Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zasada trešnje u selu Klisura na 36 hektara, jedan od najsavremenijih u Srbiji

(Фотографије Танјуг/Александар Ћирић)

Jedan od najsavremenijih trešnjara u Srbiji nalazi se u Pirotskom okrugu, tačnije u belopalanačkom selu Klisura gde se na površini od preko 36 hektara gaje najsavremenije sorte trešanja koje se plasiraju na domaće i strano tržište.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi u Pirotu kažu za Tanjug da je u širem području pirotskog kraja sve više kvalitetnih zasada ovog voća koje je očigledno sve popularnije među voćarima.

Po rečima Gorana Cvetkovića, direktora poljoprivredne proizvodnje u kompaniji „Borjana DOO” iz Pirota, koja je vlasnik ovog zasada, reč je o modernom zasadu na kome se primenjuju najnovije agrotehničke mere.

„Ovde imamo 18 sorti trešanja, od najranijih do najkasnijih. Na jednom od poslednjih zasada koje smo podigli, na površini od preko tri hektara, imamo i protivgradne mreže, naravno sistem kap po kap, ali i antifrost sistem protiv smrzavanja koji je u fazi postavljanja”, kaže Cvetković za Tanjug i dodaje da je prvi zasad trešanja na ovom području kompanija Borjana podigla daleke 2008. godine.

„Prve trešnje su posađene 2008. godine na površini od 15 hektara, a do danas zasad je više nego udvostručen. U početku smo sadili sorte poput 'burlat', 'samit', 'džordžija', 'regina', a zadnji zasadi su pod modernim trešnjama koje spadaju u slatke trešnje poput 'sanate', 'valine', 'grej star' i 'gabrijel'“, navodi Cvetković.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Pirotu Goran Svetozarević navodi da je reč o zasadu koji spada u modernije u našoj zemlji.

„Trešnja u ovom kraju nije bila toliko ranije plantažno zastupljena, uglavnom se gajila oko kuća, okućnica, međutim, unazad desetak-petnaest godina itekako je zastupljena i imamo vrlo savremene zasade poput ovog kod sela Klisura. Imamo odličnu saradnju kao Poljoprivredna stručna služba sa proizvođačima imamo odličnu saradnju”, kaže Svetozarević za Tanjug.

Specifičnosti moderne proizvodnje trešnje su da se prinos po stablu smanjuje, ali se značajno povećao broj stabala po hektaru.

„Ako uzmemo u obzir da je pre 30-40 godina po hektaru bilo od 300 do 400 sadnica trešanja, sada je to desetostruko više. Po stablu je manji prinos jer su manje biljke, ali po jedinici površine je udvostručen ili utrostručen rod i kvalitet je daleko bolji”, kaže Svetozarević.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
U članku nisu spomenti čvorci koji su opustošili na desetine plantaža trešanja.
Боро
"...Специфичности модерне производње трешње су да се принос по стаблу смањује, али се значајно повећао број стабала по хектару....", да, зато што нема деце, птица, мачака...те трешње живе ту као у затвору, зато и не рађају више, већ мање. Мислите само о себи и личној добити, а о трешњи, која вам то несебично даје, и не помишљате. А пчеле и лептире, да не помињем, они су протерани одавно. А када ово све будете видели код Италијана или Чилеанца, сетићете се овог коментара па неће бити смешно више.
Милча Петринсћи
..."зато што нема деце, птица, мачака...те трешње живе ту као у затвору, зато и не рађају више, већ мање. Мислите само о себи и личној добити, а о трешњи, која вам то несебично даје, и не помишљате". Ко би рекао да си врхунски стручњак трешњар, то нисам очекивао од тебе, јер си досада био стручњак за све и свашта, а сада си специјалиста за трешње. Да ли си некада видео трешњу, какве везе имају трешње са децом, мачкама, птицама? Изгледа да су се трешње раније шетале по пољу, а сада су у затвпру.
Dr. P. B. Markovic
Bravo! Ovo je za sve primer kako se posluje i radi.
Jelena Perovic
Zanimljiv tekst, rekla bih i afirmativan, ali nigde ne piše o problemu koji proizvođači trešanja imaju sa nepostojećim otkupom ovog voća.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.