Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DEJAN PAPIĆ, izdavač i predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije

Termin Sajma knjiga ne odgovara ni izdavačima ni posetiocima

Poseta će svakako biti znatno manja, a svi troškovi nastupa za izdavače ostaće isti, što znači i neminovni finansijski gubitak koji mnogi neće moći da podnesu
Дејан Папић (Фото: Лагуна)

Sajam knjiga je zakazan za 11. septembar, mesec i po dana pre uobičajenog termina. Jasno nam je da je ovo iznuđen potez organizatora u strahu od oktobarskog potencijalnog novog talasa epidemije, kaže u razgovoru za „Politiku” Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće „Laguna” i knjižarskog lanca „Delfi” i čelnik Udruženja izdavača i knjižara Srbije, neposredno posle organizovanja manifestacije „Noć knjige”.

Dobra je, dakle, vest da će Sajam knjiga biti održan, kaže Papić, ali i dodaje da novi termin u svakom drugom smislu nažalost ne odgovara ni izdavačima, ni posetiocima.

– Neki će tada biti na letovanju, drugi će biti zaokupljeni početkom školske godine. U isto vreme održava se Sajam knjiga u Banjaluci, posetioci iz drugih gradova možda neće biti spremni za put u Beograd kao što bi bili u oktobru, a ni izdavači neće stići da pripreme mnogo naslova koji su planirani za kraj oktobra. Dakle, poseta će svakako biti znatno manja, a svi troškovi nastupa za izdavače ostaće isti kao i ranije. To znači i neminovni finansijski gubitak koji mnogi izdavači neće moći da podnesu – objašnjava Papić.

Kakav je stav Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) u takvoj situaciji?

Neki su već sada najavili odustajanje. Sa Sajma su nam rekli da nam ne mogu izaći u susret i spustiti cene zakupa. To znači da nama kao udruženju preostaju dve opcije – ili da bojkotujemo ovakav sajam ili da ostavimo svakom članu ponaosob da odluči šta mu je činiti. UIKS smatra da je Beogradski sajam knjiga veoma važna manifestacija i da se tradicija mora održati, tako da udruženje neće kolektivno bojkotovati sajam, ali isto tako ne možemo ni naterati izdavače da nastupe ukoliko smatraju da su im ovi uslovi neizdrživi.

Svojevremeno ste se usprotivili kada su Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i Službeni glasnik rekli da se Sajam knjiga pretvorio u vašar. Zar ne može da se nađe neko srednje rešenje?

Sajam uvek može da bude bolji, kao i sve drugo u životu. Ipak, ovaj i ovakav sajam jedan je od najvećih u Evropi, naši gosti iz inostranstva mu se dive i treba biti oprezan kada se govori o nekakvim tektonskim promenama. Ali zapravo – šta bi to tačno trebalo menjati? Možda, za početak, recimo izveštavanje sa Sajma knjiga? Iskreno, nije mi baš najjasniji fenomen zaslepljenosti novinara jednosatnim potpisivanjem neke blogerke o kojem se potom priča, danima, mesecima i godinama, a da se u isto vreme ne isprate veoma zanimljiva druženja sa čitaocima Dragoslava Mihajlovića, Ljubivoja Ršumovića, Basare, Velikića i drugih. Tema bi mogla i trebalo da bude gostovanje Dejvida Vana ili Etgara Kereta, objavljivanje stotina nagrađenih knjiga. Ipak, umesto da se promoviše u medijima, sve to dobija marginalni prostor i stvara se pogrešna slika kojom se onda naslađuju zlobnici koji ni ne dolaze na sajam. Za prave ljubitelje dobre knjige Sajam knjiga je i dalje mesto gde će svakako naći odgovarajuće naslove i gde će pre svega dobre knjige uvek biti najistaknutije. Bar kada je reč o „Laguni”.

Pandemija je prošle godine izrodila manifestaciju „Knjiga na trgu”, koju organizuje UPIS, a na kojoj ste odbili da učestvujete, pa je tako to postao festival za izdavače koji nemaju knjižare. Zar ne bi bilo bolje da se svi udružite u borbi za knjigu koliko god da se vaši pristupi njoj razlikuju?

Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS), čiji sam predsednik, reprezentativno je strukovno udruženje koje okuplja više od 120 izdavača i knjižara, velikih i malih, državnih i privatnih. Nastalo je mnogo pre pomenutog UPIS-a koji ima petnaestak članova. Ovaj manji broj izdavača dobrodošao je da nam se priključi. Nemamo ništa ni protiv dobrih ideja koje bi mogle da uslede sa njihove strane. Mi u UIKS-u nismo smatrali da je ad hok organizovana trodnevna pijaca knjiga, na gradskom trgu i pod šatrom, događaj koji je dostojan ozbiljnog razmatranja. Knjigu i čitanje treba promovisati u knjižarama i na drugim odgovarajućim mestima – ne na tezgama.

Nemaju svi izdavači lanac knjižara kao vi. Zašto „Knjiga na trgu ne bi postala stalno mesto za dobre knjige koje su u knjižarama skrajnute?

U Srbiji su decenijama harali ulični sajmovi knjiga i znamo kako to izgleda i šta znači za lokalne zajednice. Najčešće su to bila mesta gde je cvetala siva ekonomija, korupcija, pa i piraterija. Zahvaljujući tome, mnogi gradovi u Srbiji nisu mogli da imaju legalne knjižare koje sa ovakvim „sajmovima” nisu mogle ravnopravno da se nose. Polovnim knjigama jeste mesto na ulicama i divno je imati takve punktove. Novim knjigama mesto je u knjižarama. Knjige svih izdavača koji su izlagali na trgu već se nalaze i u knjižarama.

Ponuda vaše izdavačke kuće ide od kvalitetnih do krajnje komercijalnih izdanja, bije vas glas da ste „svaštarski izdavač i da se previše reklamirate, ali domaći pisci hrle da kod vas objave svoja dela. Ukratko, je li to danas jedini model za kakvu takvu dobitnu kombinaciju na tržištu?

Rekao bih da ste izostavili najvažniju kategoriju knjiga koja je nama najdraža i svakako najzastupljenija u našoj produkciji, a to su knjige koje su i kvalitetne i komercijalne. Te dve kategorije svakako ne isključuju jedna drugu. Takođe, ako ste pod „svaštarski” mislili na izdavača koji pokriva najrazličitije ciljne grupe čitalaca, od dečjih knjiga, preko beletristike do publicistike, onda ste bili u pravu. Samo bih još dodao da se za svaku od ovih kategorija veoma pažljivo biraju naslovi i autori, bilo da su domaći ili strani u pitanju. A kada se već objavi novo izdanje, onda je potrebno da to saznaju i potencijalni čitaoci, tako da se trudimo da promovišemo knjige koje objavljujemo. Rekao bih da reklame za knjigu nikada nije dovoljno. Dakle, naš model poslovanja je objavljivanje kvalitetnih izdanja u najrazličitijim žanrovima i za najrazličitije ciljne grupe. Trudimo se da što širi krug ljudi privučemo novim knjigama i u tome postižemo solidne rezultate. Ovakav pristup nećemo menjati.

Ovih dana ste promovisali autobiografiju folk pevača zbog koje su mnogi na društvenim mrežama javno oglasili da više nikada neće kročiti ni u jednu „Laguninu knjižaru. Kako komentarišete taj revolt?

„Laguna” je objavila oko 40 muzičkih biografija. U pitanju su najrazličitiji muzički žanrovi, a ovo je prvi put da objavimo i autobiografiju jednog muzičara iz folk miljea. To smo uradili zato što smatramo da i ta grupa čitalaca ima pravo da pročita autentičnu priču iz prve ruke čoveka koji uvek uzburkava duhove. Oni drugi, koje ovakva knjiga ne zanima, svakako mogu da pronađu mnoge druge vredne naslove i autore koje će biti po njihovom ukusu. Nismo za isključivosti bilo koje vrste. Da li je trebalo da strahujemo od reakcije antigej lobija kada smo nedavno objavili autobiografiju Eltona Džona?

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Данијел
Лагунa је израсла у озбиљан издавачки бренд Србије, али има једну ману. Недостаје јој ћирилица. Не разумијем да се одређени тираж, посебно дијела која иду у неколико издања не може издати на ћирилици!? Ово је један шири друштвени проблем, али гледано из угла Лагуне као великог издавача, потребно је само мало воље од стране господина Папића и то би се ријешило. Чувајмо свој језик и писмо. Неће то утицати на профит.
Neko
Da te interesuju drugi izdavaci ne bi svojim megalomanskim objavljivanjima ubijao male izdavace.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.