Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Počelo letnje izdanje Oktobarskog salona

Dopada nam se da gledamo u budućnost uz pomoć vizionarskog pogleda umetnika, koji nas upozoravaju da je promena, jeziva i podla, već u toku, kažu Ilarija Marota i Andrea Bačin, kustosi manifestacije
Иларија Марота и Андреа Бачин (Фото: Октобарски салон промо)

Oktobarski salon, 58. po redu, otvoren je juče, i to prvi put u letnjem terminu i posle nekoliko krugova prethodnih odlaganja. Neobično za publiku naviklu na jesen, zahtevno za organizatore i učesnike – „odgovorno lice” za sve to dobro nam je poznato: virus korona i mere koje su zbog njega uvedene.

Počevši od juče, kada su od 13 sati vrata salona otvorena, posetioci mogu da uživaju u umetničkim delima (64 umetnika – iz naše i brojnih različitih zemalja sveta) koja su u našem gradu na nekoliko lokacija okupili Ilarija Marota i Andrea Bačin (tokom vikenda otvaranja ulaz je besplatan), umetnički direktori i kustosi smotre. Sve do 22. avgusta, bićemo domaćini Beogradskog bijenala pod nazivom „Sanjari”, i to u Muzeju grada Beograda (Resavska 40b), u Kulturnom centru Beograda i Dvorani kulturnog centra Beograda, već pomenutom parku ispred Muzeja Jugoslavije, podzemnom prolazu na Terazijama (ugao Kralja Milana i Terazija), tržnom centru na Trgu republike i drugim javnim prostorima u gradu. Praznik vizuelne umetnosti i različitih medija izražavanja.

I pre nego što se ispostavilo da će se izložba dešavati u zaista specifičnim uslovima, u tekućoj pandemiji, ovo dvoje kustosa imali su nameru da „Sanjari” istraže i preispitaju kompleksnost sadašnjeg vremena, da sagledaju ne samo obmanjujuću prirodu stvarnog već i prostor koji zauzimaju snovi, zamišljen kao metaforičko otelotvorenje prostora slobode, koji dovodi u pitanje sve što nam se čini poznatim – stvaran svet, znanja koja imamo o njemu i naša verovanja. Na naše pitanje da li su im neočekivane okolnosti koje su diktirale modifikacije i komplikovaniju dopremu dela u Srbiju bile prepreka ili podsticaj, Ilarija Marota i Andrea Bačin kažu da je ovo bila godina velikih pritisaka i promena, iskliznuća i izmena izložbenih prostora, da su veoma zadovoljni što će se „Sanjari” konačno pojaviti pred publikom i dodaju:

– Sve je to bio veliki izazov za nas i za umetnike, poslednji prostor zamenili smo pre samo dva meseca, kada je izložba, bar na papiru, bila zaključena, a podrazumevala je postavljanje gotovo svih dela u Muzeju Jugoslavije. Uloženi su veliki diplomatski napori da se izložba premesti u Muzej grada Beograda u Resavskoj umesto da se otkaže, što bi posle tri godine rada bilo užasno. Kontinuirano smo radili na hitnim, nepredviđenim promenama i tražili rešenja često u poslednjem trenutku. Nažalost, to je ono što ćemo pamtiti iz ovog iskustva u Srbiji.

Tokom poslednjih godinu i po dana živeli smo svi silom prilika mahom u virtuelnoj realnosti. O tome kako se to uklopilo u njihov koncept, ovo dvoje Italijana, iskusnih kustosa koji iza sebe imaju više od 40 međunarodnih izložbi, osnivača magazina „Cura” i pokretača jednog od nezavisnih i neprofitnih rimskih kulturnih prostora „Basement Roma”, kažu:

– Još od vremena antike, filozofi i mislioci verovali su da nam snovi mogu pomoći da bolje razumemo zbilju jer pomoću snova može da se istraži onaj najautentičniji deo ljudskog bića, naš odnos sa svetom koji nas okružuje, sa prirodom, životinjskim svetom i sa izborima koje ostvarujemo. Pojedina društva iz prošlosti regulisala su izbore i odluke čitave zajednice prema snovima koji su se prenosili sa najstarijih članova u grupi na najmlađe. Danas, u odnos između snova i realnosti upliću se nove tehnologije. Već tokom sedamdesetih godina 20. veka Žan Bodrijar je opisivao „hiperrealnost” kao „skup virtuelnih iskustava koji, bivajući sve intenzivniji uz pomoć novih tehnologija zabave, informacija i komunikacije, zamenjuju stvarnost spoljnog sveta… Ne samo da hiperrealnost vodi do oblikovanja misli i ponašanja pojedinaca nego je virtuelna realnost apsorbovala i zamenila samu stvarnost... Sa jedne strane bio je stvaran svet, a sa druge nestvarnost, imaginarno, san.”

 Rad Dejvida Horvica

Govoreći o tome koje ćemo umetnike videti ovom prilikom, o čemu oni sanjaju, kakve ideje predstavljaju, kakve materijale koriste, naši sagovornici naglašavaju da je reč o nekima od trenutno najzanimljivijih figura savremene scene, kao što su Kamij Anro, Simon Deni, Žan-Mari Apriju, Klaudija Komt...

– Svi umetnici su morali da se suoče sa samim kontekstom i, prirodno, sa stalnim „iskliznućima” prostora izlaganja i termina. Videćemo mnoge video-instalacije, upliv novih tehnologija koje imaju glavnu ulogu u produkciji mnogih umetnika, videćemo objekte nastale kao plod digitalnog redi mejda i čućemo mnoge zvuke, zvuk je tu kao sveprisutni protagonista izložbe. Imaćemo čast da predstavimo svetsku premijeru pojedinih dela, zatim needitovane radove, dok je Siprijan Gajar svoj rad donirao gradu Beogradu. Pomenimo da je duga lista upečatljivih radova umetnika koji se predstavljaju prvi put u ovakvom kontekstu i koje ćete videti tokom salona. Takođe, reprodukcija instalacije umetnika Pjera Uiga u parku Muzeja Jugoslavije ekskluzivno je odobrena samo za ovu priliku i biće postavljena u Beogradu posle dugotrajnog angažmana sa „Walker Art Center di Minneapolis”, njima se posebno zahvaljujemo – ističu gosti Beograda.

Na kraju evociraju i vreme straha, zatvaranja, ograničenja kretanja i mera, govoreći manje o tome, a više o viđenju naše budućnosti:

– Dopada nam se da gledamo u budućnost uz pomoć vizionarskog pogleda umetnika koji nas upozoravaju da je promena već u toku, promena koja je jeziva i podla i koja se već u punom zamahu odvija pred našim očima. Zloslutni signali takve promene bili su već prisutni u radovima mnogih umetnika i pre pandemije. Umetnici su antene budućnosti i njihovi radovi govore puno o kompleksnosti našeg doba. Živimo u stanju konstantne napetosti, koja se tiče našeg odnosa prema planeti na kojoj živimo, sa životinjskim svetom koji se eksploatiše intenzivnim uzgojem bez svesti o posledicama za pojedine vrste ili ekosistem, u svetu u kojem smo još daleko od jednakosti polova, rase ili religije, u kojem smo podvrgnuti sistemu konstantnog nadzora, izborima koje pravimo na internetu, algoritmu i veštačkoj inteligenciji, a koji zamenjuju slobodu mišljenja, lične i kolektivne izbore, pa čak i naše sopstvene snove.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Тако фенси али и ту видимо један концепт по коме ако већ неможемо у Европу онда ево прилике да свет доведемо овде.Та опседнутост западом та потреба да по цену губитка сопственог идентитета постанемо део нечег је одраз вековних комплекса "малих" који подражавањем "великих" покушавају да добију признање својих ментора. Уосталом наши ликовни уметници су се образовали у Бечу, Прагу, Берлину, Паризу естетика српског сликарства и јесте традиција Европе али сачувајмо макар аутентичност и традиције кул
Sasa Trajkovic
Контекст, концепт хаотични свет идеја ослобођен стега разума (рације), слобода као императив до своје деструктивне парадоксалне бесмислености јер бити слободан сам по себи за себе у себе и због себе јесте само лична сублимација сопствених ограничења у емотивној и у рационалној сфери Јер човек је роб сопствених ограничења и гладан сопствених илузија, утопија, догми ... Како рећи неизрециво како насликати ништа и како од ничега створити концепт ИДЕЈУ која постаје све. И долазимо до ИЛУЗИЈЕ суштине

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.