Zoran Milivojević za „Politiku”: Maska, kostim i uloga

Jedno od zanimljivih pitanja, na koje su odgovori povezani sa praktičnom stranom svakodnevnog života, jeste kako se ljudi predstavljaju drugima koje ne poznaju, ili ih poznaju ali sa njima nisu bliski. Drugim rečima, kako se ljudi predstavljaju u javnom prostoru, bilo da je to ulica, radna sredina ili nešto treće?

Velika je razlika između toga kakvi ljudi zapravo jesu i kako se predstavljaju drugima. U tom smislu imamo dve socijalne situacije: bliskost i javnost. U društvu onih s kojima su bliski, ljudi se osećaju prihvaćeno takvi kakvi su, i zato se ponašaju autentično – onakvi kakvi zapravo jesu. To bliske odnose čini udobnima jer ljudi mogu da se opuste i da pokažu sebe, svoja osećanja, svoje prave stavove i svoje želje. Mogu da budu otvoreni i iskreni.

Neki ljudi ne prave razliku između bliskosti i javnosti, tako da su ponosni na to što u javnosti sve drugima „kažu u lice”. Oni su ponosni na to što nisu licemeri, to jest oni koji „mere lice” i glume određena osećanja a da ih zapravo ne osećaju, i što se drže narodne „Popu pop, a bobu bob”. Ovakav stav nije dobar iz nekoliko razloga, a njegova posledica je da drugi takvu osobu doživljavaju kao grubu i neotesanu.

Uljudnost i privatnost

Prvi razlog je što se u javnom prostoru treba ponašati kulturno, uljudno, ljubazno. To jednostavno znači da su drugi ljudi važni i da je važno kako se oni osećaju. Uljudna komunikacija uvažava osećanja drugih ljudi, tako da se pazi da se drugi osećaju prijatno, a izbegava da se kod njih izazove neprijatnost. Na to ukazuje i reč „ljubaznost”. Kada osećamo ljubav prema nekome, tada nam je važno kako se ta osoba oseća, a kada smo ljubazni, tada se ponašamo kao da volimo iako tu osobu zapravo ne volimo. Drugim rečima, drugu osobu čuvamo od toga da je ne uvredimo svojom iskrenošću ili da je ne dovedemo u neprijatnu situaciju našom radoznalošću i ljubopitljivošću. Našom zatvorenošću štitimo druge od sebe.

Drugi razlog što ljudi nisu iskreni u javnom prostoru jeste u tome što žele da sačuvaju svoju privatnost. Svako ima neke tajne koje ne želi da podeli s drugima i na to ima puno pravo. Kako ne poznajemo dobro druge, uvek postoji opasnost da će neko našu privatnu informaciju iskoristiti protiv nas. Našom zatvorenošću štitimo, dakle, i sebe od drugih.

Ta dva razloga čine da pred ljudima sa kojima nismo bliski nosimo javnu masku, iza koje skrivamo svoju intimu i privatnost. Dok je maska u javnoj komunikaciji nužno potrebna, kao znak kulture, nošenje maske u bliskosti je negacija bliskosti. Zato su dvoličnost i licemernost prekršaj u bliskosti, ali su korisni u javnosti.

Ima u izlogu, nema u radnji

Ovaj deo ličnosti koji se okreće ka javnosti označava se na različite načine. Tako pored pojma maska, koriste se izrazi: fasada ličnosti, persona i izlog ličnosti. Upravo ovaj poslednji izraz, izlog ličnosti, dobro ilustruje treću funkciju maske.

Ako zamislimo da je osoba prodavnica koja ima izlog prema ulici (javnosti), on služi da prolaznicima predstavi šta ima u prodavnici. Kako je nemoguće sve što ima u prodavnici staviti u izlog, prodavnica se predstavlja prolaznicima određenom selekcijom robe koju izlaže. Na isti način i ljudi stavljaju neke svoje osobine u izlog svoje ličnosti kako bi se predstavili drugima. Zašto to čine? Zato što ako uspeju da se predstave drugima na određeni način u koji ti drugi poveruju, tada im ponašanje drugih prema njima postane predvidivo.

Pitanje koje se postavlja jeste koliko možemo verovati da se neko predstavio tako da izložena roba zaista postoji u „prodavnici”. U svojoj težnji da se javnosti pokažu što verodostojnije, ljudi ne nose samo maske već i razrađene kostime i igraju različite uloge. Lični utisak je da se dve trećine ljudi verodostojno predstavlja drugima, a da jedna trećina pokušava da obmane druge. Obmana znači da u nečijem izlogu ima onoga čega nema u radnji, kao i da u radnji ima nešto ugrožavajuće čega nema u izlogu.

Socijalna inteligencija podrazumeva da ljudi znaju da u javnosti drugi nose maske, kao i da te maske mogu biti verodostojne, ali mogu biti i lažne, obmanjujuće i zavodljive. Iza maske simpatičnosti može se kriti predator. Sve to nalaže oprez i distancu prema sopstvenom prvom utisku o nekoj osobi. Za poznavanje drugog je potrebno upoznavanje, a za upoznavanje treba neko vreme.