Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Drame iza zatvorenih vrata

Niče se plašio „poslednjih ljudi”, onih lažnih koji obožavaju „naopake vrednosti”, a meni se čini da je njih sve više i da je volja za moć ceo svet potpuno obuzela, kaže Ivana Hadži-Popović povodom svog novog romana „Košmar oko Ničea”
Ивана Хаџи-Поповић (Фото: лична архива)

Novi virus koji je odnedavno zarazio planetu, liči u stvari na zrak sunca: osvetlio je gustu prašinu koja u vazduhu lebdi, a inače se ne vidi, konstatuje Ivana Hadži-Popović u svom novom romanu „Košmar oko Ničea”, nedavno objavljenom u izdanju kuće „Albatros Plus”. Roman govori o psihologiji zlostavljanja, o dramama koje se dešavaju iza zatvorenih vrata mnogih porodica i u četiri zida, ali i o odnosu polova i ženskim tabu temama kojima se bavila Virdžinija Vulf, iako ju je njena epoha za to surovo kaznila. Takođe, roman se bavi i time šta se od tada, za sto godina, promenilo (a nije se promenilo ništa, tvrdi autorka) i šta se danas dešava austrijskoj nobelovki Elfride Jelinek, zašto je se plaše i nazivaju skandaloznom.

– Pedofilija i incest opisivani u mitovima, kao i sve vrste drugih zlostavljanja, postale su izgleda uobičajene, naša stvarnost, naročito danas kada su sve zabrane i svi tabui konačno pali. Moj roman otkriva šta je u osnovi svih zlostavljanja i da li je svako zlostavljanje pre svega psihološko. Okriva i šta su posledice zlostavljanja: seksualnog, psihološkog, fizičkog ali i da zlostavljanje nema pol, jer i žene imaju svoja oružja moći nad muškarcima – kaže Ivana Hadži-Popović.

Glavna junakinja romana je Alisa, alterego engleske književnice Virdžinije Vulf, koju su dva polubrata starija od nje dvadesetak godina silovali od njene sedme do dvadest četvrte godine. Njena psihoza i samoubistvo su bili posledica toga. Likovi romana su i Fridrih Niče, Sigmund Frojd, Karl Gustav Jung, Herman Hese i Virdžinija Vulf, svi izašli, prema rečima autorke romana, iz Ničeovog pera, mada je samo Frojd uporno poricao da je Ničea čitao. Sve njih autorka romana naziva „decom veka” i objašnjava zašto su oni danas važni:

– Iako po epohi svi oni pripadaju prvim decenijama dvadesetog veka, to što su se na naučni i književni način bavili nesvesnim čoveka, njegovom dubokom psihologijom i tananim pokretima psihe, kao niko do tada, čini da su ti psihijatri i pisci pomakli granice u razotkrivanju misterije psihe koja se, kako je još Heraklit govorio, do kraja ni ne može odgonetnuti. A od psihe počinju sve drame, kako one lične, tako i one sveopšte. Zato su „deca veka”, na izvestan način, i svetionik modernog doba, pa ih roman osvetljava i jedan vek kasnije.

Virdžinija Vulf je početkom 20. veka stvorila nov, psihološki jezik fikcije u literaturi, a na žene je tada bacila i nov, smeo pogled otvarajući im ogroman prostor za bavljenje književnošću, prostor koji se ogledao u značajnoj novini: da žene više ne budu samo muški objekat već središte, da budu one koje nose zbivanja i tako u odnosu na muškarce iskažu svoju različitost, kaže Ivana Hadži-Popović.

– Koliko se Virdžinija Vulf borila protiv muške želje da ženi nametne muške vrednosti, slikovito svedoči i čuvena metafora o Šekspirovoj sestri: da je Šekspir imao sestru sigurno bi i ona bila darovita, smela, maštovita kao i on, ali kao žensko ne bi imala prilike da uči ni gramatiku, ni logiku, kamoli da čita Vergilija i Horacija. Da je još uzviknula da se grozi braka, od oca bi dobila batine, jer žena koja se u šesnaestom veku rađala sa pesničkim darom, bila je nesrećnica što se bori protiv sebe same – objašnjava autorka romana.

Prema njenim rečima, psihologija, psihoanaliza i psihoterapija su gotovo magične reči našeg doba, ali ne samo našeg, jer iako se čini da psihologija ima kratku istoriju, njena prošlost je zapravo veoma duga. Ona navodi da se nesvesno čoveka, koje je u središtu sve tri „magične reči”, pominje još u indijskom Epu o Gilgamešu i u antičkim tragedijama…

– U Staroj Grčkoj bilo je više od sto psihoterapeutskih hramova gde su se analizirali snovi i dešavala iznenadna izlečenja. Njime su se bavili i Šekspir, nemački romantičari, Dostojevski, Ibzen. „Filozofija nesvesnog” Fon Hartmana, objavljena još polovinom 19. veka, bila je bestseler o kojem je raspravljano i u bečkim krugovima. A i Šopenhauerova i Ničeova filozofija bavile su se nesvesnim i uništiteljnim, pritajenim porivima u čoveku dok je francuski doktor Pjer Žane, i pre Frojda, u psihologiju uveo pojam „podsvesti” – dodaje.

Ivana Hadži-Popović nagoveštava u romanu da živimo u doba „poslednjih ljudi” Fridriha Ničea. Da li je zaista ovo vreme „poslednjih ljudi”?

– Niče se plašio „poslednjih ljudi”, onih „lažnih” koji „žive najduže” i obožavaju „naopake vrednosti”, koji su leđa okrenuli izazovnim idealima, koji gledaju u zvezde a ne vide njihovo treperenje. I prezirao ih je. Meni se čini da je svuda oko nas njih sve više i da je volja za moć, koju je Niče smatrao porivom što u suštini određuje čoveka, ceo svet potpuno obuzela. Pitam se samo da li je već kasno da poslušamo Ničeov savet i vratimo se utopiji o „božanskoj životinji”, toj nepogrešivoj energiji koja je čoveku veoma davno, u nesigurnom i surovom okruženju, pomogla da opstane i sebe obdari modernom svešću. Da li je kasno da se vratimo toj energiji koju smo usput izgubili, i više u svoju božansku životinju ne verujemo – zaključuje autorka romana.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Samo Dostojevski
Najbolji odgovor na Ničeovska lutanja je Dostojevski
zoran stokic
Građanin je onaj koji je u stanju da "sračuna posledice svojih nenameravanih akcija". "Ne vaspitava se govorom već delima i primerima" (Bruto);"svaki čovek – bio on umetnik,političar,naučnik,pop,radnik,seljak – mora biti u stanju da se neprestano drži svoje ljudske mere"(Alberti). Veliki (SAD, Rusija, Kina), kao i Indija, arapski svet i tsl. ne žele građane (koriste empirijski metod opovrgavanja) nego podanike (koriste metod potvrđivanja: traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše stavove).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.