Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Država može da smanji akcize ako nafta poskupi

Ako poredimo cene u Srbiji sa cenama u regionu, ne samo u konačnom iznosu već i po njihovoj strukturi, vidimo da imamo jednu od najvećih stopa fiskalnih zahvatanja, kažu za „Politiku” u Ministarstvu energetike
(Фото Д. Јевремовић)

Cena nafte tipa brent poslednjih dana išla je i do 75 dolara za barel, da bi se zaustavila na oko 72,44 dolara, ispod čega za sada ne pada. Ništa bolja situacija nije ni s američkom lakom naftom pa nije ni čudo što vodeći svetski trgovci naftom tvrde da svetske cene barela zabeležene prethodne nedelje nisu viđene od aprila 2019. godine.

Vodeća američka investiciona banka Goldman Saks procenjuju da bi do kraja ove godine cena barela mogla dostići i 100 dolara, što nije zabeleženo od 2014, prenosi „Fajnenšel tajms”. Cene nafte signaliziraju potrebu za hitnim povećanjem proizvodnje zemalja OPEK plus i američkih škriljaca jer se globalna ekonomija i potražnja za naftom oporavljaju brže od pandemije i nego što se očekivalo, komentariše Rojters.

Da li je, dakle, cena barela crnog zlata od 100 dolara „malo verovatna” ili „verovatna” i kako će se to odraziti na skok cena goriva u Srbiji? Da li država svojim merama može da predupredi velika poskupljenja koja će se bez sumnje reflektovati i na rast svih ostalih cena u privredi i poljoprivredi? Ili će tržište Srbije biti prepušteno slobodnom formiranju cena jer se gorivo kod nas ionako tretira kao luksuzna roba? Ono što je činjenica jeste da je u Srbiji evrodizel najskuplji i kada je cena barela ispod 20 dolara, u šta smo se uverili u aprilu prošle godine tokom pandemije, ali i kada košta 130 dolara za barel.

U Ministarstvu energetike za „Politiku” kažu da cena sirove nafte u 2021. godini raste brže od procena koje su date za ovu godinu, pre svega zbog bržeg oporavka tražnje za motornim gorivima, kao i oporavka privrede od posledica izazvanih virusom korona. Cena sirove nafte od počeka 2021. godine konstantno je rasla, s blagom stagnacijom u martu, a zatim ponovnim oporavkom od aprila, pa sve do danas.

Kao što je poznato, cene derivata nafte na tržištu Srbije formiraju se slobodno od 2011. godine i njihovo kretanje prati kretanje cene sirove nafte i derivata nafte na svetskom tržištu. Ako poredimo cene u Srbiji sa cenama u regionu, ne samo u konačnom iznosu već i po njihovoj strukturi, vidimo da Srbija ima jednu od najvećih stopa fiskalnih zahvatanja, kažu u Ministarstvu energetike.

Procentualno udeo državnih zahvatanja u ceni evrodizela je 55 odsto i samo nas u tome prati Slovenija, gde je i pored toga litar ovog goriva jeftinije za oko 10 dinara. Procentualno najmanje učešće države u ceni evrodizela ima Makedonija, gde je cena ovog derivata niža za oko 40 dinara u odnosu na domaće pumpe. Među nižim procentualnim državnim zahvatanjima je i Rumunija, gde je litar jeftiniji za 26 dinara u Srbiji. Kada je reč o bezolovnom motornom benzinu, veće državno učešće od Srbije ima samo Crna Gora 58 procenata i gorivo i ovde i tamo košta isto.

Najmanje državno opterećenje u litri benzina beleži Rumunija – 43 procenta, ali i pored toga to nije zemlja s najnižom cenom benzina već je to Bugarska, gde se litar toči po ceni nižoj za 38,5 dinara. Međutim, kretanje cena na domaćem tržištu u potpunosti prati trend kretanja cena u regionu, ističu u resornom ministarstvu.

Upitani da li bi država mogla u slučaju drastičnog skoka da smanji akcize, u Ministarstvu energetike odgovaraju da je Zakonom o akcizama propisano da u slučaju rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, koji negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, vlada može privremeno smanjiti iznose akciza za iznose za koje su povećane cene tih derivata nafte, s tim što to umanjenje ne može biti veće od 20 odsto poslednjih objavljenih iznosa akciza. Na globalnom nivou prate se aktivnosti zemalja OPEK plus, od kojih se očekuje veća ponuda od dosadašnje popuštanjem uvedenih ograničenja i od čije politike u velikoj meri zavisi kretanje cena sirove nafte.

Na pitanje da li bi aktiviranje obaveznih rezervi koju vozači plaćaju po svakoj litri goriva moglo da dođe kao prva pomoć, u ovom ministarstvu odgovaraju da „se obavezne rezerve derivata nafte formiraju za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja Srbije energijom i energentima usled poremećaja u snabdevanju energijom i energentima i radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza i ni u kom slučaju se ne mogu koristiti radi uticanja na cenu na tržištu”. Prof. dr Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta, kaže za „Politiku” da cena nafte na svetskom tržištu očekivano raste jer je sve veća tražnja usled izlaska iz kovid režima. Istovremeno, ponuda očigledno ne može da odgovori na tražnju, što dovodi do rasta cene. Pored toga, u očekivanju rasta cene velika količina spekulativnog kapitala takođe „pumpa” cene. Svi ti efekti, bilo da su oni realni (rast tražnje) ili pretpostavljeni, doveli su do rasta cene sa 40 na više od 70 dolara po barelu. Na sve to, neodgovorni pojedinci i konsultantske kuće gotovo da se takmiče izjavama o tome da će cena do kraja godine dostići 100 ili čak 130 dolara.

– Podsetiću da su isti krajem 2014. prognozirali rast cena na 120 dolara u 2015, a cena je pala u jednom trenutku na 24! Takvo neodgovorno, možda čak i nelegalno, ponašanje ne doprinosi stabilizaciji tržišta već isključivo za cilj ima brzu zaradu. Očekujem da proizvođači, pre svega zemlje OPEK plus, adekvatno odgovore na ovaj rast cene i da donesu odluku o povećanju proizvodnje i ponude. Da li će se to desiti, ostaje da se vidi – kaže Radosavljević.

Srbija je, naglašava, s druge strane, u veoma lošoj poziciji. Kada su cene padale, kod nas su padale sporije, a sada kada rastu, rastu u skladu s rastom u svetu.

– Cena derivata u Srbiji je jedna od najvećih u širem regionu jugoistočne Evrope. Država ima mehanizme da se odrekne dela akciza kada cena krene nekontrolisano da raste, pa je svakako na institucijama i vladi da donesu odluku o tome. U svakom slučaju, očekuje nas vruće leto kada je u pitanju cene crnog zlata – zaključuje naš sagovornik.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Cvet
Treba još veća cena goriva. Ja već neko vreme ne sipam u Srbiji. 70L u Bijeljini, odbijem sve troškove i opet sam dobar oko 1000din + kupujem za kuću u Bingu jeftinije nego kod nas + vrate pdv i tako jednom mesečno. Slobodno neka dižu cene kad ove vole šišanje
Божа
Држава може свашта, па и да цене бензина направи да буду као у Индонезији или северној Америци.
Киза
Хм, неко ту дебело мрси! Тамо негде 2009. - 10. барел је био 20$ скупљи, а литар горива у Србији 50-так динара јефтинији. Неко објашњење?! Само питам...
lazar
Nedavno sam bio u Ukrajini. Autogas im je po ceni kao kod nas ali su benzin i dizel po 120 dinara
nikola andric
''Drzava moze'' kao hipoteticka konstrukcija dozvoljava svakom Srbinu da ''konstruise moguce svetove''. Ali ''drzava nece'' ne daje mnogo izbora. Racun je ''prosta algebra'': vise cene nafte ''daju'' vece prihode.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.