Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Deo opozicije traži povećanje izbornog praga – stepenasti cenzus diže lestvicu za parlament

Ukoliko u međustranačkom dijalogu dođe do dogovora, moguće je da već na sledećim parlamentarnim izborima bude povećan cenzus za ulazak u Skupštinu Srbije i grada Beograda
(Фото А. Васиљевић)

Dok su se na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima mnogi opozicionari uzalud radovali smanjenju izbornog cenzusa, sada je povećanje izbornog praga za koalicije na parlamentarnim i beogradskim izborima jedan od zahteva koji dolazi upravo iz opozicionih krugova. Ovaj zahtev je već u međustranačkom dijalogu bez prisustva stranaca predložio pokret Dosta je bilo, a iznela ga je i Narodna stranka, koja čeka evroparlamentarce da se uključi u konsultacije o unapređenju izbornih uslova. Da je potrebno uvesti reda u to ko predstavlja građane i građanke, saglasan je i Rasim Ljajić, čija će Socijaldemokratska stranka Srbije uskoro predložiti zakon na temu cenzusa o kome će razgovarati i sa evroparlamentarcima.

Da li zbog toga što sada smatraju da je izborni cenzus od tri odsto nizak, tek jedan deo opozicije otvoreno se zalaže za ovu vrstu pooštravanja uslova za ulazak partija ili koalicija u Skupštinu Srbije. Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je da se zalaže za podizanje cenzusa za ulazak u parlament na čak deset odsto! „Veći cenzus i ukrupnjavanje političke scene veoma su važni da bismo konačno znali ko je vlast, ko opozicija, a ko su stranke opozicije koje rade u korist režima. Ukrupnjavanje političke scene je važno i da bismo sprečili uništavanje Srbije i režim koji samovoljno rasprodaje nacionalna bogatstva i pokušava da od Srbije napravi koloniju”, rekao je Aleksić.

S njim se slaže i lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović koji kaže da Srbija ima 114 registrovanih političkih stranaka i na stotine pokreta. Za „Politiku” kaže da je to tragikomično velik broj političkih opcija, dok tradicionalno samo četiri ili pet stranaka mogu samostalno da pređu cenzus. „Na prethodne izbore izašla je lista sa 11 političkih opcija koja je osvojila manje od jednog procenta. Vladajući SNS je, da bi dobio dovoljno mesta za većinu u Republičkoj izbornoj komisiji, imao koaliciju osam stranaka, uključujući i SPO, od kojih sedam ne može samostalno da pređe cenzus”, kaže Radulović.

Nekadašnji narodni poslanik kaže da Srbija mora da uozbilji politički sistem i zaključuje da je to državni i nacionalni interes. „Vašar na političkoj sceni slabi Srbiju i spolja i iznutra. Dosta je bilo smatra da je potrebno vratiti cenzus na pet odsto i uvesti stepenasti cenzus za koalicije: 10 procenata za dve opcije, 15 odsto za tri... Onda će se i izbori i cela politička scena uozbiljiti i prestati da liče na ’Farmu’ i ’Parove’”, ističe Saša Radulović.

Od povratka višestranačkog sistema u Srbiji u gotovo svim sazivima Narodne skupštine sedeli su poslanici najmanje dvadesetak stranaka. Nakon oktobarskih promena posle 2000. godine u republičkom parlamentu bilo je čak četrdeset partija, pokreta, udruženja i sindikata, od kojih su većina, na ovaj ili onaj način bili deo vlasti. Ipak, čini se da ih je najviše bilo u sazivu iz 2013, kada su u Skupštini Srbije predstavnike imali – čak 46 partija i pokreta.

Tada je Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije, primetio da praktično u parlament nije ušao samo onaj koji nije učestvovao na izborima jer se uvek preko neke koalicije pojedine političke grupacije domognu jednog ili dva mandata i tako dobiju status parlamentarne stranke. Sada Ljajić ima konkretan zahtev koji je pretočio u zakonski predlog, a njegova suština je uvođenje stepenastog cenzusa i preferencijalnog glasanja, u čijoj osnovi su izmene izbornog sistema.

„Predlažemo dva modela – jedan je stepenasti cenzus koji podrazumeva da je za samostalni izlazak na izbore potrebno tri odsto, za dvočlane koalicije pet, a za višečlane koalicije sedam procenata. Rekli smo da je to samo predlog i da tu mogu da budu različiti nivoi stepenastog cenzusa, ali smo videli da, zasad, nema nikakvog interesovanja za tako nešto”, kaže za „Politiku” Rasim Ljajić.

Kao ključnu izmenu, međutim, Ljajić ističe uvođenje preferencijalnog glasanja tako što bi se biračima omogućilo da glasaju za stranku, ali i za kandidata s njene liste. To bi podrazumevalo da Srbija bude podeljena na 250 izbornih područja – koliko ima poslanika u Skupštini Srbije. „Tako bi bilo raspodeljeno 70 odsto mandata na osnovu rezultata na izborima koje stranka osvoji. Ostatak od 30 odsto ostaje stranci da raspodeli kako bi mogla da ispuni uslove za regionalnu ili rodnu zastupljenost. Smatram da je to u ovim uslovima za Srbiju veoma važno jer bi se na taj način uozbiljila politička scena, naterala bi stranke da angažuju svoje najbolje ljude da povuku glasove”, kaže Ljajić i dodaje da bi se na taj način izbegla situacija da se u drugom delu izborne liste pojave „fikusi” koji nemaju šanse da uđu u skupštinu.

I generalni sekretar Socijaldemokratske stranke Konstantin Samofalov kaže da se SDS zalaže za mešoviti izborni sistem za parlamentarne izbore, a najviše sličnosti s našim idejama pronalazimo u nemačkom izbornom zakonodavstvu, gde se deo poslanika bira većinski, a deo proporcionalno. „Takođe se zalažemo za neposredne izbore za predsednike opština i gradonačelnike. Međutim, sva ova pitanja, uključujući i izborni cenzus, mogu doći na red tek kada se izborimo za slobodne i poštene izbore. Vučićeva simulacija demokratije sa fasadnim institucijama onemogućava ozbiljnu diskusiju na bilo koju od pomenutih tema, a njegovi potezi sa smanjivanjem cenzusa samo su deo kombinovane politike medijskih igrokaza i ustupaka partijama lojalnih vlastima”, rekao je Samofalov.

Najveći problem u izboru poslanika jeste geografska reprezentativnost jer su narodni poslanici u najvećem procentu iz Beograda, pa neki krajevi Srbije nemaju nijednog „svog” poslanika. Uz to, građani i građanke ne mogu da utiču na izbor poslanika koji će ih zastupati, što je proizvod izbornog sistema u kojem imamo jednu izbornu jedinicu i zatvorene blokirane liste.

A potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić kaže da je prioritet za DS izmena uslova u kojim se održavaju izbori, a ne formalnih pravila. Za naš list navodi da izbori mogu biti lažni, neslobodni i nedemokratski kada je cenzus i jedan, i pet i deset posto. I obrnuto. „Suština našeg zalaganja je u tome da se stvore uslovi da mediji istinito i pravovremeno informišu, a da građani slobodno glasaju. Izborna pravila se, naravno, uvek mogu popraviti, ali to mora biti sprovedeno u demokratskoj javnoj raspravi i na osnovu ozbiljne analize. Ovako to ne može i ne treba da se radi”, kaže Dragana Rakić.

Šaroliki cenzus širom Evrope

Visina izbornog cenzusa u susednim državama je različita i zavisi pre svega od dogovora političkih elita šta je najbolje za politički sistem u toj zemlji. Izborni prag od tri odsto ili manje ima deset evropskih zemalja, cenzus između tri i pet procenata ima sedam država, dok u 22 države izborni prag stoji na pet odsto i više. Najniži formalni cenzus za ulazak pojedinačne partije u parlament ima Holandija, gde je za jedan poslanički mandat na osnovu prirodnog praga potrebno osvojiti samo 0,67 odsto glasova. Nešto veći prag je na Kipru – 1,8 odsto.

Kad je reč o državama bivše Jugoslavije, najniži cenzus imaju Crna Gora i Bosna i Hercegovina – tri odsto, Slovenija ima četiri, a Hrvatska pet odsto. Makedonija je podeljena na šest jedinica koje daju po 20 mandata, pa praktično ima prirodni prag koji je na nivou izborne jedinice nešto niži od pet odsto, tačnije 4,77 odsto.

Stepenasti izborni cenzus na Starom kontinentu ima 11 država, što podrazumeva da je koalicijama potrebno više glasova da bi ušle u parlament. Za takva rešenja opredelile su se pre svega države koje su poslednje ušle u EU, kao što su Mađarska, Poljska i Rumunija, gde je za samostalne liste cenzus pet odsto, dok je izborni prag za koalicije osam (Rumunija i Poljska), odnosno 10 i 15 odsto (Mađarska). Slična praksa je i u Slovačkoj, u kojoj cenzus za jednu partiju iznosi pet odsto, za koaliciju dve stranke sedam procenata, dok je izborni prag za koalicioni nastup tri i više partija deset odsto.

Stanković: Put ka selekciji političkih partija

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je ideja o povećanju izbornog cenzusa odlična i dodaje da iz opozicije dugo nije potekao tako dobar predlog jer bi se konačno videlo ko među strankama ima poverenje da zastupa interese građana. Za naš list navodi da se niskim izbornim cenzusom pravi neka vrsta šarolikog parlamenta koji je višestruko konfuzan u pogledu ideoloških opredeljenja stranaka i mogućnosti da se prave neprincipijelne koalicije. „Koliko je za srpsku političku scenu taj predlog dobar, toliko je za naše opozicione partije on samoubilački jer malo ko od njih može da računa da će doći do deset odsto i tako visoke procente na osnovu istraživanja javnog mnjenja mogu da ostvare samo SNS i, eventualno, SPS uz jako dobru političku kampanju. Za mnoge iz opozicije izazov je i ovaj sadašnji cenzus od tri odsto. Put ka poretku čistih računa vodi ka selekciji političkih partija koju treba napraviti na izborima i zato treba promeniti izborni zakon i povećati cenzus”, ističe Dejan Vuk Stanković.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.