Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: JURIJ ALEKSANDROV, umetnički direktor Opere Sankt Peterburga

Ne spuštam nivo na lestvici kvaliteta

Dok imamo kvalitet i prepoznatljiv stil, možemo biti najbolji, što i dokazujemo ovom turnejom u Srbiji koju toliko volimo
(Фотодокументација Мадленианума)

Opera Sankt Peterburga iz Rusije  gostuje četvrti put u Beogradu, a drugi put za vreme pandemije, od sutra do 28. juna sa tri spektakl predstave: „Elektra”, „Esmeralda” i Gala koncertom svetskih remek-dela klasike, na sceni Narodnog pozorišta i zemunskog Madlenianuma.

Renomirani ansambl i ovoga puta predvodi Jurij Aleksandrov, reditelj navedenih opera, narodni umetnik Rusije i umetnički direktor Opere Sankt Peterburga. Aleksandrov  je ujedno

lično birao predstave sa kojima će se ovoga puta predstaviti beogradskoj publici. Nastupiće ovim redom: „Elektra” Riharda Štrausa, sutra u Narodnom pozorištu u Beogradu, Gala koncert svetskih remek-dela klasike u nedelju u Madlenianumu, gde će veče kasnije izvesti i nama nepoznatu operu „Esmeralda” Aleksandra Dargomižskog.

Dargomižski je u operi Esmeralda (po motivima romana V. IgoaZvonar Bogorodičine crkve u Parizu) pokazao da je darovit kompozitor. Stvorio je remek-delo u kome je do danas sačuvana atmosfera i kolorit života srednjovekovnog Pariza. U čemu je scenska osobenost ovog dela?

Ta opera je posebna već po tome što se igra samo u pozorištu Opere Sankt Peterburga. Uradili smo redakciju opere, shvativši da je kompozitor u vreme njenog nastanka bio veoma mlad i da nije imao dovoljno iskustva da napiše delo koje će biti savršeno u pogledu dramaturgije. Kao muzičar Dargomižski je pokazao izuzetan talenat, ali je u dramaturškom smislu delo imalo niz nesavršenosti. Napravio sam svoju redakciju te opere: smislio sam novo finale koje se, na moj užas, podudarilo sa realnim životom — baš tih dana je izbio požar u Bogorodičinoj crkvi u Parizu kao i na sceni našeg pozorišta. Rad na operi „Esmeralda” je bio veoma složen, ali mislim da je muzika Dargomižskog prekrasna i da je umnogome pomogla da taj zadatak uspešno rešimo. Siguran sam da će ova redakcija „Esmeralde” imati veliku scensku budućnost.

Vaša postavka nije lišena snažne i surove poetike srednjovekovnog sveta, ali su problemi glavnih junaka ostali bliski i shvatljivi ljudima 21. veka jer su večiti.

Do nedavno opera „Esmeralda” Dargomižskog je bila gotovo nepoznata čak i u Rusiji. Mi smo Rusiji vratili remek-delo velikog ruskog kompozitora. To je delo puno izražajnosti i veoma kompaktno. Sačuvali smo  istoricizam u sižeu što  je za mene kao reditelja veoma važno. Nismo pokušavali da „usavršimo” operu pseudosavremenim elementima. Priča o nesrećnoj ljubavi je večita i zato je delo Dargomižskog, bez obzira na istorijske aksesoare, i dalje savremeno i aktuelno.

Važite za  jednog od najreprezentativnijih reditelja našeg vremena. Koliko je teško bilo dostići taj status?

Glavno u mojoj  karijeri je to što sam dobio muzičko obrazovanje. Ako reditelj muzičkog pozorišta nije muzički obrazovan, onda nema pravo da radi na muzičkim partiturama. U njima je šifrovano sve što je neophodno za nastanak muzičke predstave. Kompozitor je imao tekst koji je bio samo povod za stvaranje muzike. Ako reditelj čita partituru i iz nje se rađaju njegove stvaralačke zamisli, jedino je to dobar rediteljski pristup u muzičkom pozorištu. Tu ideju propagiram čitavog svog umetničkog života. Četiri decenije sam poklonio žanru opere i postavio sam više od 250 predstava u različitim zemljama, u različitim pozorištima. Pa ipak, to mi ne daje pravo da spuštam nivo na lestvici kvaliteta.

Obično rad na novoj predstavi počinjem godinu i po do dve godine pre same postavke. Najpre u mojoj glavi sazreva ideja, zatim se pojavljuje slikar i scenograf sa kojim tu ideju materijalizujem kao skicu, sledeći je dirigent koji može ili ne može da u naš zajednički rad unese izvesne muzičke ideje. Veoma je važna i trupa sa kojom radim na novom delu, dobro je kada se poznajemo. Tada se rađa predstava. Nijedan reditelj ništa ne može da uradi sam, kao ni dirigent. U pozorištu je najvažniji ansambl.

Muzika utiče na naše zdravlje, pozitivno ili negativno. Kakvu muziku nam preporučujete u vreme pandemije?

Muzika na čoveka može delovati samo pozitivno. Negativno ne deluje muzika već ono što je nalik muzici: tobožnji savremeni ritmovi. Ta nedarovita antimuzika koja i ne zaslužuje da se nazove muzikom deluje negativno na ljudsko zdravlje.

Koji novi profesionalni izazovi vas očekuju?

Smatram da pozorište treba da bude nepredvidivo kao i reditelj. Zato danas želim da postavim klasičnu predstavu, sutra avangardnu, a preksutra predstavu–provokaciju. U pozorištu treba živeti nepredvidivo. Zato se repertoar našeg pozorišta zasniva na spoju dobro poznatih remek-dela, šlagerskih predstava i sasvim nepoznatih dela koja se igraju samo u našem pozorištu. To su i „Petar Prvi, ili neverovatni doživljaji  ruskog cara” Donicetija, i predstava „Ne znam drugu zemlju u kojoj je ovako…” na muziku Gavrilina i Šostakoviča, i „Esmeralda” Dargomižskog. U planu imamo da u našem pozorištu postavimo  opere „Ivan Grozni” Bizea i „Vampir” Maršnera. Ta dela su veoma slabo poznata čak i muzičkim stručnjacima. Zato sa nestrpljenjem očekujem rad na ovim predstavama i mogućnost da ih ponovo vratimo publici. Smatram da je upravo to misija našeg pozorišta, jer ono nije samo scena već je i škola za pevače koji usavršavaju svoje profesionalne mogućnosti, takođe je i škola za gledaoce koji dolaze u naše pozorište i shvataju šta danas znači rediteljsko pozorište, šta znači dobra muzika.

Neprestano ponavljam da danas možemo pobediti samo svojim kvalitetom. Dok imamo kvalitet, dok imamo svoj prepoznatljiv stil – izvođački i rediteljski, dok imamo svoje pozorišno lice, možemo biti najbolji, što i dokazujemo ovom turnejom u Srbiji koju toliko volimo.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Stanojlovic
Svidja mi se ova misao da ne darovita, antimuzika lose utice i na ljudsko zdravlje. Jer mi smo se u Srbiji dobrano razboleli, bice da je od turbo folka. Da mi je znati ko je izmislio.''maligni uticaj Rusije'' na Srbiju, Evropu i slicno. Ruski umetnici za koje mozda nismo ni culi na sve nas mogu da imaju samo prosvecujuci-uzviseni kulturni uticaj. U muzicu, na filmu, slikarstvu, knjizevnosti...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.