Klima-uređaji gutaju kilovate isto kao i grejalice

Nije više samo zimska potrošnja struje noćna mora za sve one koji se tako greju i pri tome moraju da vode računa da ne uđu u crvenu, najskuplju, zonu, već taj problem poslednjih nekoliko godina imaju i svi drugi potrošači koji uključuju klime i rashladne uređaje.

Od kada su u Srbiji krenule paklene vrućine, mnogi zaboravljaju da i klima, baš kao i TA peć i grejalice, guta kilovate i da im račun i tokom leta može biti vrlo visok. Pogotovo ako se zna da većina ovih rashladnih uređaja radi preko dana kada je kilovat-sat električne energije četiri puta skuplji nego noću. Kako ih usred ove žege ne bi dodatno oblio hladan znoj, neophodno je da povedu računa da tokom leta ne uđu u najskuplju, crvenu, zonu i izbegnu velike račune za struju.

U „Elektroprivredi Srbije” za „Politiku” potvrđuju da kod pojedinačnih kupaca upotreba klima-uređaja u stanu može značajno da utiče na potrošnju, a time i na račun za električnu energiju.

Na primer, visoko energetski efikasan klima-uređaj troši u proseku jedan kilovat-čas električne energije za jedan sat rada. U plavoj zoni po višoj tarifi to košta 9,61 dinar bez uračunatog PDV-a i akcize. Za 12 sati rada račun raste na 115,32 dinara, a na mesečnom nivou na 3.459,6 dinara. Kada se uračunaju akciza i PDV, ukupan mesečni trošak zbog rashlađivanje premašuje 4.400 dinara, upozoravaju u EPS-u. Inače, u jednom tropskom danu klima-uređaji u Srbiji potroše 8,5 miliona kilovat-sati električne energije, što je ravno proizvodnji od 13 miliona kilograma uglja.

Kako bi smanjili račun za struju, EPS na svom sajtu daje posebna uputstva koja klima odgovara kojoj površini stana i apeluju da nije najvažnije kupiti što jeftiniji uređaj, već onaj koji najmanje troši, a dobro hladi.

Primera radi, klima dvanaestica mesečno troši od 30 do 40 kilovat-sati, zavisno od energetskog razreda, što je od 192 do 768 dinara. Ako radi 10 sati, to je dodatnih od 300 do 400 kilovat-sati. U višoj, dnevnoj, zelenoj tarifi to je od 1.920 do 2.560 dinara. Ako je potrošnja ušla u plavu zonu, rashlađivanje će koštati još više – od 2.880 dinara do 3.840.

Najskuplje će platiti oni koji se hlade u crvenoj zoni. Ako i njima klima radi 10 i više sati mesec dana, platiće od 5.760 do 7.680 dinara. Računica je manja, ukoliko građani klime pale noću. Potrošnja klima-uređaja zavisi od snage, režima rada, starosti, ali i od toga da li je stan izolovan ili ne. Ako kuća nije izolovana, hlađenje će trajati znatno duže i račun će se povećavati.

Sistem „Elektroprivrede Srbije” radi stabilno i pouzdano, a proizvodnja uglja i električne energije odvija se u skladu s planom. Potrošnja električne energije u distributivnom sistemu „Elektrodistribucije Srbije” u do sada najtoplijem danu ove godine, u četvrtak 24. juna, iznosila je oko 82,3 miliona kilovat-časova, dok je prosečna dnevna potrošnja u proteklih sedam dana iznosila oko 75,65 miliona kilovat-časova, što je u odnosu na isti period prošle godine više za 3,73 odsto, kažu u ED Srbije.

Poslednjih godina primetna je tendencija rasta potrošnje električne energije u distributivnom sistemu „Elektrodistribucije Srbije” tokom letnjih meseci.

Prema raspoloživim podacima, potrošnja u letnjim mesecima od 2007. godine do danas skoro je udvostručena, dok je u istom periodu razlika između maksimalne potrošnje u zimskim i letnjim mesecima praktično prepolovljena.