovarati o budućnosti i zajedno se pokloniti svim žrtvama! Znači - nikad....
MILE
Mogu,ali tek kada se razdvoje i kada kao dobre komšije sednu i popričaju ljudski i zaključe da im sve ovo nije trebalo,ali kada je već tako,hajde onda da učinimo nešto i pošteno priznamo da se zna ko je prvi počeo i koje išao na referendum mimo postojećeg zakona. Eto tada bi moglo,a iz sadašnje perspektive NIKADA!
Mile
A zasto bi? To bi za politcare bilo politicko samoubistvo a dobrobit za narod. Jeste li videli kad se pomene ekonomija, saradnja, otvarnje itd kakva je to pometnja i nemust ko magarci u magli. Odahnu dusom kad se sve opet vrati na grobove genocide deklaracije itd itd. A strani faktor uziva i samo tiho potpaljuje vatricu.
Галилео Галилеи
Кратко и јасно; не могу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.