Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
STOGODIŠNjICA USTAVA KRALjEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA IZ 1921. GODINE

Protivrečja Vidovdanskog ustava

Википедија

Pored niske bisernih ustavnih tekstova Kneževine i Kraljevine Srbije, onih dovoljno autentičnih da se mogu smatrati „kamenima međašima” nacionalne ustavnosti (Sretenjski ustav iz 1835, Namesnički ustav iz 1869, Radikalski ustav iz 1888. i taj isti, neznatno korigovani, Ustav iz 1903), stoji jedan koji formalno nije bio Ustav Srbije, ali za koji se vezuju sva protivrečja svojstvena ne samo starim nego i modernim srpskim ustavima. To je Ustav Kraljevine SHS od 28. juna 1921. ili, kratko, Vidovdanski ustav. Premda njegov naziv nosi sa sobom veličinu srpske istorije i dubinu srpske duhovnosti, u državno-pravnom smislu to je bio prvi jugoslovenski ustav.

Kraljevina SHS nasledila je sve međunarodne ugovore koje je pre Prvog svetskog rata zaključila Kraljevina Srbija. Sa stanovišta međunarodnog prava, ona je bila stara država. Ustav je bio, proceduralno, a dobrim delom i sadržinski, nov. Kraljevina SHS je, tako posmatrano, bila nova država.

To protivrečje ove države uticalo je na suštinska obeležja Ustava. Državna tvorevina, nastala 1. decembra 1918. godine faktičkim putem, nije počivala na društveno-političkom konsenzusu i iskrenoj volji za političkim zajedništvom tri identitetski različita naroda – Srba, Hrvata i Slovenaca. Nijedan ustav na svetu ne bi s uspehom mogao da pravno uobliči takvu tvorevinu i udahne joj dug život.

Prema tome, Vidovdanski ustav nije ni mogao da izvrši konstitutivnu funkciju, odnosno da uspostavi funkcionalnu državu i državnu organizaciju. Kakva će mu sudbina biti moglo se naslutiti na osnovu toga što je na prestolonaslednika pokušan atentat odmah po stupanju Ustava na snagu. „Politika” od 30. juna 1921. u naslovu prenosi: „Ustav je stupio na snagu”, da bi odmah ispod masnim i manjim slovima pisalo: „Kad se vraćao iz Konstituante, sa zakletve na Ustav, na prestolonaslednika je izvršen atentat koji nije uspeo.”

Vidovdanski ustav je patio od tri hronične boljke – nedostatka proceduralnog legitimiteta, sadržinske nekoherentnosti i neprilagođenosti konkretnim društvenim prilikama. Formalno, ovaj ustav pripada grupi ustava paktova jer ga je izglasala Ustavotvorna skupština, telo izabrano samo s tim zadatkom, a potvrdio prestolonaslednik regent Aleksandar Karađorđević. Čak i sa tog, čisto formalnog, gledišta Vidovdanski ustav je pripadao prošlosti.

U stvari, najveći proceduralni nedostatak, koji je doveo u pitanje legitimacijsku funkciju ovog ustava, ogledao se u tome što je Ustav usvojen minimalnom apsolutnom većinom glasova srpskih političkih stranaka i muslimanskih poslanika iz Makedonije i Bosne i Hercegovine, dok su se slovenački i hrvatski poslanici uzdržali od glasanja („Politika” od 29. juna u naslovu prenosi: „Ustav je primljen”, a potom u podnaslovu: „Sa 223 glasa protiv 35 juče je izglasan novi Ustav. – U 12 sati i 38 minuta prvi topovski pucanj oglasio je taj značajan događaj”). Vidovdanski ustav nije doneo formalno-pravno suvereni ustavotvorac. Ustavotvorna skupština je to bila samo po nazivu, ali je njeno polje delovanja omeđeno unapred donetom političkom odlukom o naslednoj monarhiji kao obliku vladavine na čelu s dinastijom Karađorđević. Tu je skupštinu prestolonaslednik regent mogao, prema poslovniku koji je u formi uredbe donela vlada, raspustiti u svakom trenutku.

Kraljevina SHS je bila unitarna (prosta) država, iako je nacionalna heterogenost možda zahtevala federalno uređenje. Ako se unitarizam još i mogao braniti ustavnopravnim razlozima (Slobodan Jovanović), izraziti centralizam svakako nije. Ustav je odredio da postoji jedan „troplemeni” narod s tri različita imena i jedan službeni jezik (srpsko-hrvatsko-slovenački). Sistem vlasti je bio deklarativno zasnovan na podeli vlasti, ali je kralj imao znatna ovlašćenja ne samo u oblasti izvršne već i zakonodavne vlasti. Vidovdanski ustav se vratio na prvu evolutivnu fazu parlamentarnog sistema – dualistički (monarhijski) parlamentarizam. Odlika ovog oblika parlamentarizma je vlada koja nominalno odgovara i kralju i Narodnoj skupštini, a faktički samo kralju. U praskozorje ustavnosti racionalizovanog parlamentarizma, koji ustavnim mehanizmima jača vladu i čini je centralnom ustavnom institucijom, Vidovdanski ustav je vladu iznova potčinio kralju. Teritorijalna organizacija države bila je u potpunosti podređena centralističkim težnjama i politici ustavnog nametanja nacionalnog jedinstva. Ustavna sredstva sva skrojena da obezbede maksimalnu centralizaciju države nisu ni u kom slučaju mogla služiti integrativnoj funkciji Ustava.

Imao je Vidovdanski ustav i svojih svetlih tačaka. Iz ugla naše aktuelne ustavne situacije, zanimljivo je da je Ustav sadržao formalno jake garantije sudijske nezavisnosti. Iako je sudije imenovao kralj, one su bile na funkciji dok navrše godine za penziju. „Pre toga sudija se može ostaviti u penziju samo po pismenoj molbi ili kad telesno ili duševno tako oslabi da ne može vršiti svoju dužnost”, o čemu je odluku donosio Kasacioni sud. U tom smislu, Vidovdanski ustav je kvalitetniji od važećeg ustava Srbije, koji je prepustio zakonodavcu da uredi osnove za prestanak sudijske funkcije.

Vidovdanski ustav iz 1921. i Ustav Srbije iz 2006. imaju i jedan zajednički imenitelj. Oba sadrže (pre)bogat katalog ljudskih, a pogotovo socijalnih i ekonomskih prava. Za ono vreme, to je bila ustavna „avangarda” svojstvena nekolicini ustava, poput Vajmarskog ustava Nemačke iz 1919. i Ustava Meksika iz 1917. Ipak, ekonomska, a naročito socijalna, prava ne primenjuju se neposredno na osnovu ustava. Ona, po prirodi stvari, traže zakonsku razradu. Otuda su gotovo sva takva ustavom proklamovana prava zakonima i oduzeta.

Vidovdanski ustav je bio istovremeno i anahron i moderan. To njegovo protivrečje nije se moglo dovesti u sklad. Spadao je u kategoriju nominalnih ustava, onih koji se ne zasnivaju na društvenoj stvarnosti niti su napisani da bi obezbedili skladan društveni razvoj. Takav ustav bio je osuđen da živi kratko, da se uglavnom ne primenjuje i da bude zamenjen predustavnim stanjem – ličnom vladavinom bez parlamenta i političkih partija (diktatura od 6. januara 1929). Ostaće zapisan u našoj istoriji kao „poslednji klasik”, odnosno ustav koji je makar nominalno počivao na podeli vlasti i garantijama ljudskih prava. Njegov sledbenik, Septembarski ustav iz 1931, to već nije bio, a to svakako nisu bili ni ustavi Srbije i Jugoslavije iz doba tzv. socijalističke ustavnosti. Bilo je potrebno da protekne više od šest decenija da bi se Srbija Ustavom iz 1990. vratila na staze liberalno-demokratske ustavnosti.

Naša ustavna istorija je bogata. Bilo je lepih ustavnih tekstova, ali teških ustavnih promašaja. Ustavna protivrečja retko su bila posledica nemušti ustavotvorca, a često nepostojanja širokog društvenog saglasja o temeljnim ustavnim vrednostima i ciljevima. Kad tog saglasja nema, ni najveštija pravnička ruka ne može da sroči ustavnu normu koja će imati vrednost u pravnom i političkom životu.

Danas je Vidovdan. To je dan koji slavi pobedu duha nad materijom, mudrosti nad lukavstvom, odanosti nad izdajom, borbe nad predajom, neba nad zemljom i smešta patriotizam na vrh lestvice najviših, univerzalnih vrednosti. Sutra, dan posle Vidovdana 2021. godine, Narodna skupština će nastaviti rad na promenama Ustava Srbije iz 2006. u delu o pravosuđu. Poželimo da duh Vidovdana bdi nad narodnim poslanicima i građanima Srbije na ovom zadatku od najvećeg državno-pravnog i društvenog značaja.

*redovni profesor Pravnog fakulteta UB, sudija Ustavnog suda Srbije

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr Zoran Markovic
Hvala na ponavljanju vrednosti kojima su nas zadnjih dva veka zasipali, prvo "tadasnja medjunarodna zajednica" (Austro-Ugarska, Nemacka, Velika Britanija i Francuska), zatim Komunisticka Partija, potom Kominterna, a sada "liberalne demokratije" zapada (USA, UK, Francuska, Nemacka). Ako je, kako tvrdite, jedinstvena drzava toliko zlo, zasto su onda Italija, Nemacka, Francuska, da spomenem samo neke unitarne, a ne federalne? (podele Nemacke su vise administrativne nego federalne prirode, to znate)
Дан
Немачка је опасно федерална држава тако да су имали проблема и са условима за ковид који су се разликовали од покрајине до покрајине. Велика Британија је унија па се закони у Шкотској и Северној Ирској често разликују (чак и школски и банкарски систем у Шкотској). За САД да и не говорим јер има преко 50 држава, од великих као Калифорнија до оних од мање од два милиона. Слично је и са швајцарским кантонима.
Srdjan
Hvala za ovako kvalitetan i poučan tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.