Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Reakcije na presudu Mladiću

Današnji branitelji lika i dela Ratka Mladića su isti oni koji se ne mogu pomiriti sa porazom politike etničkog čišćenja, diskriminacije i eliminacije drugog, ukratko – sa porazom miloševićevske politike, koja je izazvala osudu celog sveta i oružanu intervenciju NATO-a
(Фотодокументација „Политике”)

Nakon pravosnažne presude Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, reakcija većinske Srbije – nimalo neočekivano i sasvim u skladu s državnom politikom i strategijom tri decenije unazad – ostala je u duhu snažnog poricanja ratnih zločina iz devedesetih godina prošlog veka, kao i srebreničkog genocida. Svega dva dana nakon što je u Skupštini Srbije izglasana nužnost promene Ustava, uz obrazloženje da to od nas traži Evropska unija, a da „Srbija ne odustaje od evropskog puta”, isti ti poslanici reagovali su burno na potvrdu doživotnog zatvora Mladiću, ponavljajući već oveštale fraze o pristrasnosti i nepravednosti Haškog suda, navodno „otvoreno antisrpskog”. Izdvojeno mišljenje predsednice Žalbenog veća Priske Matimbe Nijambe već se uveliko elaborira po štampi i televiziji, kao osnov za maštanja o reviziji Mladićeve konačne presude.

U domaćoj javnosti oko ove presude stvari su i dalje postavljene na glavu. U prvi plan se stavlja tobožnja kolektivna krivica svih građana Srbije, mada je odgovornost uvek individualna. Ako postoji kolektivna odgovornost, onda je to, kako je rekao predstavnik Ujedinjenog Kraljevstva u Savetu bezbednosti UN, „odgovornost da tražimo pravdu za žrtve”. U svom obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN (zakazanoj istog dana kad je izricana presuda Ratku Mladiću), predsednik Vučić naglasio je kako navedenom presudom „nisu osuđeni ni Srbija, ni srpski narod”, što je formalnopravno, bez sumnje, tačno. Nažalost, Vučić nije ovo opširnije obrazložio, a ta njegova rečenica nije u medijima i javnosti označena kao ključna iz njegovog govora.

Zato bi čitaoce ovom prilikom valjalo podsetiti na dve presude sudova u Hagu, kojima se Beograd praktično abolira od krivice za zločin genocida u Srebrenici, počinjen pod komandom generala Mladića.

Prva je presuda Međunarodnog suda pravde (MSP) iz 2007. po tužbi BiH kojom je traženo da se Srbija proglasi krivom za genocid u Srebrenici. Sud je presudio da se tamo dogodio genocid, ali da nema krivice Srbije za njega. Sud je, doduše, utvrdio odgovornost (dakle ne krivicu) naše države što taj zločin nije sprečila, ali bez bilo kakvih drugih posledica po nas (osim moralnih). Naravno, nije BiH tužila stalnom Sudu UN „srpski narod”, već državu Srbiju. Da je kojim slučajem Srbija proglašena krivom, to ne bi bila krivica Srba iz Hrvatske, Temišvara ili Kumanova – već svih građana Srbije, uključujući i one koji u njoj žive, a nisu Srbi. Jer nijedan sud na svetu ne sudi „narodima”, već samo pojedincima. A jedino stalni sud UN sudi u sporovima između država.

Druga sudska presuda koja jasno odvaja Mladića od Beograda je oslobađajuća presuda Žalbenog veća ad hok Tribunala u Hagu (za zločine počinjene u Jugoslaviji) iz 2013, kojom je ukinuta kazna od 27 godina zatvora bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije generalu Momčilu Perišiću. Iako je bio neposredni vojni starešina generalu Mladiću, general Perišić nije kriv za zločine Vojske Republike Srpske. Inače, ta „vojska” je bila deo Vojske SR Jugoslavije (zvanično, 30. kadrovski centar Vojske Jugoslavije). Dakle, Perišić je oslobođen krivice i za Sarajevo i za Srebrenicu, iako je bio neposredno nadređen generalu Ratku Mladiću. Time je amnestirana Srbija (i Crna Gora), pošto je jedino Perišić povezivao Mladića s Vrhovnim savetom odbrane, koji su u vreme Srebrenice činili tadašnji predsednik SRJ Lilić, predsednik Srbije Milošević i predsednik CG Bulatović. Time su, definitivno, sudskom odlukom presečene sve veze Ratka Mladića sa zvaničnim Beogradom.

I po rečima Serža Bramerca, glavnog tužitelja Haškog suda: „Mladićeva krivica je njegova i samo njegova”. Za zločine i za naneto zlo treba da odgovaraju isključivo oni koji su to i činili.

Današnji branitelji lika i dela Ratka Mladića su isti oni koji se ne mogu pomiriti s porazom politike etničkog čišćenja, diskriminacije i eliminacije drugog, ukratko – s porazom miloševićevske politike, koja je izazvala osudu celog sveta i oružanu intervenciju NATO-a. Pravosnažna presuda Ratku Mladiću je prilika da se zbaci stigma kolektivne odgovornosti i da se, umesto poricanja i skrivanja pod dubokom senkom genocida, društvo trgne i krene napred, odbacivši jednom zauvek tromu inerciju neprevaziđene prošlosti. Ali „branitelji” Mladića čine upravo suprotno. Jer oni brane uvek i svuda svoje male lične interese, zaogrnute u plašt „patriotizma”. Umesto što danas optužuju Borisa Tadića zbog izručenja Mladića Hagu, dvoje radikala čije izručenje zahteva Mehanizam za krivične sudove u Hagu (Vjerica Radeta i Petar Jojić) iskazali bi svoj patriotizam i visoki osećaj odgovornosti kada bi se svojevoljno, bez prisile, pojavili pred većem u Hagu, učinivši time veliku uslugu i sebi i državi, pa i narodu u koji se bezrezervno zaklinju.

Ako su Biljana Plavšić, Tači, Haradinaj, Šešelj i mnogi drugi optuženi širom regiona bili svesni da je dobrovoljno suočavanje s pravdom njihova obaveza prema državi i narodu, nije patriotski slediti Miloševićev kukavičluk, već primer, pre svega, predsednika svoje stranke (makar i bez muzike i trubača).

I još dve činjenice. Srbija je prihvatila presudu MSP o Srebrenici kroz Rezoluciju Narodne skupštine iz 2010, u kojoj se taj zločin osuđuje „na način na koji je to utvrdio MSP”. Dakle, ta formulacija bi trebalo da bude obaveza za sve državne organe i pojedince na zvaničnim funkcijama.

Oni koji negiraju tu presudu negiraju i da Srbija nije kriva za Srebrenicu. I pridružuju se svima onima u okruženju koji bi rado videli odgovornost Beograda za Mladićeve zločine. O kakvim se „patriotama” radi, ne treba trošiti reči. Jasno je da samo oni koji ne vole Srbiju navijaju za nastavak politike ugrožavanja dugoročnih interesa svoje države.

Prevodilac i esejista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган М. П.
Да не користим речи које ми навиру после овог текста, нису ни за кафану а камо ли за Политику. Политичари из БиХ свакоднево демантују господина Јанића да је одговорност индивидуална, и нису једини. Отужују и Републику Српску и Србију да су починили геноцид, кога није било. Или госпопдин Јанић мисли и да је покојни отац директора спомен подручја у Сребреници био жртва геноцида још 1992. године. Стрељаним ратним заробљеницима дужно поштовање као невиним жртвама, а срамота то на српском образу.
Jablan
Još uvjek ima nade za nas, hvala Politici što je objavila ovakav text. Svaka čast autoru.
Milos Janjic
Stid me je sto nosim isto prezime sa covjekom koji ni jednom rijecju ne dovodi u pitanje nepristrasnost suda u Hagu. Ne osporavaju Srbi zlocine koje su pocinili. Ti ne dovodis u pitanje presudu za genocid generalu? Procitaj izdvojeno misljenje predsjednice vijeca, sudije specijaliste za zlocine genocida. Madam se da nemas potomstvo, jer takvi bijedni i izdajnicki postupci, odraze se na potomstvu. Nastavi se uvlaciti u rektum svojim nalogodavcima, neka ti je sa srecom!
Best
Zaista sraman tekst u kojem se abolira jedna politicki motivisana presuda, odavno kompromitovanog i necasnog suda, sa ciljem unistenja Republike Srpske.
dr Slobodan Devic
Onaj ko izgubi rat biva osudjen i za zlocine koje je pocinio pobednik. I tako smo od naroda nad kojim je u 2-om svetskom ratu izvrsen genocid (NDH, 100 za jednog, posleratne "cistke") postali genocidan narod ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.