Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Bitku protiv raka debelog creva godišnje izgubi 2.500 ljudi

U Srbiji se ova bolest kasno otkriva i to je jedan od razloga zašto je kod nas smrtnost od 20 do 30 odsto veća nego u razvijenim zemljama Evrope
Pixabay

Rak debelog creva predstavlja značajno zdravstveno opterećenje stanovništva, na šta nam ukazuju trenutne stope obolevanja i smrtnosti. Poseban problem predstavlja metastatska bolest koju u našoj zemlji prati veoma visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije. Statistika pokazuje da svaka tri i po minuta u svetu jedna osoba dobije dijagnozu raka debelog creva, a u Srbiji godišnje ovu bolest dobije oko 4.500 građana, dok bitku s njom izgubi oko 2.500 ljudi.

Ovde se rak debelog creva kasno otkriva i to je jedan od razloga zašto je mortalitet od 20 do 30 odsto viši kod nas nego u razvijenim zemljama Evrope.

Dr Nenad Mijalković (Foto: lična arhiva)

Kako ističe dr Nenad Mijalković, gastroenterolog-onkolog i šef digestivne onkologije u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, da bi lečenje bilo uspešnije neophodno je da se u terapiju uključe i biološki lekovi. Ono što je dobro je da se ovi medikamenti nalaze na listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a ono što je potrebno je da se samo prošire indikacije kako bi ih svi pacijenti dobili u takozvanoj prvoj liniji lečenja.

– Približno 25 odsto pacijenata već prilikom postavljanja dijagnoze ima metastatsku bolest koja očekivano ima najlošiju prognozu. Trenutna praksa u lečenju metastatskog raka debelog creva u našoj zemlji zavisi od načina na koji je definisana indikacija za lekove na Listi lekova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije (RFZO) koja u velikoj meri ograničava započinjanje ciljane terapije u prvoj liniji lečenja. „Odgovor” na lečenje ciljanom terapijom u prvoj liniji imaće do 70 odsto pacijenata, a ovaj procenat pada sa svakom sledećom linijom lečenja i u trećoj iznosi do 22 odsto. Ovi podaci jasno ukazuju na značaj pravovremenog započinjanja lečenja ciljanom biološkom terapijom – naglašava dr Mijalković.

Osim unapređenja dostupnosti lečenja potrebno je unaprediti i molekularno testiranje koje pomaže boljoj selekciji pacijenata, a time i unapređenju ishoda lečenja i optimizaciji troškova zdravstvenog sistema.

– Pomenuta ciljana terapija je u Evropi i zemljama regiona dostupna pacijentima u prvoj liniji lečenja, u punoj indikaciji. Uvođenjem ciljane biološke terapije srednje preživljavanje je danas dvostruko duže i dostiže 40 meseci. Ovim izuzetnim rezultatima je doprinela i terapijska strategija ranog započinjanja adekvatnog lečenja ciljanom terapijom. Uvođenje molekularnog testiranja u terapijsku strategiju doprinelo je boljoj selekciji pacijenta koji će imati povoljan terapijski odgovor na određene ciljane terapije. Prema aktuelnim svetskim i evropskim preporukama poznavanje molekularnog profila tumora i pravovremeno započinjanje terapije ključni su za uspeh lečenja – navodi naš sagovornik.

Imajući u vidu stope obolevanja i smrtnosti jasno je da rak debelog creva predstavlja značajno zdravstveno opterećenje stanovništva. Poseban problem je metastatska bolest koju u našoj zemlji prati visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije.

– Svaki pacijent je priča za sebe i samim tim zahteva jedinstven pristup. Precizna medicina dosta doprinosi uspešnom lečenju jer omogućava da se na osnovu genetike, biomarkera i nekih drugih karakteristika sagledaju potrebe svakog pacijenta pojedinačno. Mi na taj način prilagođavamo terapiju pacijentu jer ne reaguje svako isto na određeni lek. Na taj način se nude efikasnija rešenja. Naravno, kada govorimo o prevenciji, ona je ključna kako bi se izbegao rizik obolevanja. Fizička aktivnost, kvalitetna ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta prvi su koraci u očuvanju zdravlja – objašnjava naš sagovornik.

Prema podacima Registra za rak Srbije, rak debelog creva je u našoj zemlji drugi vodeći uzrok obolevanja u ženskoj (iza raka dojke) i muškoj populaciji (iza raka pluća). Takođe, kod nas je ova bolest drugi vodeći uzrok umiranja (iza raka pluća) u muškoj, a treći (iza raka dojke i raka pluća) kod žena. Srbija pripada zemljama s visokim mortalitetom. Skriningom je moguće otkriti rak debelog creva u ranijim fazama. Lečenje je uspešnije, a preživljavanje značajno duže ukoliko je bolest otkrivena na vreme.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marija
Na preglede se ide kasno jer je nemoguće otići na preventivne a da se ne čeka mesecima, dok je korona samo produžila čekanje i postala izgovor za sve - nedostatak lekara, ponekad i volje, opreme, neorganizovanost, nered . Probajte iz manjeg mesta da dođete do specijaliste-nemoguća misija, a nismo svi u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu.
Хронос
Пре ники дан се говорило о раку плућа и вртила се бројка од 4600 до 4700 умрлих. Где су остале врсте рака? Да не говоримо о 50000 случајева које однесу кардио васкуларне болести. Прилично смо неодговорни у јелу, пићу и пушењу али не само према себи већ и према ближњима јер никотином трујемо око себе, наводимо најбиже на алкохолисање и неумерени смо у храни. Ми смо народ, у генералном, који мисли док се не разболимо, да само метак убија!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.