Kako zakazati svadbu u Njujorku

Specijalno za „Politiku”

Nju Džerzi – Ljudi u „svadbarskim poslovima”, od onih koji planiraju proslave do onih koji iznajmljuju lokacije i dobavljaju hranu, imaju toliko posla da sve više klijenata mora da čeka kraj 2022. ili početak 2023. godine kako bi napravili svadbu. Ovoj „navali” doprinose i parovi koji su napravili manje proslave venčanja tokom strožih pandemijskih mera i sada bi hteli da proslave još jednom, uz prisustvo većeg broja gostiju.

Otac Milan Dragović, starešina Saborne crkve Svetog Save u Njujorku, kaže za „Politiku” da je broj venčanja u 2020. opao u odnosu na prethodne dve godine. U poređenju sa 2018. i 2019, kad su se u crkvi venčala po četiri para, prošle godine bilo je samo jedno venčanje. Međutim, u prvoj polovini 2021. održana su već tri venčanja, tako da se otac Milan nada da se interesovanje za venčanje u crkvi vraća na nivo sličan onom koji je bio pre pandemije.

Jedan od parova koji će otac Milan venčati ovog jula su Vanja Matković, logoped, i Metju Lontos, vlasnik restorana „Metro tako”, oboje iz Njujorka. Njihovo dugogodišnje prijateljstvo je baš na početku pandemije preraslo u ljubav. Metju je, pripremajući se za brak, nedavno kršten u našoj crkvi u Njujorku.

„Metju je sam predložio da pređe u pravoslavlje, jer je znao koliko je meni važno da se venčam u našoj crkvi. Već zna naše običaje, bio je na našoj slavi i drugim proslavama. Saglasan je da u duhu Pravoslavne crkve jednog dana podignemo svoju porodicu. Prošla godina, koliko god da je bila teška za sve, nama je pružila mnogo lepote i ljubavi”, kaže Vanja, koja je u Ameriku došla iz Herceg Novog.

Kako objašnjava, zbog kovida 19 su morali da budu fleksibilni u donošenju odluka u vezi s venčanjem, kao što su lokacija i datum. „Obavili smo mnogo razgovora sa svatovima da bismo shvatili kako se ljudi osećaju kad je reč o većim okupljanjima”, priča ona.

Vanja kaže da su odlučili da svadbu proslave u Metjuovom restoranu zato što nisu mogli da nađu pogodniji prostor, jer je potražnja za najlepšim lokacijama u poslednje vreme drastično porasla.

„Odlučili smo da zatvorimo Metjuov restoran tog dana i napravimo svadbenu proslavu s dve odvojene grupe svatova. Naša rodbina će doći oko četiri po podne, a naši prijatelji i radnici restorana uveče, kako ne bi bila prevelika gužva i kako bi se svi osećali bezbedno. Ugostićemo dve grupe od po 30 ljudi – ukupno 60 gostiju. Želeli smo da u prvi plan stavimo bezbednost svih svatova”, ističe Vanja.

Kaže da je zbog pandemije sve bilo malo teže organizovati, čak i kupovinu haljine. Postojale su dve mogućnosti: zakazati probu u buticima koji su još otvoreni i poštovati velike restrikcije povezane s probom venčanica ili naručiti haljinu preko interneta. Vanja se odlučila za drugu mogućnost.

„Prodavci venčanica su bili fleksibilni – sve haljine koje sam dobila na probu, a nisam odlučila da ih kupim mogla sam slobodno da vratim”, objašnjava.

Metjuov restoran, koji je u periodu pre pandemije bio omiljena lokacija mnogih za organizovanje proslava, uključujući i svadbe s manjim brojem zvanica, tokom pandemije je radio znatno smanjenim kapacitetom.

„Tokom pandemije prošle godine većih privatnih proslava u našem restoranu nije bilo”, kaže Vanja.

Ugostiteljske usluge Vanjinim svatovima pružiće njujorška firma „Loza”, čija je specijalnost moderna balkanska kuhinja. „Lozu” su osmislili i osnovali šef Živko Radojčić i ugostitelj Zoran Matković.

„Potražnja za našim ugostiteljskim uslugama u maju i junu ove godine porasla je za 75 odsto u odnosu na isti period u 2020”, kaže Zoran Matković i dodaje: „Vrlo sam ponosan na izbor hrane i selekciju vina iz našeg regiona, koji ’Loza’ nudi klijentima.”

Ana Radišić, čiji su roditelji poreklom iz Beograda, i njen verenik Metju Gliksman upoznali su se tokom studija medicine na Floridi i nakon dve godine zabavljanja, nekako na samom početku pandemije, počeli da planiraju život zajedno.

„Kao i mnogi drugi parovi, i mi ćemo imati o čemu da pričamo svojoj deci. Iskreno, nikad nisam ni pomislila da će mi se ovako bitne stvari u životu dešavati baš u vreme pandemije. Diploma, veridba, početak stažiranja u bolnici koju smo oboje želeli, pripreme za venčanje”, kaže Ana.

Organizacija venčanja, priča ona, bila je umnogome otežana iz bezbednosnih razloga (skraćeno radno vreme, ograničen broj gostiju, neophodan razmak tokom susreta i naravno – neizbežne maske).

„Iako oboje trenutno živimo i radimo u Tampi na Floridi, želeli smo da venčanje bude na istočnoj obali, jer smo oboje iz Nju Džerzija; želeli smo da mesto venčanja bude što bliže roditeljima”, kaže naša sagovornica.

Objašnjava da su prvo planirali venčanje u aprilu ili maju 2022, jer su se nadali da će pandemija do tada biti okončana. Međutim, kada su, 14 meseci unapred, pokušali da zakažu venčanje na lokaciji koju su prvo odabrali, bili su obavešteni da su sve subote u aprilu, maju i junu 2022. već rezervisane, jer je većina venčanja iz 2020/21. pomerena na 2022.

„To nam je pomoglo da bolje shvatimo situaciju i ubrzamo proces. Uz pomoć roditelja ubrzo smo se odlučili za prelepi Tapan hil, bivši posed Marka Tvena. Prvi kontakt bio je, naravno, telefonom, uz zakazivanje posete nekoliko sedmica unapred zbog pandemije. Tokom posete svuda smo išli dvoje po dvoje, s maskama, strogo vodeći računa o rastojanju, a vreme i dani posete bili su ograničeni. U vreme kada smo obilazili Tapan hil lokacija je još bila zvanično zatvorena ukazom države Njujork zbog pandemije i venčanja nisu održavana”, priča naša sagovornica kroz šta su sve prolazili na putu do svadbe.

Ana se seća poznate TV serije „Kaži ’da’ svojoj venčanici” i čuvenog butika za venčanice „Klajnfild” na Menhetnu.

„To je bila moja omiljena serija iz tinejdžerskih dana i jedino mesto gde sam želela da izaberem svoju venčanicu. Ja sam rekla ’da’ svojoj venčanoj haljini jednog kišnog dana u aprilu 2021, u toku pandemije kovida 19. Odlazak u ’Klajnfild’ s roditeljima i prijateljicama je nešto što sam oduvek priželjkivala, ali nisam mogla ni da sanjam maske, PCR test, ne više od dvoje u pratnji i miris antibakterijskog sredstva. Verovala sam da ću tog dana da odem do frizera, lepo da se našminkam za probu haljine. A sve je bilo potpuno drugačije: šminka mi zbog maske nije ni bila potrebna, na ulasku je prvo merena temperatura, ljudi su pažljivo održavali rastojanje, sve to uz minimalne kontakte. Mi, buduće mlade, u belim venčanicama i s plavim maskama na licu tog dana smo izgledale neobično ispred ogledala.”

Kaže da je slična procedura bila i tokom izbora cvetnog aranžmana: zakazivanje poseta nekoliko nedelja unapred, maske tokom susreta, ograničen broj osoba… Ali, iako je sve bilo otežano i daleko od uobičajenog, ipak se uvek i na svakom mestu osećao optimizam da će pandemija uskoro prestati i da će se život vratiti u normalu.

„Met i ja se iskreno nadamo da će u aprilu 2022, za kada je zakazana svadba, sve biti kao nekada i da će naših 200 zvanica doći bez maski i straha što sede za stolovima jedni blizu drugih”, poručuje Ana.