Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA KROZ ISTORIJU

Letovanje u Bermudskom trouglu

Posledice tranzicije bride, pa danas u jednoj od „najkafanskijih” ulica u ovolikom gradu nema mehane u kojoj bi se piće moglo poručiti i popiti za šankom, s nogu, niti čekati da na „crveno slovo” u nju bane duvačka kapela
„Под липом” (Фотодокументација „Политике”); У Македонској улици некад било више кафана него уличних бројева (Фото: „Био једном један Београд”)

Kada je srušena prizemna zgrada u kojoj je bila kafana „Kod Ginića” i do nje „Prozor”, kako bi na njihovom mestu iznikao Dom omladine, život u Makedonskoj ulici sveo se na šest kafana. Prebrojane od Trga republike, redom: „Jadran”, „Zora”, „Bohinj”, „Grmeč”, „Šumatovac” i „Pod lipom”. To je bilo nedopustivo malo za onoliki svet žedan druženja, pa su zato čak i u poslastičarnici naspram „Zore” (valjda se zvala „Minjon”?) počeli da toče kratka pića, dok i nju nisu zatvorili kako bi zgrada pod čijim je skutima radila podelila sudbinu posestrima s one strane Dečanske ulice.

Eto na šta smo spali. Početkom prošlog veka na Pozorišnom trgu bilo je šesnaest kafana, a u Kastriotovoj (Poenkareovoj, pa Makedonskoj) ulici, u četrdeset kuća bilo ih je sedamnaest. U knjizi „Spomenar o starom Beogradu” Nikola Trajković je napisao: „Krajem prošlog veka, u današnjoj Poenkarovoj ulici bilo je više kafana nego uličnih brojeva, što znači da ih je u ponekoj kući bilo i po dve.”

A danas? Bruka! Kako smo imali srca da dopustimo da se Beograd od najkafanskijeg grada Evrope premetne u prestonicu ljudske sujete oličene u sjaktećim a preskupim kafićima i pomodnim klubovima koji se diče svojom „dvadesetogodišnjom tradicijom”? Je li normalno da se u tim svratištima lakše mogu naručiti i dobiti šatobrijan, „plodovi mora” ili tajanstveni specijalitet indonežanske kuhinje, nego leskovački roštilj, teleća glava u škembetu ili gravče na tavče... dok kelneri prave gadljive grimase ako gost zaiska domaću šljivovicu?

Sluti se odgovor, a on se ne krije u razvratu, već u politici. Jer, ona je u Srba oduvek bila neizostavna tema svakog, pa i kafanskog razgovora, a pijana usta govore kako jeste, a ne kako je odlučeno da bude.

Ali, tako je bilo i drugde, pa su britanske vlasti još sedamdesetih godina 17. veka, povodom tog „legla političkih nemira”, počele da izdaju proklamacije organima reda da obrate pažnju na kafanske razgovore, o čemu svedoči Dubravka Stojanović u svojoj studiji „Kaldrma i asfalt”, pritom ne spominjući da je i kod nas bilo slično, samo što su takve proklamacije bile tajne, a organi mnogo revnosniji.

„Šumatovac” nekada (Fotodokumentacija „Politike”)

Poslednja oaza

Duh kafanskog Beograda sačuvan je po krčmama negdašnje periferije, u pijačnim aščinicama i točionicama, i u najstrožem centru grada, u tri vesele kafane u senci palate „Politika”. Naravno, reč je o „Šumatovcu”, „Grmeču” i „Pod lipom”. Ova enklava pripadala je novinarima najstarijeg preživelog dnevnog lista na Balkanu i Radija, hrabrijim političarima, visprenijim doušnicima, muzikantima, sitnim zanatlijama iz komšiluka i pratećim simpatizerima. Kakav je život tekao ovim kafanama najbolje svedoči njihov zbirni naziv – Bermudski trougao!

Iako se mnogi kunu da su „kumovali” ovom šifrovanom imenu, ta čast pripada Radmili Jovović, koja ga je predstavila javnosti u svojoj urnebesnoj reportaži u „Reporteru” početkom osamdesetih. Nešto kasnije je prešla u Politikin „Bazar”, ali urednica tog ženskog časopisa nije imala dovoljno duha za njenu duhovitost, pa je otišla. Prvo iz „Bazara”, a vremenom čak i iz zajedničkih kafana... a nekima i iz sećanja. Zašto to ime, otkud kumstvo?

Tada su kolale jezive priče da u trouglu između Bermuda, Devičanskih ostrva i Floride volšebno nestaju brodovi i avioni, gotovo istovetno kao što su u ovom našem nestajali ljudi. Međutim, ljudi su iz našeg mamurno izranjali posle nekoliko dana, a brodovlje i letelice iz njihovog nikad!

U „Politici” tog vremena na prste su se mogli pobrojati novinari ili urednici koji su ikada iskoristili ceo godišnji odmor. Takva privilegija pripadala je činovništvu koje ionako nije zalazilo u kafane. Još se pamti mudrost Vlade Bulatovića Viba raspojasanog u bašti kafane „Šumatovac”, kada je nekom dosadnom radoznalcu na pitanje gde će na letovanje, odgovorio da će skoknuti do Kragujevca na dan-dva, a zatim nastaviti – na Bermudima. Ko zna šta je onaj nesrećnik pomislio, ali bratija stalnih gostiju znala je o čemu Vib priča i iskidala se od smeha, iako je on bio smrtno ozbiljan.

Uostalom, svi smo tada letovali na „Bermudima”.

„Šumatovac” danas (Foto D. Mučibabić)

Čast svakome...

Postojalo je nekad nepisano pravilo da novinara „Politike” niko ne može častiti pićem, da svoje cehove, svejedno kakve i kolike, mora plaćati sam. Zbog toga po kafanama „Bermudskog trougla” nikad nije bilo veresije! Nju je odmenjivalo nešto drugo, o čemu se dugo ćutalo.

Kad je na čelo „Politike” pedesetih godina došao Danilo Purić da s partijskim autoritetom „primiri raspušteno novinarsko jato” jer oduvek su bili kritični (jedino što nikada nisu začikavali kralja i doživotnog predsednika), stvar se otela, pa je „partijski kadar” preko noći prerastao u „novinarsku majku” zbog toga što je iz svog džepa plaćao neke nenaplative račune. Led je probijen kada je namirio ceh Vase Popovića, jer je polupraznih džepova zanoćio u „Šumatovcu”, a personal nesmotreno ostavio otvoren šank.

Slučaj je preuzeo Boža Alempijević, legendarni šef kafane, koji je uveo običaj da iz svog budžaka, preko tankog špricera i debele muštikle s vremena na vreme prizove turu „na račun kuće” stalnim a manje solventnim gostima. Častio bi i kad su u donjoj sali održavali redakcijske sastanke, kad bi proslavljali uspehe ili tugovali zbog kakvog razočaranja, a bivalo je i toga!

Slično je bilo „Pod lipom” ili u „Grmeču”, mada su te kafane bile slabije sa smeštajnim kapacitetima, a povrh toga do njih i iz njih moralo se preko onolike Makedonske ulice...

Dečanska „Kod Ginića” 1944. (Foto: „Bio jednom jedan Beograd”)

Nepostojeći osmougao

Navala na Bermude bila je takva da se sto zaposedao sabajle i brižno čuvao do fajronta, pa je slavni trougao umalo prerastao u osmougaonik, a sa „Bosnom”, „Bohinjem”, „Zorom”, „Mornarom” i „Herceg Novim” na temenima („Bosna” je već desetak godina zamandaljena, u negdašnjem „Bohinju” tavori radnja brze hrane, a „Pod lipom” prodavnica kućne alhemije).

U to vreme začeta je i priča o pretvaranju Knez Mihailove u pešačku zonu, a pratio ju je vapaj da se to isto učini i sa Makedonskom ulicom zarad ovih njenih znamenitosti. Eh, gde bi nam bio kraj. Naime, iako je delovalo suludo kraj onako iskićene Skadarlije, nije bilo gosta Beograda a da nije zabasao i u Bermudski trougao! Bio je to epicentar prestonice i stecište intelektualne, kulturne, sportske i političke elite, prava „legitimacija” Beograda, izlog njegovog srdačno gostoprimljivog duha.

Onda su nas zaskočile svađe, ratovi u okruženju, ekonomske sankcije, hiperinflacija, tranzicija, trista čuda, i sve je otišlo dođavola. Kafane su se zatvarale i otvarale, menjale vlasnike, nazive, ambijent ili namenu, a na užas nesrećnih gostiju.

Posledice su katastrofalne, pa danas u jednoj od „najkafanskijih” ulica u ovolikom Beogradu nema kafane u kojoj bi se piće moglo poručiti i popiti za šankom niti u nju privesti duvačka kapela da oplete na „crveno slovo”. Ima kafana i kafića, ne zna im se broj, ali odavno su izgubili dušu koja je bila oličena u stalnim gostima i simpatizerima.

A kao najstrašnija posledica bilo je to što su ljudi prestali da se druže. Ako je nekome to bio cilj, kapa dole!

Pa, kako ovih dana sebi ili drugima odgovoriti na pitanje – kuda na letovanje?

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Још и пре него што сам у тој улици ишао у школу није ми било јасно зашто је назваше по грчкој покрајини.
tuga
Pod lipom je nekada bio pod lipama, a sada tamo samo beton i užas. Prekoputa se nekako sačuvalo drveće, ali dokle?
Danilo Stojicevic
U Beogradu decenijama pa i vekovima trajala je tradicija kafana i svaki deo grada imao je svoje "trouglove". Mislim da je znacaj "trougla" iz teksta malo preuvelican obzirom da su gosti bili vecinom novinari koji ocigledno vole da pisu o sebi. Ja cu vas podsetiti na jos jedan cuveni trougao, tzv. Cuburski trougao kojeg su cinile kafane "Vltava", "Trandafilovic" i "Kalenic" uz sadejstvo "Sokolca", "Stare Srbije" i "Mlave".
Коста
Приметите свеопште присусто ћирилице у јавном животу. Беше једном један Београд.
сивошевић
уживам у писанијима Лазића! прикрао се, нисам очекивао оволико духа и љубави.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.