Putin: Moskva za iskrenu i konstruktivnu saradnju sa EU

Predsednik Vladimir Putin poručio je danas da je Moskva otvorena za iskrenu i konstruktivnu saradnju sa Briselom i pozvao na oporavak sveobuhvatnog partnerstva Rusije i Evropske unije.

Putin je u autorskom članku „Budimo otvoreni, uprkos prošlosti”, koji je objavljen danas, na 80. godišnjicu napada Nemačke na SSSR u Drugom svetskom ratu, u nemačkom listu „Cajt” i na sajtu Kremlja, naglasio da se Moskva zalaže za obnavljanje sveobuhvatnog partnerstva sa EU i da ima mnogo tema od zajedničkog interesa.

Ruski predsednik smatra da su pitanja bezbednosti i strateške stabilnosti, zdravstva i obrazovanja, digitalizacije, energije, kulture, nauke i tehnologije, rešavanje klimatskih i ekoloških pitanja, samo neka od najvažnijih na kome bi mogli Brisel i Moskva zajednički da rade.

„To potvrđuje i naša ideja stvaranja zajedničkog prostora za saradnju i bezbednost od Atlantika do Pacifika, koja bi uključila razne integracione formate, između ostalog i Evropsku uniju i Evroazijski ekonomski savez”, poručio je Putin u tekstu.

On je rekao da je sećanje na heroje koji su se borili protiv nacizma za ruski narod svetinja da se sa velikom zahvalnošću gaji spomen i na saveznike iz antihitlerovske koalicije i učesnike otpora, nemačke antifašiste, koji su omogućili ovu pobedu, prenosi Tanjug.

Putin je pomenuo i da se tokom 1970. godine između SSSR i Nemačke sklopljen „sporazum veka”, o dugoročnim isporukama ruskog prirodnog gasa u Evropu, što je predstavljalo osnov konstruktivne međuzavisnosti, i mnogih drugih grandioznih projekata, između ostalog i izgradnje „Severnog toka”.

„Nadali smo se da će kraj Hladnog rata predstavljati zajedničku pobedu za celu Evropu. Činilo se da je ostalo još malo kako bi se realizovala ideja Šarla de Gola o zajedničkom kontinentu, čak ne samo o geografskom „Od Atlantika do Urala”, već i o kulturnom i civilizacijskom ,„Od Lisabona do Vladivostoka”, poručio je Putin.

Prema ruskom predsedniku, pobedio je ipak drugačiji pristup čija je osnova širenje Severnoatlantskog saveza na istok, koji je i sam relikvija Hladnog rata, jer je upravo za potrebe obuzdavanja u toj epohi NATO i formiran.

Putin je podsetio da su mnoge zemlje stavljene pred veštački izbor ili ultimatum da budu sa kolektivnim Zapadom ili sa Rusijom, a da se na primeru ukrajinske tragedije 2014. godine vidi do kakvih je posledica dovela tako agresivna politika.

On je rekao i da su SAD organizovale prevrat, a evropske države ga nevoljno podržale, izazvavši raskol u samoj Ukrajini i povlačenje Krima iz njenog sastava.

Putin je naveo i da je posledica toga da je čitav sistem evropske bezbednosti ozbiljno degradirao.

Dok tenzije rastu, rizici od nove trke u naoružanju postaju stvarni, a propuštamo ogromne mogućnosti koje nam saradnja pruža, tim pre što je ona toliko važno sada kada smo se svi suočili sa zajedničkim izazovima, pandemijom i njenim teškim socijalno-ekonomskim posledicama, naglasio je ruski predsednik.

Na kraju svog teksta Putin je zaključio da je zajednički i neosporan cilj i Moskve i Brisela da osiguraju kontinentalnu bezbednost bez podela, zajednički prostor zasnovan na ravnopravnoj saradnji sa ciljem razvoja Evrope i celog sveta.