Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U srednjim školama oko 9.000 mesta više nego budućih đaka

Za upis učenika u prvi razred 519 srednjih škola Srbije zvaničnim konkursom planirano je ukupno 76.877 mesta, a malih maturanata ima oko 68.000
У Београду се по првој жељи у првом уписном кругу лане уписало 54 одсто ђака (Фото М. Симић Миладиновић)

Za upis učenika u prvi razred 519 srednjih škola Srbije zvaničnim konkursom planirano je ukupno 76.877 mesta, od toga 16.854 u trogodišnjim obrazovnim profilima i 59.777 mesta u gimnazijskim i četvorogodišnjim smerovima stručnih škola. Generacija osmaka koji su nedavno položili završni ispit i time stekli uslov da konkurišu za upis u srednje škole broji 68.013 đaka. Među njima su 66.933 mala maturanta klasičnih osmoletki i 1.080 polaznika koji su osam razreda osnovne završili po programu funkcionalnog obrazovanja odraslih. I da svi u ovom roku upišu prvi razred srednje škole, ostaće 8.864 nepopunjena mesta. Ali, za najtraženije smerove prvi upisni krug je i jedini, broj planiranih đaka po pravilu je nedovoljan za sve zainteresovane učenike, prag je visok, a ispod crte ostaju desetine kandidata. Svake godine je tako u školi od posebnog nacionalnog značaja u jezgru prestonice u koju na prijemni dolaze i đaci iz Sente, Novog Sada, Valjeva, Niša, Kragujevca i Kraljeva iako u ovim gradovima postoje specijalizovana odeljenja osnovana po ugledu na veoma traženu Matematičku gimnaziju. U prvi razred ona prima 100 učenika. Dvaput više osmaka ove godine pokušalo je da se domogne njenih klupa.

– Bilo je skoro 200 kandidata. Prijemni nije bio lak. Godina je bila teška. Deca su se očigledno spremala. Položilo je 135 đaka. Za one koji su na granici, iznad i ispod 100. mesta na rang-listi s prijemnog, veoma je važan uspeh na završnom ispitu. Izvesno je da neće svi koji žele uspeti da postanu đaci Matematičke gimnazije. Kao drugu želju mogu da navedu specijalizovano matematičko odeljenje pri nekoj drugog gimnaziji, ali i specijalizovana odeljenja za informatiku i računarstvo ili za fiziku, za koja se računa prijemni koji su kod nas položili. Takođe, kao drugu želju mogu da stave prirodno-matematički smer, na primer, Desete ili Pete beogradske gimnazije u kojima se odlično radi – sugeriše Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije.

Praksa potvrđuje da ima i talenata koji uprkos tome što su prvi na listi raspoređeni u željeni smer, ne mogu da se školuju gde su namerili i zaslužili kad nema dovoljno učenika da se formira odeljenje. Primera radi, tako je prošle godine u IT smer Gimnazije u Čačku raspoređeno svega osam kandidata. Ovakva specijalizovana odeljenja, po pravilu, mogu da prime do 20 učenika, ali ne mogu da opstanu bez minimum 15 đaka, pa čačansko IT odeljenje nije formirano.

– Oni koji su tu bili raspoređeni, kao i vršnjaci, naveli su više želja u listi, ali su automatski raspoređeni samo u jednu školu. Rizik da li će biti dovoljno đaka da se oformi odeljenje uvek postoji. Ako ih nema dovoljno, imaju izbor da upišu neki drugi smer u istoj školi ili sličan smer u drugoj školi u istom gradu, na primer, za elektrotehničare informacionih tehnologija ili računara u tehničkim školama. U ovakvoj situaciji đaci se uglavnom opredele da ostanu kod nas na prirodnom smeru. Najuporniji odlaze u drugi grad zbog gimnazijskog IT odeljenja, iz Čačka u Kragujevac, pod uslovom da tamo ostane mesta – pojašnjava Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku.

Rukovodioci srednjih škola dobiju gotove spiskove učenika za upis u prvi razred, ne utiču na rangiranje i raspored đaka po smerovima, ali su prva adresa za nedoumice đaka i roditelja koji ne razumeju – kako je moguće da dva osmaka iz iste osmoletke i s istim brojem bodova konkurišu za isti smer, jednom je to prva, a drugom druga želja, a na kraju bude primljen učenik po drugoj želji.

– Poslednji upisan među 30 prvaka smera medicinska sestra tehničari i prvi ispod crte prošle godine imali su identičan broj bodova 83,07. Nije primljeno dete koje je taj smer navelo kao prvu želju. Roditelji su reagovali, a i nama nije bilo jasno kako je to moguće, kao ni članovima Okružne upisne komisije. Dobili smo zvaničan odgovor iz resornog ministarstva da je dete upisano po drugoj želji imalo više bodova na završnom ispitu, što mu je dalo prednost u odnosu na učenika s istim brojem bodova kome je isti smer bio prva želja – dočarava Jelena Mirković, direktorka Srednje škole „Sveti Sava” u Loznici.

Iskustvo iz prethodnih godina potvrđuje da se oko dve trećine osmaka na republičkom nivou upiše u srednju školu po nekoj od prve tri želje, ali na okružnom nije baš tako. Primera radi, u Beogradu se po prvoj želji u prvom upisnom krugu srednjoškolskih klupa lane domoglo 54,40 odsto đaka, a u Severnobačkom okrugu, gde je deset puta manje osmaka nego u prestoničkom, prvu želju je ispunilo 79,13 odsto učenika.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile II
To nije čudno - svi znamo za niski natalitet i iseljavanje. Veliki problem su i obrazovni profili koji se nude. Ogroman broj je za zanimanja iz 20. veka. A broj mesta za programere i druga zanimanja u sferi računara se striktno ograničavaju. Zbog čega? Da ne bi nestalo motača kablova?
marko
Sramota je da se deca od malih nogu uce namestanju i sredjivanju preko veze: neke skole imaju prosek na maloj maturi oko 75 sto je realno stanje, neke druge oko 90 sto je ocigledno rezultat prepisivanja i pomaganja od strane nastavnika za vreme testa. Informacije su iz prve ruke jer kod mog deteta razredna odvojila "izabranu" decu u dve ucionice i kojima su namestili test male mature. Jedino resenje je da se test Male Mature radi u drugoj skoli.
Виталиј Лукић
Уписна политика за средње школе, већ годинама уназад, у Србији је поражавајућа. Сваке године је далеко већи број слободних места у односу на број свршених основаца, а то је предност за веће школе, које "усисавају" ђаке из малих средина. Школе у малим местима су пред гашењем, пошто им је сужен избор занимања, а тиме и смањено интересовање ученика. Хајде да Министарство просвете једне године планове уписа у свим школама усклади са бројем свршених осмака. Кладим се да не сме, а знамо и зашто.
Boris
Bit ce nazalost i manje djaka zbog sebicnih roditelja,90% Srbije sacinjavaju jedinci i sto je jos gore i te jedince odvukose nerazumni roditelji vani a najvole u SAD valjda zbog uranijuma sta li ne razumem
Horvat
I to je mnogo, srednje škole su uglavnom gubljenje vremena i mesta gde se deca susreću sa alkoholom i drogom. Treba svo obrazovanje prebaciti onlajn i u biblioteke.
srba
Od majstora koji će onlajn završiti školu zavisiće tvoja bezbednost,tvoje dece,unuka.Takvi će ti raditi na elektro,na vodovodnim instalacijama,popravljati automobil,raditi građevinske i mnoge druge poslove.
Jovan Milanovic
A u biblioteku mozes u sred bijela dana, pojedes, popijes ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.