Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: PREDRAG MILOVANOVIĆ, ČLAN UTS I DVT

Potrebno je uvesti funkcionalnu nezavisnost javnog tužilaštva

Jedino nezavisnost vodi ka većoj odgovornosti nosilaca javno tužilačke funkcije, koji se u sadašnjem uređenju lako mogu „sakriti” iza rukovodioca
(Фото: лична архива)

Nedavnom odlukom nosilaca najviših državnih funkcija, predstavnici strukovnih uduruženja sudija i tužilaca biće članovi radne grupe za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa. Predrag Milovanović, član Udruženja tužilaca i odnedavno član Državnog veća tužilaca za “Politiku” govori o tome koje bi izmene trabalo da sadrži novi Ustav, zašto je važno učešće strukovnih udruženja u procesu izmena najvišeg pravnog akta i komentariše način izbora državnog tužioca.

Kako komentarišete odluku predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića, predsednice Vlade Ane Brnabić i ministarke pravde Maje Popović da članovi Udruženja tužilaca Srbije budu u radnoj grupi za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa?

Pošto proces promene najvišeg pravnog akta u jednoj državi traži široki društveni konsenzus, očigledno je da su donosici javnih odluka mudro prepoznali da dve najstarije strukovne organizacije u našoj zemlji - Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije, mogu doprineti stručnom diskursu. Naime, ne umanjujući značaj drugih strukovnih udruženja, ipak moram istaći da UTS i DSS predstavljaju strukovna udruženja u pravosuđu sa najvećim brojem članova, otuda oni crpe legitimitet da budu jedni od najrelevantnijih sagovornika na temu promene Ustava u oblasti pravosuđa. Notorna je činjenica da je UTS od svog nastajanja, pa sve do poziva predstavnika ove vlasti, dugo unazad bilo napadano i osporavano zbog svojih stavova, zalaganja za promenu položaja javnog tužilaštva. Prethodne društveno političke elite su propustile šansu da oslobode javno tužilaštvo od uticaja politike i od jednog podmuklog birokatskog sistema koji vlada u javnom tužilaštvu. Aktuelna vlast je to očigledno prepoznala, pa me ne čudi što je obrazovala radnu grupu u kojoj će, između ostalih članova, biti i predstavnici ova dva udruženja, budući da su oni najbolje upoznati sa trenutnim prilikama u pravosuđu. Ovakvu odluku apsolutno podržavam, jer je logično da će zajedno sa njima, a isključivo u interesu građana, zajedno iznaći najbolja rešenja. Uveren sam da će predstavnici vlasti iskoristiti ovu istorijsku šansu, kako bi pokazali da je Srbija demokratska država koja čvrsto korača evropskim putem implementirajući u svoj Ustav evropske vrednosti.

Mislite li da je pravo vreme za izmenu Ustava i šta bi u njemu trebalo da bude drugačije da bi bio po meri i građana i stručne javnosti?

Ono što je najviše zamereno ustavotvorcu aktuelnog Ustava je donošenje ustavnog zakona koji je na perfidan način otvorio put opštem reizboru, a potom i reviziji reizbora sudija i tužilaca, koji su međunarodne strukovne organizacije i Ustavni sud Srbije, ocenili kao fijasko. Postoji nekoliko kapitalnih i esencijalnih stvari za koje se iskreno nadam da će se naći u Ustavu, a tiču se položaja i organizacije javnog tužilaštva. Najpre, potrebno je uvesti funkcionalnu nezavisnost javnog tužilaštva. Radi se o široko prihvaćenom međunarodnom standardu koji ne povlači jednakost sa nezavisnošću koja je po Ustavu garantovana sudijama. Funkcionalna nezavisnost je nasušna potreba tužioca. Zar nije u interesu građana da ima funkcionalno nezavisnog, a ne instrumentalizovanog tužioca? Zar nije u interesu države i građana da ima odgovornije tužilaštvo? Jedino i isključivo nezavisnost vodi ka većoj odgovornosti nosilaca javno tužilačke funkcije, koji se u sadašnjem monokratskom uređenju javnog tužilaštva, lako mogu „sakriti“' iza rukovodioca. Smatram da bi trebalo reformisati i prevaziđeni naziv zamenik javnog tužioca, koji je primereniji komunističkom dobu i drugačijoj ulozi javnog tužilaštva u društvu. Zamenik javnog tužioca nikoga ne treba da zamenjuje, već treba samostalno, nezavisno i odgovorno da obavlja posao koji mu je poveren Ustavom, te da bude vidljiviji u sistemu krivičnog progona. Zato je modernom postupku daleko približnija odrednica da zamenika javnog tužioca, budući ustavotvorac preoblikuje u javnog tužioca, a sadašnje javne tužioce u rukovodioce javnog tužilaštva ili glavne tužioce. Naposletku, trebalo bi povesti računa o tome da u budućem Visokom tužilačkom savetu bude većina tužilaca, spram drugih predstavnika, kako bi to telo odražavalo ravnotežu snaga i odnosa njegovih reprezenata.

Kao odnedavni član DVT-a, kako biste ocenili njegov rad i koje probleme možete da uočite u njegovom radu?

Nažalost, na ovo pitanje nisam u mogućnosti da vam odgovorim kao član DVT, zato što se predsedavajuća Veća, Zagorka Dolovac, na konstitutivnoj sednici obratila svim prisutnim članovima, pozivajući se na Zakon o DVT-u, objasnivši nam da ona, osim što rukovodi radom Veća, ona ga i predstavlja, te da njegovi članovi nemaju pravo da izlaze u javnost sa pitanjima i temama koje se tiču rada ovog tela bez odobrenja predsednika veća. Bez obzira na to što sam na jednoj od narednih sednica ukazao da je to u suprotnosti sa međunarodnim standardima, u nastavku svog obraćanja je predsedavajuća, ipak pokazala demokratičnost, rekavši da članovima Veća, kao fizičkim licima pripadaju sva prava koja su im garantovana Ustavom i zakonom. Otuda kao slobodan građanin ove zemlje mogu da kažem da su tužioci dobili Veće po meri svoje savesti na izborima koji su prethodili njegovom vaspostavljanju. Na meni je da se svojim integritetom na najbolji mogući način borim i reprezentujem interese onih ljudi koji su mi dali svoj glas i pružili mi svoje poverenje, kao i da se bez izuzetka zalažem za unapređenje rada svih javnih tužilaštva.

Kako vidite tužilaštvo u Srbiji danas?

Tužilačka organizacija, koja počiva na zastarelom modelu subordinacije, kao takva, po mom mišljenju, ne može do kraja da odgovori izazovu modernog adverzijalnog postupka. Nadam se da će se tužilaštvo osloboditi relikta prošlosti i postati bolje, savremenije, samostalnije, pa samim tim i efikasnije. To će biti moguće jedino uz izmene Ustava, o kojima govorimo i koje očekujemo već  više od jedne decenije. Moramo pružiti uzor mladim ljudima koji su na početku svojih karijera, ne smemo ih pretvoriti u puke nekritičke izvršioce tuđih odluka, već kod njih moramo razvijati samosvest o slobodi individualnog odlučivanja, a samim tim i odgovornosti. Pored toga, iskreno se nadam da će ovaj tekst pročitati i neki student prava, možda budući vrhovni javni tužilac, koji od nas očekuje mnogo, a koga ova generacija pravnika ne sme izneveriti.

Izvesnost trećeg mandata Zagorke Dolovac ne može da bude dovedena u pitanje. Kako ocenjujete izborni postupak za državnog tužioca?

Ne želim da dajem lični ton odnosu koji ja, kao izborni član Veća, imam sa predsedavajućom DVT, Zagorkom Dolovac, jer je priroda našeg odnosa takva da smo svi mi kao članovi DVT-a ravnopravni, s tim da je ona prva među jednakima. Njen eventualni treći mandat bih mogao komentarisati samo sa fenomenološkog aspekta i to isključivo u kontekstu izborne procedure. Ono što je sporno, jeste da ona predsedava telom, koje formira Komisiju, koja potom ocenjuje i vrednuje kandidate. Dakle, ta procedura bi imala smisla jedino da se aktuelna republička tužiteljka nije kandidovala za još jedan mandat. Zato je neophodno da Ustavne promene idu u tom pravcu, odnosno da imamo jedan mandat RJT, koji je vremenski ograničen, ali bez mogućnosti reizbora, a što je u skladu sa međunarodnim standardima, jer kroz trenutnu proceduru RJT očigledno sam sebe bira. Ipak, ukoliko Dolovac bude izabrana na treći mandat, pred njom će se naći idealna prilika da u svetlu predstojećih ustavnih promena, bude na čelu reformskog procesa javnotužilačke organizacije i da posle brojnih afera, koje su obeležile rad tužilaštva u minulom periodu, zapravo bude zapamćena po tome.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beba Nikolić
Сви хоће независност, нико не помиње одговорност. Само им то недостаје да се држе закона, без злоупотребе јавних овлашћења. Када се удруже јавни тужилац и судија - чета адвоката не може да спасе јадника. То може буквално да буде само мрки поглед упућен судији. У Смедереву постоји судија која је три пута подносила кривичне пријаве за ометање правде - две против странака, једну против адвоката, јер су подносили пристојне правне лекове, ха, ха...пријатељско тужилаштво је прогањало те људе...
Mirkan
Da li to znači da od sada više neće biti na slobodi ljudi koji imaju po 15-tak krivičnih prijava?! Naše pravosudje je u pravom smislu reči rak rana društva. Krajnje je vreme da se razmontira nakaradni sistem korupcije, neodgovornosti i javašluka. Ako bude tako podržavam svaku promenu na bolje.
nikola andric
Zastita gradjana od samovolje izvrsne vlasti nije kod tuziostva nego nezavisnog sudije. Zbog toga tuziostvo moze da ''goni'' ali ne moze da osudi gonjeno lice. Sudjenje je u iskljucivoj nadleznosti suda. Odnosno tako bi trebalo da bude. Tuziostvo je po pravilu pod ministartsvom pravde pa se tesko moze nazavati ''samostalnim''. Osim toga ''drzava'' i krivicno pravo su povezani u smislu izvrsne funkcije. Pored toga trias politica polazi od podele vlasti na tri institucije a ne 4.
EvGenije
Господин каже: "Једино и искључиво независност води ка већој одговорности носилаца јавно тужилачке функције". У начелу јесте тако, али пракса демантује начело. Шта значи "одговорније тужилаштво" ако једино одговара тужиочевој савести и моралу који су, као и све људско, лако кварљива роба? Без ефикасне јавне контроле рада тужилаца нема ни одговорности. Стога не мислим да у Високом тужилачком савету треба бити већина тужилаца јер то води затвореном кругу појединаца који никоме нису одговорни.
dusan1
Ja sam za tu vrstu demokratije da se svakom da ono što traži ali i da sam lično snosi posledice svojih postupaka . Kad pogreši sudija pa čovek dobije otštetu da se to odbije od plate tog istog sudije a ne iz budžeta . Isto važi i za tužioce , policajce i sve druge građane i radnike kako u privatnom tako i državnom poslu. Po prirodi posla državni tužilac je u službi države pa samim tim ne može da bude nezavisan nego radi šta mu 'gazda' naredi kao što ni generali ne ratuju nezavisno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.