Pravna zavrzlama posle prisluškivanja u zatvoru

Kada su predstavnici Sindikata zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija podneli krivičnu prijavu protiv upravnice Okružnog zatvora u Zrenjaninu Ljiljane Branković zbog sumnje da je neovlašćeno prisluškivala i snimala razgovore zaposlenih u ovom zavodu, nisu mogli ni da naslute da će dva različita državna organa, povodom nje, doneti potpuno različite odluke.

Naime, Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu kojem je prijava podneta donelo je odluku o njenom odbacivanju, a poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti utvrdio je da je upravnica nezakonito snimala razgovore zaposlenih. Zaključujući da nije postojao zakonski osnov za audio- snimanje zaposlenih, poverenik je naložio da se iz sigurnosnih kamera koje su u sebi imale integrisan mikrofon, isključi opcija slušanja zvuka, kako se razgovori ne bi snimali i kasnije preslušavali.

Upravo sporni snimci razgovora bili su osnov za pokretanje disciplinskog i krivičnog postupka protiv Z. S. i D. J., zaposlenih u zrenjaninskom Okružnom zatvoru.

Miloš Vlahović, advokat Sindikata zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija i branilac osumnjičenih državnih službenika Z. S. i D. J kaže za „Politiku” da tužilaštvo kojem je prijava podneta nije sprovelo sve radnje u postupku i da je odluku o odbacivanju prijave donelo na osnovu tako nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

– U zapisniku o izvršenom inspekcijskom nadzoru, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti navodi da je utvrđeno da su obrađivani podaci o ličnosti, odnosno da su audio-snimani, a potom preslušavani razgovori između zaposlenih Z. S. i D. J, kao i da nadležni u Okružnom zatvoru nisu vodili evidenciju o snimanju. Međutim, ove činjenice Osnovno javno tužilaštvo nije imalo u vidu prilikom donošenja rešenja kojim je odbačena krivična prijava protiv Ljiljane Branković, upravnice Okružnog zatvora u Zrenjaninu, zbog krivičnog dela neovlašćeno prisluškivanje i snimanje – objašnjava advokat Vlahović.

U blagovremenom roku podnosilac krivične prijave je, navodi dalje Vlahović,  Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu izjavio prigovor zbog odbacivanja krivične prijave jer prvostepeno tužilaštvo nije sprovelo sve radnje u toku postupka, niti je cenilo činjenice koje je utvrdio poverenik. Međutim, Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu odbilo je ovaj prigovor kao neosnovan i time onemogućio dalji krivični postupak protiv upravnice Okružnog zatvora u Zrenjaninu.

– Posebno je interesantno što Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu nije odbacilo krivičnu prijavu koju je protiv državnih službenika podnela upravnica Ljiljana Branković koju je zasnivala na istom audio-snimku, odnosno na dokazu „ploda otrovnog drveta” koji je prikupljen protivno pravnim propisanim okvirima – kaže Vlahović.

U prijavi koju je Sindikat zaposlenih u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija podneo Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, navodi se da je osumnjičena kao upravnica Okružnog zatvora u Zrenjaninu, 3. oktobra 2020. godine, s umišljajem snimila razgovor između Z. S. i D. J., a da ih o tome prethodno nije obavestila. Takođe, navodi se u prijavi, upravnica je na osnovu prisluškivanih razgovora, pokrenula disciplinske postupke protiv njih, a potom drugima omogućila da se upoznaju sa sadržinom audio-snimka. Postupajući na navedeni način, zaključuje se u prijavi, upravnica zatvora je teško prekršila privatnost zaposlenih – državnih službenika u Okružnom zatvoru u Zrenjaninu.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde za naš list ranije je rečeno da su uvereni da je krivična prijava usledila kao odgovor na pokretanje disciplinskog postupka protiv dvojice pripadnika Službe obezbeđenja zbog težeg disciplinskog prekršaja koji se tiče nasilničkog ponašanja. Naglasili su tada i da će zapisi tehničkog video-nadzora „imati svoju svrhu u cilju otkrivanja štetnih i neželjenih događaja, ali i disciplinske odgovornosti dvojice zaposlenih”.

Rekli su i da upravnica zrenjaninskog Okružnog zatvora ni u jednoj situaciji nije „audio-snimala zaposlene”. Shodno tome, navode, javnost treba da zna da nije bilo nezakonitog ili tajnog snimanja zaposlenih, kako audio, tako ni video-snimanja.