Neuporedivo viša motivacija

Iako su odigrana samo dva kola 134. grend slem turnira na Vimbldonu, malo koji utisak – osim prečestih klizanja i povreda – može da se uporedi sa čvrstinom koju odaje Novak Đoković i njegovom rešenošću da osvoji i ovaj pehar. Naravno, nikome se trofej ne uručuje unapred, a svaki višak saompouzdanja nosi u sebi opasnost, ali pada u oči da na dve godine iščekivanom turniru niko drugi ni približno ne nosi harizmu potencijalnog šampiona.

Takmičenje u ženskoj konkurenciji je već u najavi izgubilo sjaj očekivanja. Povredom Ešli Barti, odustajanjem Naomi Osake i Simone Halep, pa onda tužnim krajem novog pokušaja Serene Vilijams, gotovo da je spuštena medijska zavesa na dalji tok. Sve podseća na reprizu Rolan Garosa, gde su favoritkinje listom gubile, a gotovo slučajno finale odigrale teniserke ispod 30. mesta svetske liste. Još je neprijatnije da nema ni jedne nove zvezde na vidiku.

Prvi put, međutim, brinu utisci o teniserima, opominjući na moguće pustošenje scene kada na njoj ne budu „veličanstvena trojica”. Otkaz Rafaela Nadala – utučenog porazom od Đokovića na Rolan Garosu – oduzeo je najslavnijem turniru onu dozu adrenalina i snage koju Španac redovno unosi, a povratak Rodžera Federera zasad teče sporo i neubedljivo. I, mada bi protiv narednog rivala Rišara Gaskea trebalo očekivati ubrzanje, vera u nekadašnji sjaj švajcarskog maestra je tanana.

Isto se može reći i za britansku radost i brigu Endija Marija. Bivši broj 1 je junački dobio dva duga meča, ali malo ko se usuđuje da predvidi njegov ulazak u drugu sedmicu, posle operacija kukova i mučnog oporavka.

Nik Kirios je imao zadatak da razgali publiku i u tome je u prvom kolu uspeo – na jedvite jade. Sva trojica – Federer, Mari i Kirios – imaju iza sebe vrlo malo mečeva da bi dugo mogli da izdrže na visokom nivou.

Sa dva ovogodišnja krunska pehara za pojasom, Novak Đoković deluje nadmoćno, ali i krajnje posvećeno cilju. Gazi, korak po korak, ka sedmom stepeniku, sa nikada jačom motivacijom u karijeri.

To nije onaj Đoković iz 2016, koji je osvajanjem Rolan Garosa doživeo ogromnu prazninu i više nije znao kuda ide. U poslednje dve godine je otkrio nove motive, shvatio da su dostižni, i krenuo u njihovo ostvarenje.

Tu je ogromna razlika između njega i svih ostalih tenisera današnjice, uključujući, na žalost, i naše. Ako ih je pre par godina stimulisao Đokovićev uspon, pa su krenuli uz njega ka vrhu, sada kao da su digli ruke od pokušaja da prate nedostižnog. Filip Krajinović, Dušan Lajović i Laslo Đere su propustili svoje prilike u Londonu, a juče i Miomir Kecmanović. Iako se privremeno spasao sa ivice poraza, zaostajući sa 2:1 u setovima uz brejk Bautiste u četvrtom, peti set nije izdržao, pa je Španac slavio sa 6:3, 6:3, 6:7 (3:7), 3:6, 6:3.

Danas oko 14 sati, Đoković igra protiv Denisa Kudle, za ulazak u osminu finala. Američki teniser nije pružio jak otpor u jedina dva međusobna susreta 2019. Na Vimbldonu je naš teniser pobedio sa 6:3, 6:2, 6:2, a u Njujorku sa 6:3, 6:4, 6:2. Sve to ne znači da je meč unapred dobijen, već da je branilac titule ubedljivi favorit.