Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Za upis u srednju školu bitniji bodovi od redosleda želja osmaka

Objavljeni konačni rezultati male mature. – Popunjavanje liste želja, u kojoj svršeni osmaci beleže gde bi želeli da nastave školovanje, traje danas i sutra
(Фото: М. С- М)

Nakon prvog preseka uspeha malih maturanata, koji pokazuje da su završni ispit uradili malo bolje nego prethodne generacije, čini se opravdanom bojazan osmaka da bi lakši zadaci, koje su nedavno rešavali na trodnevnoj proveri znanja za kraj osnovnog obrazovanja, mogli usloviti povećanje bodovnog praga za upis u srednje škole. I to imaju na umu roditelji i đaci posle jučerašnjeg objavljivanja konačnih rezultata male mature.

Najzad, mogu da uvide koliko budući srednjoškolci ukupno imaju poena, promisle kakve su im šanse da se domognu željenih klupa u nastavku školovanja i skroje što objektivniji spisak s najviše 20 opredeljenja. Osim na portalu „Moja srednja škola”, đaci mogu da popune i predaju liste želja i u matičnim osmoletkama danas i sutra, od osam do 15 sati. Nakon provere i eventualnih korekcija, liste želja biće ozvaničene 9. jula. Već 11. jula, najkasnije u osam sati ujutru, znaće se gde su učenici raspoređeni u prvom krugu i gde je ostalo slobodnih mesta za drugi krug aktuelnog, prvog, upisnog roka.

Finalne rasporede budućih prvaka po smerovima gimnazija i srednjih stručnih škola pravi kompjuterski program na osnovu zadatih pravila. A pravila su jasna, predviđena zvaničnim konkursom. Važno ih je imati u vidu prilikom popunjavanja liste želja jer presudnu ulogu prilikom raspodele mesta nema redosled iskazanih opredeljenja nego ukupan broj bodova koje je učenik zavredeo.

U specijalizovana odeljenja za talente za koja je položen prijemni uslov za upis ne može biti raspoređen osmak koji nije prošao tu proveru znanja. Pri rangiranju se računaju i bodovi sa završnog ispita kao i oni koje je đak poneo na osnovu prethodnog školovanja. Osmacima koji su osvajači prva tri mesta na republičkim i međunarodnim takmičenjima, ali samo iz zvaničnog kalendara smotri resornog ministarstva, sleduju dodatni bodovi. Pritom se u obzir uzima samo najbolji ostvareni rezultat.

Nosioci diplome „Vuk Karadžić” ne dobijaju poene zbog ovog priznanja, ali imaju prednost u odnosu na vršnjake koji su zavredeli isti broj bodova, a nisu vukovci. Takođe, kada je više đaka s jednakim zbirom poena, prioritet na upisu imaće oni koji su postigli bolji uspeh na takmičenjima i na maloj maturi, mada, kad je reč o talentima, prvenstvo imaju đaci koji su bolje uradili prijemni.

Te su pojedinosti deo baze podataka kojom barata softver podešen tako da traži školu u koju učenik prema iskazanim željama i broju bodova može da bude primljen. Ukoliko đak ima manji skor od konkurencije ili ne ispunjava uslove konkursa, ništa mu ne znači što je kao prvu želju stavio, recimo, odeljenje za darovite ili najtraženiji smer neke škole, a nosi samo skromne bodove iz osnovne i nije najbolje uradio završni ispit.

Nema smisla navoditi gimnazijski ili bilo koji četvorogodišnji smer stručne škole u listi želja ukoliko đak nema bar 50 poena, jer je to prag koji mora da ispuni da bi uopšte bio rangiran. U suprotnom može konkurisati isključivo za mesto u nekom trogodišnjem obrazovnom profilu.

Po ovim principima raspoređivanje funkcioniše od prvog do poslednjeg učenika i uvek ostane nepopunjenih oko deset odsto mesta predviđenih konkursom. Ali uvek bude i neraspoređenih učenika u prvom krugu, osmaka koji su listu želja nesmotreno popunili, na primer, nisu naveli svih 20 opredeljenja ili su loše procenili i napisali smerove koje ne mogu da upišu na osnovu postignutog uspeha. Neretko se događa da i najuspešniji osmaci koji su položili prijemni za specijalizovana odeljenja, iako ispune sve uslove konkursa, ostanu uskraćeni za obrazovanje kojem su stremili jer softver će ih rasporediti po prvoj želji, ali ne može da predvidi da li će u tom smeru do kraja prvog upisnog roka biti dovoljno učenika da se oformi odeljenje.

Stručno uputstvo prosvetne vlasti o formiranju odeljenja za školsku 2021/22. godinu propisuje da ukoliko se u neko od odeljenja predviđenih važećim Konkursom za upis učenika u prvi razred srednje škole ne rasporedi dovoljan broj prvaka da bi se ono moglo formirati, „ministarstvo kandidate koji su raspoređeni u takva odeljenja raspoređuje u druge obrazovne profile u kojima je ostalo slobodnih mesta i za koje ispunjavaju propisane uslove, uz blagovremeno informisanje njihovih roditelja”.

Prvi krug upisa najmlađe generacije srednjoškolaca počinje 12. jula.

 

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

MilosBg
Jos je teze pri upisu na fakultete. Prosek ocena u srednjoj skoli nosi bodove pa su onda privilegovani oni koji dolaze iz sredina sa nizim kriterijumima ocenjivanja.
SPQR
Po sadašnjem sistemu upisa, na fakultetima uspeh iz škole donosi maksimalno 40 poena a rezultat na prijemnom ispitu 60 poena, tako da postoji nekakva selekcija. Kada se budu ukinuli prijemni ispiti (to se planira već nekoliko godina) kandidati će se upisivati samo na osnovu rezultata tzv državne mature. E, to će biti glogov kolac u srce visokog obrazovanja u Srbiji.
сава
У последњих неколико година отварају се ткз.дуална занимања.То је за потребе нашег тржишта.Многа деца се по завршетку школовања запосле у струци.
Goran
Govorimo neprekidno prilikom upica dece o zeljama .Nikako da pocnemo te zelje da uskladjujemo sa potrebama trzista radne snage.Bar nigde niko ne spomenu , i te kako tema bi trebala biti pred upise .Tako nam sutra diplomci vise po birou rada i kriva drzava.
Maca
Pa potrebe države će biti ispunjene kao i deficitarna zanimanja kada plata na tim zanimanjima bude veća od 20 -30k dinara. Naravno da niko neće da ide na ona zanimanja gde si rob. Sta ti ostaje posle trgovačke npr.da radiš u robovskim uslovima u Maxiju? Ko želi svom detetu tako nešto?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.