Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odlazak Svetozara Sinđelića

(Фото породична архива)

(5. maj 1946 ‒ 20. mart 2021)

Filozof Svetozar Sinđelić rođen je u Sokobanji. Osnovnu školu, gimnaziju i studije filozofije završio je u Beogradu. Rano zanimanje za probleme nauke i jezika iz ugla analitičke filozofije (diplomski rad: Konvencionalizam i jezički relativizam) trajno je obeležilo njegovo stvaralaštvo. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu magistrirao je 1979. godine tezom ,,Krucijalni eksperiment u savremenoj filozofiji nauke”, a doktorsku disertaciju „Kumulativnost i revolucija u nauci” odbranio je 1996. U periodu od 1972. do 1998. zaposlen je na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, povremeno učestvujući i u nastavi na Odeljenju za filozofiju, a 1998. je izabran u zvanje docenta na predmetu Filozofija nauke. Na Filozofskom fakultetu u Prištini predavao je Osnove logike i Logiku sa teorijom saznanja, a na Filozofskom fakultetu u Nišu Logiku i Filozofiju nauke. Takođe je predavao Filozofiju nauke i Filozofiju matematike na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a na Multidisciplinarnim akademskim doktorskim studijama Univerziteta u Beogradu u periodu od 2008. do 2011. držao je predavanja iz Filozofije prirodnih nauka. Tokom 1980. bio je na studijskom boravku u Velikoj Britaniji, dok je školske 1981/1982. bio na specijalizaciji u SAD. Objavio je knjige: Kumulativnost i revolucija u nauci (1997) i „Relativnost naučne racionalnosti” (2005) kao i niz članaka i studija u časopisima („Delo”, „Theoria”, „Filozofska istraživanja”, „Filozofske studije”, „Sociološki pregled”, „Filozofski godišnjak”, „Filosofija”) i zbornicima „Racionalnost i savremeni svet (1988), „Contemporary Yugoslav Philosophy: The Analytic Approach” (1988) i „Prilozi istoriji i epistemologiji nauke” (2010). Preveo je sa engleskog knjige „Jezik, misao stvarnost” (1979) Bendžamina Li Vorfa i „Filozofija i njena istorija: sporna pitanja u filozofskoj istoriografiji” (2002) H. E. Horhea Grasije. Prevodio je stručne priloge za časopise „Gledišta” i „Theoria”. Bio je član redakcije časopisa „Theoria” i u uređivačkom odboru „Filozofskog godišnjaka”, a 1988. i 1989. bio je glavni urednik „Filozofskih studija”. Bio je veoma upućen u savremene tokove filozofije nauke i studenti su imali privilegiju da čuju njegovu merodavnu reč u ovoj disciplini. Njegova predavanja i tekstovi bili su na zavidnom teorijskom nivou, ali ne nauštrb jasnosti i razumljivosti. Bili su mu bliski stavovi antirealista i relativista, koje je prvi i sveobuhvatno prezentovao u našoj sredini, ali bez približavanja praksističko-marksističkim ili postmodernističkim radikalnim osporavanjima nauke u celini. To što je bio razborit teorijski relativist ne znači da je relativizovao praktička načela akademskog i uopšte društvenog delanja. Uvek dobronameran, blage naravi i gospodskog držanja, izazivao je istinsko poštovanje kod studenata i saradnika. Plenio je vedrinom, dobrotom i jasnim osećajem za pravdu. Filozofsko držanje, izraženo u argumentovanom zastupanju stavova, bilo je vidljivo u dostojanstvenom svedočenju svojih uverenja.

prof. dr Biljana Radovanović

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir Jevtić
Divan čovek kakav se retko rađa. Sinteza znanja, stručnosti i dobrote i visokog morala u jednom čoveku. Profesor Svetozar Sinđelić je obeležio moje studiranje a kruna svega bila je saradnja s njim na mom diplomskom radu "Antropički Princip i Život u Univerzumu". Moj dragi profesor ostao mi je u sećanju po velikoj stručnosti i blagoj i nežnoj naravi. Nikada Vas neću zaboraviti mili profesore, počivajte večno u miru. Slava Vam.
Zoran Obrenovic
Vrstan znalac, ostar i vedar duh, dobar i skroman covek. Veliki gubitak za srpsku filozofiju.
zoran stokic
Kada jedan filozof umre, nažalost nestaje njegov unikatni nepokolebljivi duh i njegov lični "umetnički svet" stvaranja; Sinđelićev neizbrisiv trag nastaviće da živi kroz njegove đake i kolege. U skladu sa svojim uverenjima, za razliku od mnogih, nije postao poslušnik vlasti i njezin apologet pa je platio visoku cenu. Njegov intelektualni i životni put možemo zamisliti kao putovanje prema homerskoj Itaki koje predstavlja humanističko uređeno društvo. Pre nas uplovio je u Itaku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.