Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Neprolazno „Sve mora proći”

Novo izdanje trostrukog albuma Džordža Harisona, objavljenog 1970. godine, ponuđen slušaocima u nekoliko varijanti, a sve je spakovano u posebno dizajniranu drvenu kutiju
Комплет новог издања „Све мора проћи“

Džordž Harison (1943‒2001), član legendarnih „Bitlsa”, „kreće” u novu muzičku avanturu. Dvadeset godina nakon svog konačnog odlaska u svet nezaboravnih. Tačnije, među ljubitelje Harisonove muzike vraćaju nas njegov sin Dani, producent Dejvid Conšajn i inženjer zvuka Pol Hiks. Pomenuta trojka prihvatila se ne baš jednostavnog posla – remasterizovanja Džordžovog trostrukog albuma „Sve mora proći” (All Things Must Pass), objavljenog davne 1970.

„Moj otac je oduvek želeo da zvuk ove ploče bude jasniji i definisaniji”, objasnio je prilikom predstavljanja reizdanja Harison mlađi dodavši: „Na tome smo zajedno radili sve dok on nije preminuo 2001. Danas, dvadeset godina kasnije, zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji i izuzetnom angažovanju Pola Hiksa, na 50. godišnjicu izlaska originalnog albuma ta želja je ispunjena, i poštovaocima Džordža Harisona predstavljamo obnovljeni album, njegovo najupečatljivije umetničko delo.”

Podsetimo, „Sve mora proći” je Harisonov prvi individualni projekat po razlazu „Bitlsa”. Prethodna dva solo albuma „Predivna muzika” (1968) i „Elektronski zvuk” (1969), izdati još u periodu aktivnosti liverpulske četvorke uglavnom su sadržali instrumentalnu muziku. Po razlazu grupe sve što je dotle bilo podređeno zajedničkom stilu sada kao da je dobilo krila.

Uticaji velikana rokenrola, poput Boba Dilana, grupe „Bend”, projekta „Dileni i Boni”, klavijaturiste Bilija Prestona... slili su se u muzičke maštarije osamostaljenog gitariste. Ukratko, Džordž Harison je pokazao da je zreo muzičar i kompozitor i da definitivno ima šta da kaže kao individualac. To su videli i drugi i uključili se u projekat, svako na svoj način. A među takvima su: gitarista Erik Klepton, klavijaturista Geri Rajt, drugar iz „Bitlsa” Ringo Star, pevač i gitarista Piter Frempton, bubnjar Džindžer Bejker i mnogi drugi.

Novo izdanje „Sve mora proći” ponuđeno je slušaocima u nekoliko varijanti: od originalne, koja sadrži 23 kompozicije snimljene na tri el-pi ploče ili dva kompakt diska, pa do izuzetno luksuzne koja uključuje osam el-pi ploča, pet kompakt diskova i jedan „blurej” disk na kojima je zabeleženo čak 47 probnih snimaka od kojih 42 nikada ranije nisu objavljeni. Tu je i radna beležnica koju je priredila Džordžova supruga Olivija Harison. Sve je spakovano u posebno dizajniranu drvenu kutiju u koju je udenuta i gomila propratnog materijala, fotografija, intervjua, beleški, sećanja...

Ipak, sva pomenuta izdanja nemaju za slušaoca onaj značaj koji ima činjenica da su originalni snimci prošli kroz detaljnu studijsku obradu čime su u velikoj meri dobili na zvučnoj čistoći, punoći i ukupnom kvalitetu. To je i bio glavni cilj Harisona mlađeg, Conšajna i Hiksa. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji i modernim elektronskim pomagalima uspeli su da onome što je tonski zabeleženo pre čak pola veka obezbede bogatstvo i širinu zvuka karakterističnog za današnje najkvalitetnije studijske radove.

Ulivanje novog duha, pa i energije, snimcima koji su oduševljavali generacije iz pedeseti i šezdesetih godina prošlog veka nije samo tehnološka igrarija. Kod onih koji su muziku slušali na tzv. srednjim talasima prastarih radio-aparata, sa gramofona za koje nikada nije bilo sigurno da li će uopšte da se „zavrte”, ili retkih magnetofona koji su muziku beležili tek na polovini trake i reprodukovali je na isti način, to možda i budi duh nostalgije. Danas, međutim, slušaoci traže da čuju svaku, makar i najsitniju promenu u onome u čemu nameravaju da uživaju. Savremena tehnologija im to i omogućuje.

Broj albuma preuređenih i prilagođenih današnjim slušaocima raste svakoga dana i, što je takođe važno, tako obrađeni nalaze put do novih konzumenata, uvode ih u svet tonova iz vremena njihovih dedova i roditelja, ukazuju im na korene muzike koju danas slušaju, inspirišu ih da i sami krenu u avanturu koju samo splet pravih zvukova može da im pruži. Stare kompozicije, stari snimci velikih stvaralaca i izvođača prestaju da budu stvar prošlosti, našeg sve slabašnijeg sećanja i vremena koje nas je gazilo od trenutka kada smo prvi put u životu čuli neki niz tonova koji su nam izmamili osmeh i uneli nam u duše osećaj topline, mira i zadovoljstva.

Individualno poimanje muzike zavisi od mnogih okolnosti. Pre svega od muzikalnosti pojedinca, talenta, njegovog muzičkog obrazovanja… ali i od okolnosti koje ga okružuju, vremena u kojima živi, ličnog shvatanja i odnosa prema bližoj i daljoj okolini… Ali ono što je specifično za svaku umetnost, pa tako i za muziku, jeste da se vremenom, polako ali neumitno, gubi iz naše pažnje.

Mnogo napora je potrebno da se nešto što je stvarano mnogo decenija pa i vekova unazad, prilagodi sadašnjici, pokaže nam svu svoju lepotu i magiju, jednako kao što ju je pokazivalo svojim savremenicima. Samo notni zapisi svakako nisu dovoljni da nas vrate u doba svog nastanka. Potrebno je njihovo savremeno objašnjenje i — interpretacija. Živimo u vremenima u kojima tehnologija rešava mnogo toga kompleksnog, pa se tako i naše uživanje u klasičnim muzičkim delima, neuništivoj dinamici džeza, razuzdanosti rokenrola… čine u najmanju ruku – prirodnim. Tom idejom vodili su se i Dani Harison, Dejvid Conšajn i Pol Hiks.

Pomenimo na kraju da je Džordž Harison izdao 12 studijskih albuma, dva koncertna, četiri kompilacije, 35 tzv. singlova, dva video-albuma... „Sve mora proći” je 2014. dobio svoje mesto u „Dvorani slavnih rokenrola”, londonski „Tajms” ga je uvrstio u listu „100 najboljih albuma svih vremena”, „Roling stoun” u listu „500 najboljih”, dok ga je „Pičfork” okrakterisao kao – „Album koji je izmenio i samo shvatanje tog pojma.”

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

odličan tekst
Odličan tekst. Bravo za autora i Politiku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.