Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko su teški uslovi za decu u ustanovama socijalne zaštite

Život mališana sa različitim oblicima invaliditeta koju su roditelji predali na staranje državi neretko se svodi na ležanje u krevetu, upozorava Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom
Pexels

Pogleda uprtog u sivilo plafona, bez mogućnosti da ustanu iz kreveta, zagrle plišanog mecu, izađu u dvorište ili se poigraju sa drugom decom, stotine mališana sa smetnjama u razvoju detinjstvo provode u metalnim krevetima sa visokim rešetkama u ustanovama socijalne zaštite, osuđeni na socijalnu smrt. Život dece sa različitim oblicima invaliditeta, koju su roditelji predali na staranje državi ili su ih se potpuno odrekli, lišen je bilo kakvog smisla: iako su nahranjena, okupana i presvučena, jer nikada nisu ugledala svetlo dana, niti su otišla u park, vrtić ili školu, upozorava se u najnovijem izveštaju Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI) pod nazivom „Zaboravljena deca Srbije”.

Kako u razgovoru za naš list podseća Snežana Lazarević, predstavnica ove nevladine organizacije koja se bavi zaštitom i punim socijalnim uključivanjem dece i odraslih sa smetnjama u razvoju u društvo, ovo je treći izveštaj o stanju dece u socijalnim ustanovama. Prvi je bio objavljen 2008, naredni četiri godine kasnije, a najnovija publikacija „Zaboravljena deca Srbije” zasniva se na nalazima prikupljenim tokom 2019. godine u osam institucija socijalne zaštite – tri ustanove za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i pet institucija za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju.

– Iako su sva tri izveštaja ukazivala na zlostavljanje, zanemarivanje i nečovečno postupanje koje je i dalje prisutno u institucijama, Vlada Srbije nije učinila ništa da se situacija promeni, iako je bila svesna stanja u tim ustanovama. Jedini pozitivni efekat koji je izazvalo objavljivanje našeg prvog izveštaja jeste činjenica da su deca nakon 2008. godine trajno izmeštena iz doma u Kulinama – kaže naša sagovornica.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima potpuni uvid u stanje u ustanovama socijalne zaštite koje se nikako ne može nazvati ugrožavajućim za život i zdravlje korisnika na smeštaju, navodi se u pisanim odgovorima „Politici” upućenim resornom ministarstvu povodom tvrdnji iz izveštaja.

– Potpuno svesni da stanje uvek može biti bolje, tvrdimo da nema zlostavljanja, zanemarivanja i nečovečnog odnosa prema korisnicima, o čemu svedoče zapisnici iz inspekcijskog nadzora, izveštaji zaštitnika građana, kao i izveštaj iz poslednje posete Komiteta za sprečavanje torture, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja Saveta Evrope iz marta ove godine. Pojedinačni slučajevi nedozvoljenog ponašanja od strane zaposlenih prema korisnicima iz ranijih godina odmah su oštro sankcionisani – izričiti su u Ministarstvu rada.

Kako dodaju, do 2020. prosečan broj inspekcijskih nadzora bio je oko 300, dok su tokom 2020. i tekuće godine realizovana 163 inspekcijska nadzora jer je zbog epidemioloških mera smanjen broj izlazaka na teren. – U zapisnicima inspektora socijalne zaštite nisu sadržani navodi o nehumanom postupanju zaposlenih prema deci i mladima – dodaje se u odgovorima resornog ministarstva našem listu.

Inače, Ministarstvo rada je pre ovog sastanka u saopštenju za javnost ocenilo iznošenje tvrdnji o sistemskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite kao „neodgovorno i neozbiljno” i zahtevalo da autori istraživanja „neodložno i hitno dostave jasne dokaze o tim navodima”. Snežana Lazarević kaže da su se oni ugovorom sa Ministarstvom rada, koji su sklopili 2019, između ostalog, obavezali da u javnost ne iznose imena ustanova socijalne zaštite u kojima je sproveden monitoring i da svoje nalaze upućuju resornom minisarstvu pre nego što ih javno obelodane.

– Mi smo oba uslova ispunili. Nismo naveli koje smo ustanove posetili, a od početka juna pokušavamo da stupimo u kontakt sa Ministarstvom rada kako bismo im podneli izveštaj – kaže naša sagovornica.

Na pitanje da li se u izveštaju navode konkretni dokazi o zlostavljanju dece, ona kaže da je ceo izveštaj zapravo priča o deci koja provode život čekajući da – umru.

– Štićenici domova nisu deca koja dobijaju batine za doručak, ručak i večeru. To su mališani koji gotovo ceo život provode u krevetu, tupo gledajući u plafon, bez mogućnosti da izađu u dvorište, pohađaju vrtić ili školu i igraju se sa drugom decom. Oni ne jedu kada su gladni, već kada se obrok servira po rasporedu, ne kupaju se kada im je vruće, već kada stignu na red u prenatrpanom rasporedu. Vaspitači vode računa samo o tome da li su deca nahranjena i presvučena, a deci prolazi ceo život bez ikakvih smislenih aktivnosti. Najveći broj njih uopšte ne ide u školu ili obdanište, niti izlazi u dvorište iako se u svim ustanovama nalaze ljuljaške, tobogani i klackalice. Kada smo rukovodioca jedne ustanove pitali zašto drži zaključane dečje igračke u magacinu, odgovorio nam je da „deca uništavaju državnu imovinu” jer ponekad polome plastični kamion ili vozić u igri – ističe Snežana Lazarević.

Opisujući odlaske u neke od ovih socijalnih ustanova, ona kaže da kada uđete u bilo koji vrtić ili školu, čujete graju, smeh i ciku, dok se u ustanovama socijalne zaštite čuje samo tišina.

– Ova deca su odustala od života i pokušaja da skrenu pažnju vaspitača koji mora da vodi računa o dvadesetoro dece, koliko se nalazi u njegovoj nadležnosti.  Ja ne mislim da ijedan zaposleni ide na posao sa idejom da maltretira decu, ali oni jednostavno ne mogu da pruže toj deci ni zagrljaj, ni ljubav, ni osmeh jer su malobrojni. Kada zavirite u nečiji krevetac, pomislite da u njemu leži dvogodišnje dete, a kada pogledate medicinski karton vidite da je reč o sedamnaestogodišnjaku koji nije prerastao veličinu kreveta, jer nikada nije izašao iz njega: hranjen je pasiranom hranom na flašicu, jer je tako vaspitačima bilo najjednostavnije. Ta deca ne hodaju, ne trče, ne igraju se, prikovani su za krevet. Nema batina i fizičkog zlostavljanja, ali nema ni života – upozorava naša sagovornica.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miroslav
"...Колико су тешки услови за децу у установама социјалне заштите..." Mislite u Srbiji? Ne smem ni da pomislim.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Био сам једном приликом у дом за смештај одраслих у Кулини. Страшно је било, слике тих људи провлаче ми се кроз сећање, нарочито када прочитам овако нешто. Наравно да држава лаже као и ресорно министарство, и да можда нема злостављања ако узмемо да занемаривање то није. Чим ће председник то да решава шта онда рећи?
Neshvatljivo...
...je da se država obruši na one koji ukazuju na ovakve probleme, umesto da im bude zahvalna. Građani koji redovno izmiruju svoje obaveze prema državi očekuju od iste da, požrtvovano i bez nadmenosti, vodi računa o materijalnom i duhovnom blagostanju svih građana, naročito onih koji nisu u stanju da sami brinu o sebi. To je jedan od važnijih razloga postojanja države. Osobe bez empatije ne treba da rade, kamoli rukovode, u ovakvim ustanovama.
Ispraviti nepravdu
Iznos tuđe nege, koja je za ogromnu većinu invalida jedini prihod, nije se povaćavala godinama, a penzije su porasle za nekoliko desetina procenata. To je veliki minus za Ministarstvo rada i socijalne politike. Tu nepravdu treba ispraviti odmah.
B
Zakonsko uredjenje koje dozvoljava roditeljima da se odreknu maloletnog deteta je problematicno sa moralno/etickog stanovista pa i prakticnog. Zar nebi trebalo teziti integraciji kroz redovne drzavne ustanove uz asistenciju specijalnih ustanova, ali prvenstveno "primarno" staranje roditelja? Siguran sam da bi ustanove socijalne zastite bolje funkcionisale kada bi se njihova odgovornost u vecoj meri svela na neki tip staranja/nastave na otvorenom prostoru.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.