Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TRI GODINE OD ZATVARANjA GLAVNE ŽELEZNIČKE STANICE

Nedovršeni železnički čvor i zbunjeni putnici

Na Prokopu, nasledniku stare stanice, ove jeseni trebalo bi da počne gradnja zgrade, ali tek pošto se na leto kompletira cela nadzemna ploča. – Topčider je adresa za sve one koji idu na Crnogorsko primorje, ali već nekoliko godina putnici muku muče da dođu do nje.
На Савском тргу уместо путника споменик Стефану Немањи (М. Спасојевић)

Poslednji voz za Budimpeštu sa nekadašnje Glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru otišao je pre tačno tri godine. Kada će put mađarske prestonice prvi voz ponovo krenuti sa nove, nedovršenog železničkog čvorišta u Prokopu, za sada se ne zna jer radovi na pruzi ka severu i dalje traju. Okvirno, to bi trebalo da se desi početkom 2022. Ono što je jasno jeste da su i ovog leta sluđeni putnici koji moraju u Topčider da bi seli na voz do Bara. Ne smeta njima sama stanica čije kulise ukrašene starom dvorskom čekaonicom i gustim krošnjama stvaraju utisak kao da su se putnici našli na peronima stanice iz međuratnog Beograda. Ne, onima koji idu na Crnogorsko primorje isključivo smeta nepristupačnost ove stanice, njena loša saobraćajna povezanost sa ostatkom grada. Ali, putnici iz Topčidera čak bi se mogli smatrati i srećnicima – oni imaju kakvu-takvu staničnu zgradu. Oni koji kreću sa Prokopa ili dolaze na njega nemaju ni dobru vezu javnim prevozom do drugih delova grada niti stanično zdanje zbog čega je jasno zašto ih iritira njegov zvanični naziv „Beograd centar”.

Stanica za putnike koji idu na Primorje (D. Žarković)

Nedovršena stanica decenijama se najavljuje kao graditeljski ponos modernog Beogradskog železničkog čvora, u kome je, čini se, trenutno vrlo zamršena situacija. Naročito od 1. jula 2018. kada je zakatančena Glavna koja se nije uklapala u koncept novog čvora, a ni u viziju „Beograda na vodi”.

Tog 30. juna uveče sa stare stanice, posle nepune 134 godine rada, otišao je poslednji voz. Već sutradan stanica „Beograd centar” preuzela je gotovo sve polaske sa dotadašnje Glavne. Ali, otkako je Prokop i zvanično postao centralno železničko prestoničko čvorište pa do danas – muke putnika su iste. Osim loše veze javnim gradskom prevozom, loše je i to što je na Prokopu, koji je već tri godine u funkciji centralne stanice, mnogo toga nezavršeno. Viđena glavna železnička stanica je i dalje bez glavne stanične zgrade, bez dela pristupnih saobraćajnica, sa nedovršeni prvim i drugim kolosekom i pločom.

Ploča bi trebalo da bude gotova u toku avgusta (Z. Anastasijević)

Poslednja stavka, nadzemna ploča na kojoj će nići stanična zgrada i komercijalni objekti, od maja 2020. se kompletira i trebalo bi da bude napokon završena u toku avgusta. A ubrzo posle toga plan je da se konačno krene i u gradnju stanične zgrade što će biti zadatak partnera države, kompanije „Rejlvej siti Beograd” koja je taj posao dobila posle javnog poziva upućenog u toku 2019. Kako su pre nekoliko meseci iz „Rejlvej sitija” odgovorili za naš list, plan je da se gradnja sadržaja na ploči organizuje fazno – u prvoj fazi koja će, kako je tada najavljeno, početi u trećem kvartalu 2021, zidaće se stanična zgrada i deo parkinga, a onda će se tek graditi komercijalni objekti i višeetažna garaža. Plan je da prva faza bude završena do kraja 2022, a da kompleks u celosti bude izgrađen tokom 2024.

U ovaj posao država je uložila zemljište i omogućila gradnju na ploči, a privatni partner dobio je pravo da zida sadržaje na ploči uz obavezu da prvo bude podignuto stanično zdanje. Za organizacije koje se bave transparentnošću i poštovanjem zakona ovo partnerstvo je sporno, a za građane iz ovog dela Beograda još je spornije što postoji mogućnost da „Rejlvej siti” zida i stambene kvadrate na padini uz samu stanicu, ali i to što prva linija metroa ne obuhvata Prokop.

Na brzoj pruzi vozovi već kasne

Da će od jeseni 2021. putnici vozom od Beograda do Novog Sada stizati za četrdesetak minuta, nadležni u državi su samouvereno najavljivali u više navrata otkako je počela obnova i modernizacija pruge za velike brzine između ova dva grada. A onda, minule jeseni postalo je jasno da se na ovoj pruzi, čije deonice rade Kinezi i Rusi, probijaju rokovi i da je ciljni datum pod upitnikom, odnosno da je mnogo realnije da prvi voz na pruzi do 200 kilometara na sat prođe najranije u rano proleće 2022.

Početak radova na pruzi Prokop – Stara Pazova svečano je obeležen u novembru 2017. i tada je kao rok za završetak najavljeno 36 meseci. Rekonstrukcija i modernizacija otvorene pruge Stara Pazova – Novi Sad krenula je 16. marta 2018. i, kako je ranije navođeno, rok za taj posao je 48 meseci. Zato nije jasno zašto su nadležni tvrdili bez pokrića da će brza pruga do Novog Sada biti gotova u toku jeseni 2021.

Budući izgled stanične zgrade u Prokopu

TPS Zemun do kraja godine

Za savremeni Beogradski železnički čvor, osim brze pruge i sređenih železničkih stanica, jednako je važna i savremena Tehničko-putnička stanica Zemun. Njena modernizacija krenula je u septembru 2019, a kako naglašavaju u „Srbija vozu”, sprovođenjem tog projekta ovo preduzeće dobiće savremeno i moderno opremljen kompleks za održavanje voznih sredstava za železnički prevoz putnika. Da bi ovaj kompleks to i postao, moraju da se izgrade koloseci, postrojenja, da se ugradi savremena oprema i instalacije.

– Do sada su završeni arhitektonsko-građevinski radovi na halama za održavanje putničkih kola i za pranje voznih sredstava, kao i na objektu za prijem i otpremu vozova. Okončani su i izrada temelja na hali za nove elektromotorne vozove, postavljanje dela novoprojektovanih koloseka, sanacija najvećeg dela postojećih koloseka, kao i radovi na hidrotehničkim instalacijama. Takođe, okončana je nabavka specijalne opreme za održavanje voznih sredstava – preciziraju u „Srbija vozu”.

U toku je, kako dodaju, priprema za ugradnju instalacija i opreme u navedenim objektima i postavljanje unutrašnjih instalacija, završetak novoprojektovanih koloseka i signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih sistema.

Ugovor za radove u TPS Zemun sa konzorcijumom „Energoprojekt niskogradnja” – „Energoprojekt oprema” – „Kolas rejl” potpisan je 4. juna 2019. i vredan je 50.854.876 evra. Kako je ranije istaknuto, rok za završetak modernizacije TPS Zemun je 31. decembar 2021 (prvobitni rok bio je 11. novembar 2021, ali je uz saglasnost EBRD-a produžen zbog pandemije).

Moderni stanični kompleks prostiraće se na ukupno 35 hektara na zemljištu između stanica Zemun i Zemun-polje.

Trenutno se vozna sredstva održavaju na nekoliko mesta na teritoriji Beograda (Zemun, Topčider i Makiš). Zamišljen, ali do sada tek delimično izgrađen novi Beogradski železnički čvor osim TPS Zemun treba da čine tri teretne stanice (Makiš, Zemun-polje i Karaburma), putničke u Prokopu, Zemunu, Novom Beogradu i Rakovici, TPS Kijevo, ranžirna u Makišu i železnička obilaznica oko prestonice.

Iz Prokopa sedamdesetak polazaka

„Srbija voz” iz stanice „Beograd centar” trenutno ima 68 polazaka – 50 iz sistema „BG voz” i 20 polazaka regio vozova. Iz Prokopa trenutno, kada je reč o unutrašnjem saobraćaju, polaze vozovi ka Vršcu, Zvorniku, Nišu, Prijepolju, dok iz Topčidera polaze međunarodni vozovi za Crnu Goru, kao i voz za Niš.

Kako su nadležni još pre nekoliko godina ukazali, polazak kompozicija ka našem jugozapadnom susedu se organizuje iz Topčidera jer Prokop nije predviđen i projektovan za utovar automobila. Planskim projektom razvoja Beogradskog čvora predviđeno je da se utovar i istovar automobila obavlja u Zemunu, po završetku izgradnje TPS Zemun.

Kada je reč o Prokopu, iz ove stanice se gotovo dve i po godine ne organizuju polasci ka severu zemlje, upravo zbog aktuelne rekonstrukcije pruge Beograd – Novi Sad. A baš ta linija bila je jedna od najisplativijih u putničkom železničkom saobraćaju pre privremenog ukidanja.

Komentari42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gagi, dipl. ing. saobraćaja
Tri godine kako je zatvorena Glavna železnička stanica, pa je od tada i Stari železnički most na »razpolaganju«, da ne kažem na »izvolite« nadležnima. A ti nadležni se do danas nisu »setili«, pre bih rekao nisu »znali« da Stari železnički most može vrlo lako da se rekonstruiše za dvosmerni saobraćaj lakih motornih vozila; automobili i kombi vozila i na taj način koliko-toliko rastereti most Gazela. Pored toga, na Starom železničkom mostu bi svoj prostor dobio i pešačko-biciklistički saobraćaj.
Miloš Vučković
Nas nekoliko koji već godinama pratimo gradnju u Beogradu nismo mogli više da gledamo sa strane pa smo osnovali udruženje Po meri metro kako bi pokušali da utičemo na to da se promeni prva linija metroa tako da se usvoji već predviđena varijanta trase iz plana generalne regulacije šinskih sistemapreko Kliničkog centra Srbije i glavne železničke stanice Prokop. Takođe, predlažemo i da se napravi krak prve linije metroa tako da pokrije Cerak, Vidikovac i Petlovo brdo.
Srba
Prokop je napravljen bas gde treba, po uzoru na Central Station u Njujorku. Ipak je Branko Pesic bio malo pametniji od svih ovih pametnjakovica sto kritikuju poziciju prokopa.
Srba
[email protected]"i osim stanicne zgrade vozove niti vidis niti cujes" Hvala sto ste potvrdili ono sto sam napisao.
Srba
[email protected] pored klinickog centra I porodilista!Jeste li vi nekada bili u Beogradu?
Prikaži još odgovora
Ana
Zar neko ide u Crnu Goru na more?
Miroslav
Komentar od ,,BALKANSKOM c ,,jedini je pogodio u metu , nerazumni su ostali komentari , 880.000 M2 GRADJEVINSKOG ZEMLJISTA UGLAVNOG DRUSTVENOG SRPSKOG ode u nepovrat ,steta o kojo Vi pisete nekom nije apsolutno bitna .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.