Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BORBA ZA OČUVANjE PRIRODE

„Beogradska Amazonija” uskoro zaštićena zona

Изузетно значајно подручје у долини Дунава (Фото Б. Васиљевић)

Na prostoru između naselja Vrbovsko, Kovilovo, Crvenka, Borča i Krnjača s jedne strane i reke Dunav s druge gnezdi se više od sto vrsta ptica, među kojima su i one zaštićene, poput orla belorepana, crne rode, patke njorke, malog kormorana, prdavca, bukavca... Ovo područje izuzetno je važno i zbog toga što svojim kanalima i dunavcima brani prestonicu od plavljenja u slučaju velikih voda. Pre dve godine Beljarica kod Kovilova bila je jedna od potencijalnih lokacija za gradnju nove luke u Beogradu. Posle reakcije društava za zaštitu ptica od toga se odustalo. Srećom, posle toga su se ponovo obnovile višegodišnje ideje da se ovaj prostor sačuva, a odnedavno su na tom polju učinjeni i prvi značajni koraci. Gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine pokrenuo je nedavno javni uvid i raspravu o Predlogu akta o proglašenju i studiji zaštite područja „Forland leve obale Dunava kod Beograda”.

Kako su rekli u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, koji je i izradio studiju zaštite, javni uvid je raspisan do 10. jula. O njemu svoje mišljenje i predloge zainteresovani do tog datuma mogu dati svakog radnog dana od 11 do 14 časova, u kancelarijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine u Karađorđevoj 71. Javna rasprava održaće se na istoj adresi 13. jula.

Predviđeno je da na prostoru forlanda (zemljište između nasipa i reke) budu uspostavljena dva režima zaštite – drugi i treći. Pod drugim stepenom zaštite našla bi se oko 522 hektara na lokalitetima Kubici, Crvenka i Kožara, a treći stepen će obuhvatiti oko 1.335 hektara. U delu koji je pod drugim stepenom mogu se obavljati neke intervencije kako bi se to područje unapredilo i revitalizovalo, dok se u trećem stepenu zaštite zabranjuju sve aktivnosti koje bi mogle da ugroze ili izmene obeležja i svojstva forlanda.

– Područje predloženo za zaštitu nalazi se na teritoriji Palilule i Zemuna i obuhvata ukupnu površinu od oko 1.858 hektara. Smešteno u nebranjenom delu, pruža se u pravcu sever–jugoistok u dužini od oko 20 kilometara, a okruženo je naseljima Vrbovski, Kovilovo, Crvenka, Borča i Krnjača na severu i rekom Dunav na jugu. Zaštita ovog dela obale Dunava značajna jer je ovo i atraktivna eko-turistička lokacija koja bi kroz održive i kontrolisane izletničke sadržaje promovisala potrebe zaštite prirodnih vrednosti u jezgru prestonice – objašnjavaju u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Na ovom području nalaze se dve prostrane plavne zone Crvenka (Beljarica) i Kožara, ispresecane rukavcima (dunavcima), brojnim barama i mrtvajama, ritovima, adama... Prema Generalnom urbanističkom planu Beograda do 2021. godine predviđeno je da ovo ostanu zelene površine. Područje je uglavnom prekriveno šumskom vegetacijom, i to galerijskim šumama (šume uz reke i močvare), vrbama i topolama i plantažama kanadske topole.

– Na ovim lokalitetima gnezdi se više retkih i ugroženih vrsta ptica, a treba napomenuti i da se ovi prostori nalaze u okviru međunarodno značajnog područja za ptice (Important Bird Area), a koji takođe predstavljaju i ekološki značajno područje – ušće Save u Dunav. Vodena i vlažna staništa na ovim lokalitetima su važna i kao reproduktivni centri za vodozemce i gmizavce i kao plodište više vrsta rečnih riba – kažu u zavodu.

Forland leve obale Dunava kod Beograda je, pored Gornjeg Podunavlja i Koviljsko-petrovaradinskog rita, jedna od najvećih plavnih zona u celoj Srbiji, što jasno ocrtava značaj ovog područja u smislu zaštite.

Još dve zaštićene lokacije

Osim Forlanda leve obale Dunava, u gradu postoje dve slične lokacije koje su zaštićene. Lesni profil „Kapela” u Batajnici, koji je stavljen pod zaštitu 2014. godine, i Zemunski lesni profil, koji je zaštićen 2013. godine. Osim bogatim biljnim i životinjskim svetom, lokacije u Zemunu i Batajnici značajne su zbog svojih geoloških karakteristika.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
Ako ih zastite kao Veliko ratno ostrvo onda im nema spasa
Божидар Анђелковић
Врбовско, Ковилово, Црвенка, Глогоњски рит... деценијама су били (запуштени) резерват за људе. Птице ће, ваљда, бити боље среће.
Ostoja
Kad se iz aviona pogleda ogromna povrsina koju su devastirali beogradjani, i stari i novi, ekoloska katastrofa je usud jos od kako su Turci napustili Kalemegdan i ono malo okolnih ulicica. I sad ovi prvi pricaju o zastiti preostalih bara...
smorovi beogradski
dobro pa su je devastirali,da su je unistili sta li bi sad pisao
Братимир
Бацање прашине и очи, да се не види шта раде са заштићеном зоном у Макишу. Да се не види како угрожавају водоснабдевање Београда.
Лазар Станојевић
Јавна расправа

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.