Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ima li spasa za studije srbistike

Naše studije jezika i književnosti su pretežno tako koncipirane da se studenti osposobljavaju za naučni i istraživački rad, ali su potrebe tržišta sasvim drugačije
Драган Стојановић

Ovih dana je završen prvi konkursni rok na fakultetima u Srbiji, a interesovanje kandidata za studije srpskog jezika i književnosti, ili srpske književnosti i jezika, nikada nije bilo manje. Prema podacima objavljenim na sajtovima visokoškolskih ustanova – Filološkog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta u Nišu – za ove osnovne studije na 393 slobodna mesta, na sva tri pomenuta fakulteta, prijavilo se ukupno 128 kandidata. Dakle, ni trećina od planiranog broja! Doduše, na nekim fakultetima kandidati navode još drugu i treću želju, što konačan ishod upisa tek neznatno može da popravi.

Pad interesovanja za studije srpskog jezika i književnosti prati se već nekoliko godina unazad, ali ono što nedostaje nisu statistički podaci već kritička analiza ovih poražavajućih činjenica, tim pre što navedeni studijski programi prevashodno školuju nastavnike za naše osnovne i srednje škole, i to za predmet sa, barem u osnovnim školama, najvećim nedeljnim fondom časova, uz matematiku. Verovatno je upravo to jedan od glavnih razloga za nepopularnost, posebno ako se imaju u vidu materijalni položaj nastavnika i njihov ugled u društvu, ali i opšti trend da znanja koja ne donose veliku materijalnu dobit nisu poželjna. Iako je sve ovo podjednako važno, pokušaću da iznesem neka razmišljanja o tome šta sami srbisti mogu da učine za ovu stvar.

Kako sam i sam roditelj jednog malog maturanta, poznato mi je da Srpski jezik i književnost ne spada među omiljene predmete u osnovnoj školi – deca ga ocenjuju teškim, komplikovanim, nezanimljivim itd. Razlog leži u obimu i sadržaju gradiva koje se obrađuje, ali i u načinu njegove prezentacije. Podatak vredan pažnje jeste i da deca viših razreda osnovne škole često traže privatne časove, što dovoljno govori o razmerama problema. Tako se već dosta rano stvara odbojnost i prema predmetu i prema njegovom sadržaju. Deo rešenja bi svakako bio i pristup po kome bi se čitalačke navike više razvijale na primerima dečje književnosti, gramatičke kategorije uvodile implicitno, a više vremena odvojilo za razvijanje kulture izražavanja i uvežbavanje pravopisa.

Iako se ne može uzeti kao jedinstven stav cele osnovnoškolske populacije, ovakav doživljaj jednog od glavnih predmeta zabrinjava. Lično me daleko više brine to što na vidiku nema ozbiljnije reforme nastavnih planova i programa te metoda rada koja bi se uhvatila ukoštac sa ovim problemom. Doduše, ozbiljnije reforme programa nema ni na visokoškolskim ustanovama, čime se zatvara krug u kome se predaju i izučavaju tradicijom uspostavljeni sadržaji na opet tradicionalan način. Ne spadam među ljude neosetljive na tradiciju, ali mi ovde govorimo o populaciji devetnaestogodišnjaka koje treba pridobiti za jednu društveno veoma bitnu stvar.

Podrazumeva se da se izučavanje gramatičke norme srpskog jezika, u sinhronoj i dijahronoj ravni, kao i kanonskih dela srpske i svetske književnosti ne dovodi u pitanje, ali je danas za mladog čoveka ključno pitanje koja su to praktična znanja i veštine koje će tokom studija steći. Da li je dovoljna osposobljenost za analizu rečenice ili književnog dela? Danas više ne. U nastavnim programima se moraju naći predmeti koji studenta pripremaju za različite radne zadatke u štampanim i elektronskim medijima, ustanovama kulture, naučnoistraživačkim institucijama, organima lokalne samopuprave itd., tako da je potrebno vidiljivije uravnotežiti odnos između teorije i prakse. Osim toga, korenite promene u univerzitetskoj nastavi, smatram, treba da počivaju na dva principa – povećanju stepena izbornosti, sa trenutno minimalnih 20 odsto, i uvođenju dvopredmetnog modela studija. Zadovoljavanje ova dva uslova usmerilo bi studente srpskog jezika i na druga područja, npr. novinarstvo, komunikologiju, kulturologiju, politikologiju i sl. Osim što bi značajan deo kurikuluma sami kreirali, osvajanje novih kompetencija ih u isto vreme čini poželjnijim i na tržištu rada. Da ne govorim o tome da bi ovako koncipirane studije mogle da se usaglase i sa individualnim planovima studiranja.

Kada je pak reč o dvopredmetnom modelu studija, on ne sme da se postavi kao alternativa onom jednopredmetnom, koji svakako valja očuvati. Dvopredmetne studije omogućuju da se pomire želje, sklonosti i ambicije, ali i da se po njihovom završetku lakše dođe do posla. Tako, umesto izbora između studija srpskog i nekog stranog jezika, moguće je studirati ih naporedo, naravno u granicama od 240 ESPB za četvorogodišnje studije. Mogao bih da zamislim kombinacije predmeta koji pripadaju različitim naučnim poljima i oblastima, ali se u tom delu i naše zakonodavstvo mora promeniti, kako bi studenti dobili i dva izlazna profila, jedan glavni i drugi pomoćni. Ovo je praksa u mnogim zemljama Evrope.

Istini za volju, naše studije jezika i književnosti su pretežno tako koncipirane da se studenti osposobljavaju za naučni i istraživački rad, ali su potrebe tržišta sasvim drugačije. Različiti modeli studija bi mogli pomiriti ovde dve krajnosti – jednopredmetne studije su odlična osnova za obrazovanje naučnog podmlatka, dok su dvopredmetne studije prilagođenije zahtevima poslodavaca, koji traže različite kompetencije od svojih zaposlenih.

Često se čuju komentari da ovakvi programi idu na štetu struke. Ako se programi pažljivo osmisle, to ne mora biti tako. Ali bih se ovde zapitao ko će sačuvati našu struku ako iz godine u godinu budemo imali sve manje studenata, i to studente koji se upisuju bez ikakve selekcije i koji sa sve manje predznanja dolaze na fakultete. Ovo promeniti biće pravi izazov. Kucnuo je (poslednji) čas da se ovom problemu pristupi sistemski i sveobuhvatno, uz puno uvažavanje i zatečene situacije ali i društvenih potreba, bez suvišne ideologije ali s jasnim ciljem. Možda bi baš sa univerziteta trebalo da krene iskra promena koje će zahvatiti ceo obrazovni sistem.

Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Код наас јее оадавно протееарно ссрпсско писмо, а сада и језик
Најавжније је најпре нормирати и српски језик на наачин каако је норрмиран сваки други језик у свету. Језик који има двојност у писму и изговору је и нациоанлно и парактично погубан пут у нестајање и српског писма и српског језика. Ако поглеадмо исписе у свим нашим местиам, српски ејезик и писмо или не постоје или постоје у мизрним прроцентима. Страни језик и страно писмо (најчешће хравтска абецеда) прекрили су све исписе у српским продавницама, банкама, на нашим јавним местима.
Српску ћирилицу је отерало двоазбучје
Српско писмо су протерали српски лингвисти уводећу у српски правопис двоазбучје. А то други нормални лингвисти у свету не раде.
Бубица
Професори и научна јавност, заједно са САНУ, морају бити много активнији и извршити притисак на извршну власт да под хитно учини нешто по питању српског језика. Нашим немаром багателизујемо вриједност једног од најбогатијих и најљепших језика Европе. Ко ће га чувати ако не ми?
Виталиј Ликић
Уз уважавање ставова из текста, подсећам да су студије српског језика и књижевности изузетно захтевне, а по њиховом завршетку, перспектива за младе људе је поражавајућа. Запослити се у школи легалним путем је немогућа мисија. Конкурси се појављују само про форме, пошто је место већ попуњено .Горко лично искуство родитеља младог човека који је завршио студије са високим оценама. Србисти у овом друштву нису цењени, а они носе идентите нације.
Tuja
Doci cemo u situaciju da za 15 godina nece imati ko da drzi casove nasoj deci jer se svi danas skoluju za neke menadzere.
Lidija
Ko da radi za malo vise od minimalca? Vise novca se zaradi branjem malina i konobarisanjem. Bedinovanje je takodje trazenije cenjenije i bolje placeno. U skolama radi obrazovana sirotinja. Mladi a obrazovani ne zele da budu sirotinja.
Nepotizam i neznanje
Na beogradskom Filoloskom, na primer, na srpskim katedrama pojedini profesori licno ispituju svoju decu - studente, a zatim pokusavaju da ih tu i zaposle. Akreditacija tog fakulteta je upravo uradjena, ali je sve prepisano iz stare, jer nema ko da uradi reformu ka potrebama trzista. Ne znaju i/ili nece. Zato na tim katedrama ima vise nastavnika nego studenata prve godine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.