Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ženska borba i svedočanstva o ustaškim zločinima

Knjiga Marte Bren i Jeni Jurdal govorio 150 godina ženske borbe za slobodu, jednakost i sestrinstvo, dok Mila Mihajlović u svom delu daje dokumentaciju o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj Krajini za vreme Drugog svetskog rata Među novim izdanjima „Čigoja štampe” nalazi se i knjiga „Ženska borba: 150 godina borbe za slobodu, jednakost i sestrinstvo”, autorki Marte Bren i Jeni Jurdal, koje ističu istorijske bitke žena, između ostalog i za pravo na obrazovanje, učešće u politici, upotrebu kontraceptivnih sredstava, jednakost na tržištu rada, povezujući ih sa raznim društvenim pokretima. Rezultat je bogata panorama feminističke borbe, koja pokazuje napredak koji je već postignut, kao i sve ono što bi tek trebalo postići. Ova knjiga donosi mnogo toga u ogorčenim izrazima razdraženih žena ratnica, koristeći u potpunosti jarke boje koje ilustruju tragediju i pobedu.

Beskompromisno se bori protiv nasilne represije, uklanjanja homoseksualnih žena iz društvenog života i zalažući se za njihovu reproduktivnu autonomiju, ova kratka, ali sadržajna turneja kroz 150 godina feminizma deluje globalno relevantno i dobrodošlo.

Autorka dr Mila Mihajlović u knjizi „Jugoslavija: april 1941. septembar 1943. italijanski izvori. Dokumentacija o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj krajini”, govori o događajima prilikom nemačkog napada i okupacije Kraljevine Jugoslavije na početku Drugog svetskog rata, objašnjava njihove okolnosti i govori i o tome zašto je sve to moralo da bude baš tako. Prvi put je u ovoj knjizi dat prikaz dokumenata italijanskih državnih i vojnih arhiva koji do sada nikada ranije nisu bili objavljeni. Reč je o izveštajima očevidaca, po sećanju ili po priči drugih.

 Dokumenta koja je pronašla, prevela i za štampu priredila dr Mila Mihajlović prvorazredne su izvorne vrednosti. Oni su do ovog trenutka nepoznati i niko ih u naučne svrhe nije koristio. Potresni su, jer opisuju stravične masovne zločine hrvatskih ustaša na čitavoj teritoriji kojom su privremeno zavladali. Dokumenti obiluju podacima o masovnim likvidacijama Srba, o lovu na njih kao na divlje zveri, o deportaciji u logor u Pagu, o tome kako Italijani nisu mogli mirno da posmatraju zločine, kako su osuđivali ustaše, ali nisu imali naređenje da im se suprotstave, zbog čega su se osećali krivima i saučesnicima u zlodelima.

Ova knjiga predstavlja značajan istorijski dokument o događajima na okupiranim teritorijama Dalmacije, Like i Bosanske Krajine u toku Drugog svetskog rata, kojima su svedočili predstavnici oružanih snaga Italije i izneli ih u svojim izveštajima.

 Roman „Detelina s četiri lista” turske autorke Ajše Ajdžan Kesidži je adaptacija stvarnog života, a govori o jednom prijateljstvu koje traje još od detinjstva, čežnji za prošlim vremenima i mnoštvu uspomena utkanih u 37 godina. Ova istinita životna priča tri drugarice potvrđuje da pravo prijateljstvo postoji uprkos godinama i udaljenosti.

„Okretala sam se na blistavoj roze vrtešci čiju su okolinu ispunjavala ogledala. Sve je izgledalo kao da sam se našla u jednoj muzičkoj kutiji... Slušala bih melodiju koja je svirala. A svuda naokolo čulo bi se kikotanje dece i njihovih roditelja koji bi trčali za njima. Pored vrteške ugledah svoju porodicu i svoje prijatelje. Koliko mi je bilo godina? Šta sam tražila na toj vrtešci? Zašto je sve mirisalo na jorgovan? Idžlal je stajala sa strane, pričala je sama sa sobom i neprestano plakala. Iako bih rekla ’Ne plači, Idžlal, dođi da se zajedno popnemo na vrtešku, kao što smo to nekad, u detinjstvu, činile!’, niko me ne bi čuo. Vrteška je postajala sve brža i brža. Baš kao i vrteška u mojoj glavi, i odjednom se sve raspršilo poput snežnih pahuljica, zbijenih u kugli snega...”, piše Ajše Ajdžan Kesidži, koja je ovu knjigu posvetila svojim prijateljima koji zauzimaju posebno mesto u njenom životu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
- Осећам жељу, али и дужност, да “Олујом” подсетимо све на дешавања у историји, на српску трагедију у Крајини, на голготу кроз коју су читаве породице пролазиле, каже Милош Радуновић, редитељ и сценариста филма и серије “Олуја” чије снимање почиње данас у селу Памбуковици код Ваљева. Ово је први пут да српска кинематографија за тему има страдања Срба у погрому из 1995. године. Премијера филма планирана је за децембар, а почетак приказивања серије од 12 епизода за март следеће године.
Коста
Ја их нећу читати, јер су на туђем писму. А пропручио бих свим родољубивим Србима да ит такође бокотују због тога. Крајње је време да српски народ дигне глас и тражи да му се поштује писмо! Бојкот против свих домаћих књига, часописа и произвида који ниусу на нашем писму.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.