Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Povratak Turske na Kavkaz

Ukoliko Turska otvori vojnu bazu u Azerbejdžanu Rusija će morati tom problemu da posveti „specijalnu pažnju” i preispita svoje odnose s Bakuom i Ankarom
Председници Реџеп Тајип Ердоган и Илхам Алијев на паради у Бакуу (EPA-EFE/Roman Ismayilov)

Davnašnja želja Ankare počela je da se ostvaruje: Turska je sve prisutnija na Kavkazu, pogotovo posle prošlogodišnjeg sukoba Azerbejdžana i Jermenije oko sporne provincije Nagorno-Karabah. To već izaziva zabrinutost u svetu, pre svega u Moskvi, pogotovo što Ankara, kako saznaju lokalni mediji, planira da uspostavi vojnu bazu u Azerbejdžanu.

„Turska je danas svim sredstvima uz Azerbejdžan, neka ceo svet zna da ćemo sutra stati iza njega ako bude ugrožen”, izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan posle nedavne posete Šuši, istorijskom gradu u Nagorno-Karabahu.

To mesto će iduće godine, kako je najavio, biti proglašeno za „kulturnu prestonicu turskog sveta”.

Direktor Odbrambene industrije Turske Ismail Demir potvrdio je da Ankara i Baku sada rade na nekoliko projekata kako bi unapredili vojnu saradnju i zajedničku proizvodnju za potrebe armija dve zemlje. „Mi više ne želimo da rasipamo snage”, objasnio je.

Turska ima posebne odnose s Bakuom, sa čijim žiteljima deli zajedničku istoriju, kulturno nasleđe i jezik.

„Mi smo isti narod (Turci i Azeri), koji živi u dve države”, često ističu u Ankari, koja od raspada Sovjetskog Saveza pokušava da pusti što dublje korene u bivšim sovjetskim republikama na Kavkazu i u centralnoj Aziji, gde su muslimani pretežno stanovništvo. Ali, to ne ide tako lako kao što se u početku naivno verovalo: novostvorene države ne mogu posle sedamdeset godina zajedničkog života u SSSR tako lako da prekinu sve veze s Moskvom, pogotovo što u njima i dalje žive mnogi Rusi.

U prošlogodišnjim sukobima Azerbejdžana i Jermenije oko sporne provincije Nagorno-Karabah Ankara je od prvog časa nesebično stala iza Bakua: pored savremenog naoružanja, Azerima su pomogli i dobrovoljci iz Sirije i Libije.

„Nikad nećemo zaboraviti pomoć koju nam je Turska pružila tokom naše borbe za oslobađanje zemlje (Nagorno-Karabaha)”, izjavio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

Turska negira da je direktno učestvovala u oružanim sukobima, ali naglašava da će uvek podržati Baku „svim raspoloživim sredstvima”.

Ankara sada planira, kako se nezvanično saznaje, da podigne vojnu bazu u Azerbejdžanu, što već izaziva podozrenje u Moskvi.

„Postavljanje vojnih instalacija neke od zemalja NATO-a na ruskim granicama je razlog za ’posebnu pažnju’ i preduzimanje neophodnih koraka kako bismo očuvali svoju bezbednost, izjavio je tim povodom predstavnik Kremlja za medije Dmitrij Peskov, prenosi istanbulski mediji.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bio je diplomatski uzdržan: „Ja ne želim da komentarišem nezvanične informacije”, preneli su mediji u Ankari.

Poznavaoci prilika na Kavkazu ne isključuju mogućnost da je to zapravo uvod da Azerbejdžan, uz podršku Ankare, uskoro pokuša da postane član NATO-a.

Rusija je, kroz Ugovor o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), u vojnom savezu s Jermenijom, na čijoj teritoriji ima bazu, ali je dosad vodila računa da ne poremeti odnos snaga u nemirnom regionu. Pored Sirije i Libije, to je sada treći front na kojem su se u poslednje vreme na suprotnim barikada našli predsednici Vladimir Putin i Erdogan, ali su dosad uspevali da izbegnu direktan sudar.

Erdogan ni ranije nije krio ambicije prema bivšim sovjetskim republikama, pogotovo što se na tim prostorima nalaze ogromne rezerve nafte u kojoj Ankara inače oskudeva. On sada preko Bakua pokušava da otvori koridor i ka drugim muslimanskim republikama na Kavkazu i centralnoj Aziji.

Predsednici Putin i Erdogan krajem ove sedmice razgovarali su telefonom o situaciji u Nagorno-Karabahu, ali pojedinosti nisu saopštene.

Ukoliko se Baku dogovori s Ankarom da otvori bazu na Kavkazu Moskva će bez sumnje morati da preispita svoje odnose i s Alijevom i s Erdoganom. To će biti veliki izazov za njenu bezbednost, jer Turska je jedna od vodećih članica NATO-a. Pitanje je kako će u tom slučaju reagovati i Vašington i Pariz, koji su ranije otvoreno kritikovali Ankaru zbog uplitanja u razgraničenje Azerbejdžana i Jermenije, kao i zbog mešanja u unutrašnje poslove Sirije i Libije.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zorica Avramovic
Како другачије протумачити Бајденове речи о Турској и САД, које иду ка новом раздољбу? Турска би и јаре, и паре. Е, па, неће моћи! С једне стране Ердоган вуче Турску у прошли век, одузимајући људске слободе, хапсећи неистомишљенике, а с друге се улагује САД, верујући да у том "савезу" може да омасти брке при покушају уништавања православних хришћана. Грчка нека се замисли. Ми се не заваравамо...
Car sloba
Ipak je velika Srbija za ceo svet daleko veća opasnost nego velika, sve veća turska. Jel to normalno? Nije, ali angloamerikanci su tokom istorije uvek jako podržavali tursku i sve što je protiv Rusije.
Zana Malkoc
Turska ima pravo da brani svoju bracu u Nagorno Karabahu koju su do skoro mucili Jermeni. Ta provincija pripada Bakuu kao sto je pripadala do raspada SSSR pocetkom 90-tih godina. Uz pomoc Turske ta greska je sada ispravljena.
slavkoD
Turska ima 85 miliona stanovnika,plus zemlje koje su u njenoj orbiti.Sve do Kine. Negde oko 100 miliona stanovnika.RF i Kina cemorati da se naviknu na tu realnost.
Andrej Novakov
Pitam se dokle ce Vladimir Putin da pregovara sa Erdoganom. Ambicije Ankare su, kako se to cesto nezvanicno kaze, ,,zelena transverzala,, od Kineskog zida sve do Jadrana odnosno od Sindjanga do Sandzaka, Kosova, Bosne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.