U javnom prevozu kao u „vreloj konzervi”

Danima se od kuće do posla vozim autobusima 16 i 23. Ne idem mnogo, nekih pet-šest stanica, ali dok sam u vozilu, nepodnošljivo je toplo. Vozači na ovim linijama uopšte ne uključuju klime. Ne znam kako to ide, da li su u obavezi da ih uključuju, ali nije normalno ni humano da putnici ključaju dok su u vozilima javnog prevoza”, požalio se ovih dana našem listu čitalac Aleksandar Jerković.

Slične žalbe putnika i sa drugih linija gradskog prevoza redovne su otkako su krenule junske vrućine. Na osnovu iskustava putnika može se zaključiti da samo od toga u koje vozilo se uđe zavisi da li će se voziti u prijatno rashlađenom vozilu, vozilu koje je ekstremno rashlađeno (poput „sedamdesetsedmice” ovih dana) ili u „zagrejanoj konzervi”, kako neki od njih opisuju autobuse bez klime.

Nedoumica većine onih koji svakodnevno koriste javni prevoz jeste – da li vozači moraju da uključuju klimu po ovakvom vremenu, odnosno da li je to obaveza ili to mogu da čine po sopstvenom nahođenju?

Najkraći odgovor je: kada su vrućine, klima mora da rashlađuje vozilo. Kako za naš list podsećaju iz Sekretarijata za javni prevoz, važećom Odlukom o javnom prevozu putnika na teritoriji grada propisano je da vozila moraju biti zagrejana kada je spoljna temperatura ispod 10 stepeni, odnosno moraju biti rashlađena kada je spoljna temperatura iznad 25 stepeni.

– Usled epidemije virusa korona, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd doneo je Preporuke za primenu mera pri korišćenju klima-uređaja u vozilima javnog prevoza putnika. Navedenim preporukama, klima-uređaji se koriste kada je spoljna temperatura viša od 28 stepeni i to tako da u vozilu bude za pet stepeni niža temperatura, uz podešavanje snage ventilatora na minimum. Pomenute preporuke i dalje se primenjuju – naglašavaju u sekretarijatu i ističu da je obaveza prevoznika da postupaju u skladu sa važećom Odlukom o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Beograda, kao i po ugovoru o javno-privatnom partnerstvu.

– Sva vozila privatnih prevoznika opremljena su klima-uređajima, a prevoznici su u obavezi da se staraju o ispravnosti ovih uređaja, kao i ostale opreme u vozilu. U vozilima GSP „Beograd” klima-uređaje poseduje 80 odsto od ukupnog broja vozila ovog prevoznika. Starija vozila koja nemaju ugrađen klima-uređaj biće zamenjena u narednom periodu – tvrde u sekretarijatu i dodaju da grad planira da do kraja godine nabavi 100 zglobnih autobusa na gas, kao i da GSP iz sopstvenih sredstava nabavi 10 elektroautobusa.

– Sva novonabavljena vozila biće opremljena klima-uređajima, kao i drugom propisanom opremom – uveravaju iz sekretarijata.

Kada je reč o kontroli i sankcionisanju prevoznika, odnosno poštovanju Odluke o javnom prevozu putnika, time se bavi Sekretarijat za inspekcijske poslove, a propisana kazna je 150.000 dinara.

– Kontrolu ispunjenosti ugovornih obaveza prevoznika sprovodi Sekretarijat za javni prevoz, a za svaku nepravilnost uočenu tokom kontrole predviđena je kazna od 20.000 dinara. Početkom maja prevoznicima je upućen dopis, kao i prethodne godine, da su dužni da pripreme i provere ispravnost rashladnih uređaja, kako bi sva vozila bila spremna. Sekretarijat za javni prevoz će i ovog leta, kao i proteklih, kontrolisati na terenu rad prevoznika, a samim tim i ispravnost klima-uređaja u svim vozilima i sankcionisati uočene nepravilnosti tako što će biti umanjen mesečni prihod prevoznika za iznos napisanih kazni – poručuju iz ovog sekretarijata.

Učestala kontrola pre dve godine

Ispravnost i rad klima-uređaja, nošenje uniforme, rad displej tabli, čistoća vozila… Sve ovo u toku proleća i leta 2019. nadležne gradske inspekcijske službe kontrolisale su u vozilima javnog prevoza. Gotovo da nije bilo sedmice da Sekretarijat za javni prevoz nije izlazio sa saopštenjima koliko kontrola je obavljeno, koliko nedostataka je uočeno i koliko kazni je izrečeno prevoznicima. Iz grada su gotovo svakodnevno poručivali prevoznicima da u vozilima koja imaju klimu ona mora i da radi, inače slede kazne. Prošle godine ovo je izostalo jer su zbog virusa korona nadležni u gradu više bili usredsređeni na to da gotovo svakodnevno povećavaju i smanjuju broj vozila „u skladu sa potrebama putnika” nego da kontrolišu klime.