Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vidovdan simbol evropskog i nepokorenog naroda

(ЕПА ЕФЕ - В.Х.)

Pokondirene tikve i samoproglašeni Evropljani stide se mnogih srpskih tradicija i običaja. Posebno Vidovdana, u kome vide nešto isuviše tradicionalno, nacionalistički i klerikalno. Milorad Ekmečić je, u možda najvećoj sintezi srpske istoriografije „Stvaranje Jugoslavije 1790–1918”, pokazao nešto sasvim suprotno. Ljudi koji su Srbe pretvorili u moderni evropski narod i jedan blagdan, koji je u sebi spajao bezazlene paganske običaje i sveca koga slave i katolici i Bugari i Srbi, preobrazili su u temeljnu tačku srpskog nacionalnog identiteta. To su bili Dositej, Vuk i Njegoš.

Sve je počelo s prosvetiteljstvom i Francuskom revolucijom. Ruso i Šeling predlažu da se uspostavi praznovanje dana mrtvih kao nacionalnog festivala. Takve proslave su započele u doba Francuske revolucije sa zadatkom da ujedine građane i njihovu vladu. Nemački protestanti uvode 1816. godine nacionalni dan palih u oslobodilačkim ratovima. Onda su Srbi nadmašili sve ostale. „Nigde u evropskoj istoriji nije moguće bolje ilustrovati ovaj mit o nacionalnom preporodu, koji se rađa iz tragedije propasti nekadašnje veličine, kao u srpskom slučaju.” Tako piše Ekmečić.

Taj čudnovati narodić jedinstven je i po načinu na koji je očuvao istorijsku svest. Čuveni distopijski naučnofantastični roman Reja Bredberija „Farenhajt 451” opisuje svet u kome vlast sistematski spaljuje knjige. Grupa intelektualaca čuva svetsku kulturnu baštinu tako što svako od njih napamet nauči jednu knjigu i spase je za budućnost. Tuđinske vlasti su Srbima stvarno spalile većinu knjiga. Bez škola, biblioteka, sa svega šačicom učenih ljudi, Srbi su rešili da skoro svi napamet nauče i tako sačuvaju spomen na slavu svoje države kao što zaverenici čuvaju tajne kodove i znanja. Početkom 20. veka britanski teoretičar Albert Lord objasnio je tehniku kojom su naši guslari uspevali da zapamte hiljade činjenica pretvarajući ih u veličanstvene epske pesme. Na taj način je jedan nepismeni narod na rubu istrebljenja, svoje pamćenje pretvorio u predivnu poeziju.

Na Gazimestanu ( EPA/KUSHTRIM TERNAVA)

Kosovo nije postalo samo mesto s koga se Srbija penje pravo u nebo, kako reče Ljubomir Simović. Kosovski boj je i u istoriji, i u pesmi, postao čarobni istorijsko-književni portal. Prolaskom kroz tu kapiju srpska istorija je postala vrhunsko poetsko delo. Boj na Kosovu je stvoren da se oko njega ispredaju legende, da bude građa za veliki mit. Za razliku od mnogih drugih naroda, koji moraju da domišljaju i izmišljaju po čemu su neobični i jedinstveni, Srbi tih neobičnih i neponovljivih istorijskih iskustava imaju napretek. Jedna takva osobena istorijska epizoda je boj na Kosovu. Doskora sam verovao i pisao da je to jedina bitka u istoriji u kojoj su poginuli vladari obe zaraćene strane. Onda me je pažljivi čitalac Marko Ilić ispravio.

Postojale su još tri takve bitke. Između jedne male gruzijske kraljevine i Irana, između Portugalaca i Marokanaca i treća između oblasnih gospodara u Irskoj. Ova irska bitka, jedina u Evropi, ne spada po rangu u bitke u kojima ginu vladari velikih država, kao što je Osmansko carstvo ili safavidski Iran. Tako da Kosovski boj ostaje jedina velika evropska bitka s takvim ishodom. Takav ishod je zbunio Evropljane, pa su u prvi mah poverovali u pobedu Srba. Em je sultan poginuo, em se otomanska vojska povukla. Povlačenje s bojnog polja u srednjem veku bio je znak poraza. Bajazit je požurio da se razračuna s protivnicima u Jedrenu, tadašnjoj prestonici. Istorijski je bila važnija Marička bitka, kada su dve carevine, bugarska i vizantijska, postale turski vazali.

Naša slika o kosovskom Vidovdanu odavno je nadrasla jednu neobičnu istorijsku priču. Njegoš je završio pretvaranje Miloša Obilića u vrhunski uzor viteštva i žrtvovanja za čast i slobodu. Milošev primer, kao i priče o Lazarevoj večeri i kletvi, stvorili su moralnu vertikalu. Ta vertikala je prava kao strela i vodi u carstvo nebesko. Ljudi koji slabo čitaju knjige podsmevaju se carstvu nebeskom, kao nekom srpskom nacionalističkom ludilu. Zadobijanje nebeskog carstva na uštrb zemaljskih dobara i slave opšti je motiv evropskog srednjevekovnog hrišćanstva.

Srbi su osobeni po tome što vera u nebesko carstvo nije apstraktna tema kojom se bave teolozi. U odlučnim trenucima čitav srpski narod je sklon da poveruje da su neke stvari važnije od života i trenutne koristi. Kod velikih i teških istorijskih odluka Srbi su se često pitali sa čim će izaći pred Miloša. Takav je trenutak bio prevrat 27. marta, nepraktičan i nerazuman po svemu, osim po moralnoj uzvišenosti. Oni koji bi da se podsmevaju svemu, govore o britanskom novcu, kojim je navodno taj puč plaćen. Nije bilo tih para koje bi mogle da plate oduševljenje čitavog naroda i jednoglasno odbacivanje saveza s najmračnijom istorijskom silom svih vremena. Sabor SPC je objavio da se tog dana srpski narod privoleo carstvu nebeskom.

A danas? Da li smo „nedostojni istorije naše”? Od Rakića su još stroži prema svom narodu bili Vladislav Petković Dis i Radoje Domanović. U Domanovićevoj „Stradiji” Srbija je zemlja nesposobnih poltrona i lažnih rodoljuba. Disovi „Naši dani”, najcrnji mogući opis jednog društva, napisani su 1910. godine. Nekoliko godina kasnije Srbi su se pokazali ne samo kao izuzetno uspešni u ratovanju već i kao jedna od najplemenitijih armija. Srpska redovna vojska nije ubila nijednog zarobljenika. A kakve to veze ima s kosovskim zavetom i Vidovdanom? To je ona moralna vertikala koja vodi na nebo. To je uverenje da su nacionalna i pojedinačna čast skuplje od života. To je smelost da se stane nasuprot najstrašnijih sila, kao 1389, 1804,1914, 1941, 1999. godine. Neki put ta smelost liči na megalomansko ludilo. Ali nije slučajno da je, uz Miloša Obilića, najveći junak naše epske poezije kavgadžija i buntovnik Marko Kraljević, a ne neki lukavi trgovac i pregovarač. Za pesmu i mit junaci su bolji od lukavaca. Srbi u tome nisu usamljeni. Setimo se filma „Hrabro srce” i legende i Vilijamu Volasu. Možda smo mogli da budemo manje goropadni, a više skromni. Onda ne bi bili taj narod, nego neki drugi. Srpski mentalitet je odraz naroda koji je više puta prkosio velikim carstvima, ne mareći za male izglede na pobedu. Takav nepokorni stav čitavog jednog naroda povezan je s vizijom Vidovdana i kosovskog zaveta.

*istoričar

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera Sobat sa prijateljima
Moram jos nesto da kazem. Komentator Slobodan pise: Nijedna zemlja na svetu ne formira politiku (svoju Istoriju) na osnovu srednjevekovnih mitova tj.- izmisljotina!! E, pa ocigledno i SIGURNO je da g.Slobodan nikada nije bio u - nijednoj drugoj zemlji niti je ikada procitao istorije tih zemalja - jer NEMA zemlje na ovom svetu, koja svoju proslost smatra - izmisljotinom!! Na ovakvu izjavu kao sto je napisao g.Slobodan, 99% zemalja - bi se samo smejali....
Lakić Miki iz Predvorice
Имам 70 Година. Морам да кажем да ми никада нисмо имали слободу и подпуно слободно. Идемо од битке на Марици, поражени смо. Бој на косову битка изгубљена и Косово подпало под турцима. Бој на Мишару битка изгубљена турци окупрали. 1941 немачка је само за 6 Дана заузела србију и узорала, на крају 1944 Енглези, Французи и САД су дими дуз узорали целу Србију подпали смо у Комунистичко робство и био нам је 50 србомрзац који је се борио протиб срба. 1999 поново уништена србија и КИМ одузето.
Slobodan
Nijedna zemlja na svetu ne formira politiku na osnovu srednjevekovnih mitova, tj izmišjotina. Naš veliki istoričar Sima Ćirkovič je lepo objasnio da se zna samo datum kosovske bitke, da su poginula oba vladara i da su se Turci povukli. Sve drugo je izmišljeno: ne postoji kosovski zavet, Miloš Obilić nije postojao, Marko Kraljević je poginuo kao turski vazal, Lazareva večera i "videće se ko je vera a ko nevera" su izmišljeni 300 godina nakon bitke, itd itd. Pedja Markovića to dobro zna.
v stepanovic
Vidovdan obeležava dan najveće srpske tragedije, čija je katastrofalna posledica bila 500-godišnje ropstvo pod Turcima. Na taj dan bi trebalo odati poštu svim izginulim junacima. Svedoci smo sve većeg broja bivšig ateista koji su odbacili srpsku istoriju 50-ih godina prošlog veka, u korist istorije Marksizma/Lenjinizma. Sada, valjda gonjeni grižom savesti, ti novoverci održavaju nam lekcije iz mitologije, legendarnih epskih spisa, i sve pod plaštom 'svete srpske istorije', ignorišući činjenice.
Mikica
Dok svet prica o umetnoj inteligenciji i machine lesrningu mi o boju na Kosovu. Ne moze bolje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.