Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I centar za socijalni rad može dati ime detetu

Posle brojnih administrativnih muka, napora braće i sestara, uključivanja nevladinog sektora i reakcije ombudsmana, dečak iz Doljevca dobio je lično ime i matični broj 13 godina posle rođenja
(Pixabay)

Za ono što većina beba dobije prvih dana života, dečaku iz Doljevca bilo je potrebno 13 godina: da dobije lično ime, jedinstveni matični broj građana, izvod iz knjige rođenih, pravo na zdravstvenu zaštitu... Da ga upišu u matičnu knjigu rođenih prvo su propustili roditelji, a kasnije grešku nisu ispravljale ni nadležne institucije. Sve dok se s trinaestogodišnjakom bez identiteta nisu sreli zaposleni u nevladinoj organizaciji „Praksis”, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, i dok se u slučaj nije umešao zaštitnik građana.

– Kako na rođenju nije upisan u matičnu knjigu, dečak je sve vreme bio lišen osnovnih ljudskih prava, nije imao pravo na zdravstvenu zaštitu, nije mogao da dobije dečji dodatak, čak ni da se upiše u osnovnu školu koja je po zakonu obavezna. On je jednostavno za sistem bio nevidljiv. A administrativne muke dečaka počele su paralelno sa životnim nevoljama: otac ga nije priznao, zatim ga je i majka napustila. Posle smrti bake i deke, sestra, braća i on ostali su prepušteni jedni drugima – priča za „Politiku” Milan Radojev, pravni koordinator u „Praksisu”.

Pravnici iz ove organizacije pomogli su mu da se obrati Centru za socijalni rad u Doljevcu sa zahtevom da mu, kao organ starateljstva, odredi lično ime. Međutim, usledio je hladan tuš – u odgovoru su tvrdili da to ne mogu da učine bez prisustva roditelja.

– Prema Porodičnom zakonu, centri za socijalni rad dužni su da svakom detetu odrede ime, ukoliko to nije učinjeno u zakonskim roku i bez obzira na okolnosti koje su do toga dovele. Pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime svakom detetu garantuje ne samo pomenuti zakon već i Ustav, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Konvencija o pravima deteta – pojašnjava Radojev.

Urgencije, dopisi, telefonski pozivi, čak i pokušaji dečakove braće da reše administrativni problem nisu urodili plodom. Doljevački centar za socijalni rad bio je izričit: bez roditelja, odnosno njihovih dokumenata, nema rešenja. A onda je ovom trinaestogodišnjaku zbog dijabetesa bila potrebna lekarska pomoć. I nije je dobio sve dok njegovo zdravstveno stanje nije bilo toliko teško da je zahtevalo bolničko lečenje. Novi problemi nastaju odmah nakon otpusta iz Kliničkog centra Niš. Bez zdravstvene knjižice dečak nije mogao da ode na specijalističke preglede, bez zdravstvenog osiguranja nije mogao besplatno da dobije medicinska sredstva neophodna za kontrolu nivoa šećera u krvi. Pa ih je kupovao kad i kako je bio u prilici.

– Tada smo se obratili zaštitniku građana. Iako smo devet meseci radili na ovom slučaju, on je rešen u korist dečaka tek kada je ombudsman sproveo kontrolu zakonitosti postupanja, pa je centar konačno prihvatio da odredi lično ime – dodaje naš sagovornik.

Zbog čega je centar za socijalni rad tvrdio da nije u njegovoj moći rešenje ovog slučaja? Radojev objašnjava da, iako je zakon jasan, zabunu prave Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i Pravilnik o prijavi rođenja deteta. Ova dva podzakonska akta kažu da je za upis deteta u matične knjige neophodno da i roditelji imaju dokumenta. U prevodu, ako majka nema ličnu kartu, dete neće biti upisano u knjigu rođenih.

– Na sreću, ovakve reakcije centara za socijalni rad nisu česte, ali se dešavaju, i to uglavnom zato što službenici ne znaju da su upravo oni dužni da odrede ime onom ko ga nema. Kako ne bi dolazilo do ovakvih zabuna, rešenje je da se te odredbe ukinu, što bi, u ovom slučaju Ministarstvo za lokalnu samoupravu, vrlo lako moglo da uradi – ističe Radojev i dodaje da nema preciznih podataka o tome koliko osoba u Srbiji nema ličnu kartu.

A u resornom ministarstvu podsećaju da postojeći normativni okvir predviđa da će se lično ime detetu odrediti ili tako što će ga dati roditelji ili organ starateljstva.

– Propisima iz oblasti matičnih knjiga uređen je samo način upisa podatka o ličnom imenu deteta. Posedovanje ličnih dokumenata, odnosno lične karte roditelja, zakonska je obaveza svih državljana Srbije koji imaju 16 godina i koji imaju prebivalište na našoj teritoriji – kažu u ministarstvu i napominju da je neposedovanje lične karte prekršaj.

A oni koji nemaju dokumenta uglavnom su ljudi s margina, koji su tako dodatno zanemareni i uskraćeni za mnoga prava. I roditelji čiju će decu sutra opet neki službenik u centru za socijalni rad odbiti da zavede u knjigu rođenih.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zena u Srbiji
U Srbiji nam govore da radjamo vise dece, a ovom decaku niko nije mogao da pomogne. Trinaest godina bez zdravstvenog osiguranja samo zato sto nema ime! Jadno dete takodje ima dijabetes.... Pa ti vidi ko hoce da dovede dete u ovaj svet.
Sasa Trajkovic
Деценијама је та социјална служба све само не "социјална". Људи које раде у тим центрима немају ни квалификације ни компетенције да се тим сложеним послом баве и то чињенице показују а то стање траје не од јуче већ деценијама, колико само скандала тешког немара... да ли је нормално да социјална служба са катастрофалним резултатима и немерљивој шетети коју наноси друштву даје толика моћ... Пробуди се Србијо "...нешто је труло али не у држави Данској".
Киза
Држава потписује силне конвенције о правима, резолуције о заштити свега и свачега, али кад је то потребно реализовати у пракси, (п)остаје мртво слово на папиру! Поставља се питање о искрености оних који у име нас и наше државе преузимају обавезе које се не спроводе. Колико то у ствари шкоди нашем угледу у свету? Само питам...
Специјално васпитање
Требало би донети закон по коме би последице за нечињење по овом питању сносили надлежни државни органи. Јер, исти ти државни чиновници итекако би брзо реаговали у случају да дете без имена и ЈМБГ почини какво кривично дело - експресно би га уписали у Матичне књиге, и то без интервенције омбудсмана.
milan
Nije problem dati detetu ime problem je dati detetu obrok,krevet,skolovanje,ljubav,paznju,i milion drugih stvari....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.