Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Proslava 500. godišnjice Kosovskog boja na Vidovdan 1889.

​Споменик косовским јунацима дело је вајара Ђорђа Јовановића

Vidovdan, narodni, verski u nekim trenucima istorije i državni praznik srpskog naroda i njegove države. U nekim krajevima devojke su se na ovaj dan umivale vodom od trave vidovčice, u nekim iznosile svu devojačku spremu da se vidi, a na Kosovu i Metohiji narod je verovao da na Vidovdan u gluvo doba noći sve vode na Kosovu poteknu crvene kao krv.

U političkom i duhovnom životu Srba ovaj praznik vezan je za Kosovski boj i „simbolizuje čitavu srpsku istoriju, istoriju narodnog poraza, ali i njegovog uzdignuća, istoriju njegovog stradanja, patnji i muka, ali isto tako i istoriju njegove duhovne i moralne snage i veličine, kao i veru i nadu u bolje dane”. On je poseban značaj dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je na 500. godišnjicu Kosovskog boja 1889. godine i obeležavan kao spomen-dan palima u borbama za otadžbinu.

Prema toj odluci, vidovdanskim pomenom obuhvataju se svi koji su glave svoje dali za veru i otadžbinu. Sve to spojeno je s kultom Lazara Hrebeljanovića, kome je njegov sin despot Stefan 1403/4. podigao mramorni stub na mestu pogibije s natpisom na kome je, između ostalog, stajalo „pao za srpsku zemlju”. Četiristo godina kasnije Osman-efendija optuživao je Karađorđeve ustanike 1806. da u rukama stalno nose knjige kneza Lazara i da je „on veliki podstrekač bune u njihovom razumu”.

Dve velike godišnjice obeležavanja Kosovskog boja, na Vidovdan 1889. i Vidovdan 1989, imale su svesrpski karakter i ostale su zabeležene u istoriji. Poslednja pod Miloševićem uzima se kao najava rata ostalim narodima, što istorijski nije tačno, ali politički ratnim propagandistima jeste bilo korisno.

„Petstotiniti Vidovdan” obeležen je u Kruševcu 15. po starom, odnosno 28. juna po novom kalendaru. Kruševac, koji je tada brojao oko 6.000 stanovnika i bio dva puta malobrojniji od Leskovca i tri puta od Niša, izabran je kao Lazareva prestonica, odakle je knez Lazar, „poslednji vladar srednjovekovne Srbije koji nikada nije priznao vlast nevernika”, pošao u suret turskoj najezdi.

Odluka vlade

Obeležavanju je prethodila obrazložena odluka vlade Save Grujića, koji je od namesništva u aprilu zatražio odobrenje:

da se 15. juna ove godine učini u celoj zemlji svečan spomen knezu Lazaru i poginulim junacima za veru i otadžbinu na Kosovu

da se tog dana u Kruševcu položi temelj spomeniku poginulim junacima na Kosovu kao vidljiv znak ljubavi i zahvalnosti njihova potomstva. Ovaj spomenik da se podigne o narodnom trošku, putem dobrovoljnih priloga

da se o državnom trošku štampa „Kosovska spomenica”, u koju će se pribrati sve narodne pesme o boju na Kosovu s ilustracijama kosovskih junaka i događaja

da se ustanovi orden kneza Lazara koji će biti samo jednog reda i koji će moći nositi samo srpski vladaoci i njihovi punoletni prestolonaslednici

da se u svezi s ovom kosovskom proslavom, 20. juna ove godine, Njegovo veličanstvo kralj Aleksandar Prvi (Obrenović) miropomaže u manastiru Žiči

Za izvršenje ove odluke da se pod predsedništvom ministra prosvete i crkvenih poslova odredi naročiti odbor koji će se starati da se prema ovoj odluci kosovska proslava što dostojnije izvrši. Pošto je dobijeno odobrenje od namesnika, vlada je sastavila odbor od 15 članova koji će se pod predsedništvom ministra prosvete i crkvenih poslova starati „da se i pomenuta odluka u svemu dostojno izvede”.

Red svetkovine kosovske 500. godišnjice

Službene novine najavile su da svetkovini u Kruševcu prisustvuje kralj, kraljevski namesnici, članovi vlade, arhijereji, predsednik državnog saveta, predsednik ili potpredsednik poslednje Velike narodne skupštine, predsednik Kasacionog suda, nastojatelji svih zadužbina kneza Lazara, carice Milice i despota Stefana, deputacije svih pukova svih rodova vojske, okružna izaslanstva u koja dolaze predsednici opština iz svakog sreza, izaslanstva pevačkih družina i glavni priređivački odbor.

Po podne 14. juna treba da su u Kruševcu svi koji imaju sudelovati u svetkovini. Istog dana u 7.30 počeće u Lazarevoj crkvi u Kruševcu i po svim crkvama i manastirima u zemlji svečana večernja „s bdenijem po srbljaku”. Ovo bdenije oglasiće zvona po celoj zemlji. Bdeniju u Lazarevoj crkvi prisustvovaće kraljevski namesnici, članovi vlade i sva lica spomenuta u tački 1. Na bdenije kao sutradan na liturgiju dolazi se u crnini ili sa znacima žalosti.

Od šest časova uveče 14. juna da ponoći 15. juna neće biti u celoj zemlji svirke i veselja.

U zoru 15. juna svuda gde ima topova po 21 pucanj oglašava svetkovinu.

U devet časova po svim crkvama i manastirima počinje svečana liturgija (po srbljaku). Liturgiji u Kruševcu prisustvuje kralj i ostali iz tačke 1. Za vreme liturgije biće uparađena vojska.

Po svim crkvama i manastirima govoriće se na liturgiji shodna beseda. Posle liturgije i besede održaće se parastos poginulima na Kosovu. Svuda gde je mogućno „Vječnaja pamjat” propraća se plotunom iz topova i pušaka.

U pet časova po podne polaže se temelj spomeniku kosovskim junacima. Polaganje temelja izvršiće kralj u prisustvu namesnika, članova vlade, lica iz tačke 1 i uparađene vojske. Predsednik Ministarskog saveta otvara ovu svečanost kratkim govorom i čitanjem zapisa na pergamentu. Zapis, potpisan od kralja, namesnika, članova vlade i predsednika kruševačke opštine, uzidaće se u kamen temeljac. S ovim zapisom uzidaće se „Kosovska spomenica” i po jedan novac od sadašnjih srpskih metalnih novaca.

Polaganje temelja propraća se 21 pucnjem iz topova, kad kralj udari čekićem u temeljac.

Govori besedu jedan član glavnog priređivačkog odbora.

Posebna napomena: na putu iz Kruševca u Žiču kralj će svratiti u Ljubostinju, gde će učiniti naročiti pomen na grobu carice Milice.

Kralj Milan je na pozivnicu predsednika Ministarskog saveta za kosovsku proslavu i kraljevo miropomazanje odgovorio da „sažaljeva što ne može doći zato što se po povratku sa svog puta na istok bavi u Carigradu”. Prvi namesnik Jovan Ristić zbog bolesti, takođe, nije prisustvovao svetkovini.

*istoričar

 

U Lazarevoj prestonici

U pratnji namesnika i članova vlade na čelu s predsednikom Savom Grujićem kralj je pristigao u Kruševac uz usputna zadržavanja i dočekan od mesnog stanovništva u pola šest u Kruševcu. Kralj je najpre otišao u crkvu dočekan od mitropolita i drugih crkvenih velikodostojnika, a odatle pešice otišao u zgradu gimnazije, gde mu je spremljen stan.

Kruševac je do šest uveče bio ukrašen trobojkama, a od šest sati su zamenjene crnim zastavama.

Na sam Vidovdan 1889. posle službe u crkvi oko koje se slilo oko 5.000 ljudi održan je pomen kosovskim junacima u crkvenoj porti u naročito sagrađenom i crninom ukrašenom paviljonu. Posle pomena osvećena je nova i bogato ukrašena zastava pevačkog društva Obilić, koju je društvu darovao kralj. Zatim su ispred kralja prodefilovali u bojnom poretku svi prisutni rodovi vojske.

U 17 časova kralj se sa svitom u prisustvu mnogobrojnog naroda uputio na mesto gde će biti podignut spomenik. Tu je predsednik vlade održao kratku besedu i pročitao spomenicu koja je stavljena u temelj spomeniku. Potom je kralj zlatnim čekićem udario tri puta u kamen temeljac uz gromke i burne usklike: „Živeo!” Posle toga besedio je Jovan Dragašević, pukovnik i kraljev učitelj srpskog jezika i geografije, a posle njega i Stojan Bošković, državni savetnik. Kralj je upisao prilog za podizanje spomenika od 2.500 dinara. Dve devojke prodavale su cveće s Kosova polja s crnom vrpcom i natpisom Spomen sa Kosova. Vence su na spomenik polagale razne delegacije. Posebnu pažnju izazvao je spomenik češke omladine.

Sutradan je obavljeno svečano polaganje kamena temeljca novoj državnoj barutani na imanju Đ. Simića, na Rasini, po sata od Kruševca, koje je država otkupila, temelj vojnoj snazi i spremi domovine. Barutana je rađena po planu inženjera Todora Seleskovića, koji je za tu priliku posebno uradio u prostoru ceo plan da se jasno vide sve građevine. Sa čekićem posebno izrađenim, sa staklenim i metalnim cilindrom od jednog srpskog topa i metalnom pločom stavljen zapis u kamen temeljac.

Po sačinjenom predračunu ova će fabrika državu stati 500.000 dukata u svemu sa onim mnogim i skupocenim mašinama koje će se za ovu fabriku nabaviti.

Posle svečanosti kralj se vratio u Kruševac i prisustvovao javnom upisu sredstava za spomenik za koji je bilo prikupljeno preko 9.500 dinara. Sutradan je kralj otputovao za Ljubostinju i Trstenik. Odatle je otišao u Kraljevo i Žiču, gde je izvršen čin miropomazanja.

 

Vez kraljice Natalije

Njeno veličanstvo kraljica Natalija poklonila je za vidovdansku proslavu kruševačkoj crkvi jedan beo svileni zastirač, koji je ona sama svojom rukom izvezla. Kralj Aleksandar je manastiru Ljubostinji, zadužbini carice Milice, poklonio je zlatan krst. Pored toga kralj Aleksandar je naručio kod beogradskog zlatara dva druga zlatna krsta, koji su bili izloženi nekoliko dana u Parizu radi svoje umetničke izrade, te je jedan od tih krstova darivao crkvi u Žiči, kad je miropomazan, a drugi je poslao crkvi Ravanici u Sremu, gde počivaju kosti Svetog kneza Lazara i gde je, uprkos zabrani vlasti, održana masovna proslava 500. godišnjice.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mihail
Ne znam sta znaci proslava Kosovskog boja , ali znam da taj datum srpska nacija MORA da obiljezava .Na taj dan na tom mestu bi trebalo da se dele; brosure ,antikviteti, delovi nosnje slike itd, iz te bitke i nase iistorije koju su pisali srpski istoricari a ne austrougarski idr.
Ташко Васиљев
Био сам на прослави 600-годишњице Косовског Боја 1989. и поносан сам што сам био присутан тамо. Народ из тога краја (сада можда већ расељен) ме је дочекао као свог.
Mince Krstic
Clanak je divan , ali molio bih urednistvo da objavi istorijski clanak o proslvi 500 g Vidovdana u Vrdniku gde se okupilo preko 10 000 ljudi iz svih krajeva Austrogarske i posto je bila zabranjena litija kosovskim junacima , narod je klekao na koena i sa svestenstvom otpevao pesmu u slavu palim junacima na Kosovu. U policiskom izvestaju je navedeno da je to bio najveci hor pod vedrim nebom koji je ikada vidjen!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.