Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Male banke na tržištu nemaju šta da traže

Prvih pet banaka zauzima više od polovine bankarskog sektora
Фото А.Васиљевић

Poslednji slučaj pripajanja MTS banke Poštanskoj štedionici pokazuje da male banke na tržištu nemaju šta da traže i da su one balast za vlasnika pa makar to bila i država, kao što je to slučaj s ovom „Telekomovom” bankom, koja je zauzimala tek 0,3 odsto tržišnog učešća. Stručnjaci kažu da su profitabilne tek one s učešćem većim od deset odsto. Istini za volju, ima i izuzetaka kada mala banka ima visoku profitabilnost, a to je onda kada je usmerena samo na određenu tržišnu ciljnu grupu.

Tako posmatrano, proces ukrupnjavanja bankarskog sektora će se nastaviti jer još ima malih banaka. Trenutno posluju 24 banke, formalno 25, jer na spisku Narodne banke Srbije još stoje odvojeno Komercijalna i njen novi vlasnik slovenačka Nova ljubljanska banka (NLB). Podsećanja radi, pre desetak godina poslovalo je oko 35 banaka.

Stručnjaci kažu da mnoge male banke nastavljaju da postoje jer niko nije zainteresovan da ih kupi. Imaju mali tržišni udeo, novom vlasniku ne donose klijente, a samo znače papirologiju oko pripajanja koja zaposlenima oduzima vreme umesto da se bave onim na čemu banke zarađuju. A to je plasman novca. Bankari kažu da ih iz tih razloga „ni za džabe ne bi uzeli”.

I podaci centralne banke potvrđuju razliku između malih i velikih banaka. „Ako se pet najvećih banaka posmatra u odnosu na bilansnu sumu, bruto kredite i depozite, evidentno je da one čine više od polovine bankarskog sektora Srbije u navedenim segmentima, s obzirom na to da sa 53,4 odsto učestvuju u neto bilansnoj aktivi, sa 52 odsto u bruto kreditima i sa 54,9 odsto u depozitima”.

Mali tržišni udeo imaju Kredi Agrikol, Sber, Mobi, Adiko, Halk, Api, Alta, Ekspo, Oportjuniti… Za sada je izvesno da će ruska Sber banka promeniti vlasnika jer su to najavili njihovi zvaničnici, a kao potencijalni kupac, i to ne samo za banku u Srbiji već i njihove u regionu, pominje se AIK banka Miodraga Kostića.

I Mobi banka, odnosno bivša Telenor banka, koja je isto kao MTS banka vezana za mobilnog operatera, bila je na prodaju pre nekoliko godina. Potencijalni kupac je bio bugarski investicioni fond, ali od toga nije bilo ništa jer Narodna banka nije dala saglasnost s obrazloženjem da ne ispunjavaju uslove.

Najveće banke, prema tržišnom udelu, jesu Banka Inteza s učešćem od 15,24 odsto, Unikredit banka sa od 11,38 odsto i Komercijalna banka sa 10,19 odsto. Posle okončanja formalnog spajanja NLB, odnosno Komercijalna biće jača za oko dva procenta, koliki je bio udeo slovenačke banke. Među velikima su i Rajfajzen, ali i novi veliki igrač na tržištu mađarska OTP banka. Ova banka pazarila je dve veće ovdašnje banke, i to prvo Vojvođansku, koju su prodavali Grci, a nedugo potom ovdašnju Sosijete ženeral banku jer je francuska grupacija rešila da izađe ne samo iz Srbije već i iz regiona.

U poslednjih nekoliko godina bilo je veoma živo na bankarskom tržištu. Veliko „prometovanje” banaka počelo je pre nekoliko godina kada su, zbog finansijske krize u matičnoj zemlji, prodavane grčke banke ne samo u Srbiji već i regionu. Alfa banku kupila je AIK banka, a zatim je ona potraživanja Alfa banke prema fizičkim licima prodala Sosijete ženeral banci. Podsećanja radi, Sosijete je bila „utočište” i za kredite fizičkih lica belgijske KBC banke kada je napustila srpsko tržište. Sličan primer prodaje samo dela kreditnog portfolija bio je kada je nemačka Prokredit banka prodala kredite fizičkih lica Banci Inteza. I grčka Pireus banka otišla je s tržišta, a kupila ju je domaća Direktna banka, koja je ranije postala vlasnik Findomestik i Kragujevačke KBM banke.

Jedna mala banka, kakva je novosadska Oportjuniti banka, dobila je novog vlasnika – holandski fond. Adiko banka takođe je u vlasništvu stranih investicionih fondova, a naslednik su Hipo Alpe Adrija banke. Jubmes banka takođe je promenila vlasnika i sada se zove Alta banka. Nekadašnja Moskovska banka sada je Api banka, a kiparska Marfin banka dobila je novog vlasnika – Ekspo banku, koja se vodi kao matično češka banka. Na naše tržište ušla je i turska Halk banka kupovinom Čačanske banke.

 

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Stankovic
Nije tacno da male banke nerade dobro, ja sam preneo vecinu mog novca iz jedne od najvecih banaka u Americi u jednu sasvim malu banku zato sto mi je ta banka dala dva puta veci interes na moj ulog nego velika banka. Poslovnost banke je u tome koja ce dati kredit po najnizoj interesnoj stopi i koja ce dati najveci interes na tvoju stednju. Tako se privlace musterije a ne po velicini banke. Naravno uloge garantuje drzava FDA.
Горан
док сте ово писали објављено је да Еуробанка преузима Директну банку, значи укрупњивање се наставља...
nisrados
Имам два рачуна у Интеси, један динарски, други девизни. До сада сам плаћао 400 динара одржавање рачуна. Сада су то напрасно дигли на 800 динара, изговор је да треба да плаћам за сваки рачун по 400 дин, иако на девизном скоро да немам више од 2 промене месечно. Што је много, много је- значајан проценат моје пензије. Мислим се да, или угасим девизни рачун или да пређем у другу банку, не знам само у коју.
Ovdašnja
Ja sam 15 godina imala račun u maloj banci koja je bila skupa ali je funkcionisala kao švajcarski sat i nikad nije bilo gužve. Onda ju je pred kraj 2019. kupila veća i sve je stalo. Pozatvarane su flijale i počele su gužve, kartice mi nisu radile 10 dana, uvedena je naplata ebankinga, isključen mi je token uređaj za plaćanje koji sam platila, a umesto njega je trebalo da skinem mobilnu aplikaciju koja nije proradila ni posle 10 intervencija. Naravno da sam ugasila račun i prešla u malu banku.
Krle
I ja sam imao racun u Societe i slicno iskustvo. Uopste nisu bili losa banka i nikad nije bilo guzve. Naravno da svako ima pravo da prodaje svoju imovinu kako mu odgovara, ali ja nisam imovina. I meni nisu radile kartice i jos su pokusali da mi uvale da podpisem dodatne ugovore i bili su nervozni kad sam odbio. Ove godine je opet bio kurslus oko novih brojeva racuna a mesto da se izvinu drze predavanje. Imam jos 2 godine kredita, a onda - zbogom OTP zauvek i nikad vise kredit ni ujednoj banci.
DejanBg
Ja u kredite ne ulazim ni po koju cenu a od banke mi trebaju bankomat, kartica za placanje u Srbiji i kartica za online placanje ka inostranstvu. Trenutno sam u Komercijalnoj ali otkada je prodata strancima razmisljam da predjem u Postu

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.